{"id":1261,"date":"2026-02-20T11:56:15","date_gmt":"2026-02-20T11:56:15","guid":{"rendered":"https:\/\/kontekstikulture.me\/?p=1261"},"modified":"2026-02-22T22:25:17","modified_gmt":"2026-02-22T22:25:17","slug":"tamara-ognjevic-gastronomsko-naslede-i-unesco-u-potrazi-za-definicijom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/2026\/02\/20\/tamara-ognjevic-gastronomsko-naslede-i-unesco-u-potrazi-za-definicijom\/","title":{"rendered":"Tamara Ognjevi\u0107 | Gastronomsko nasle\u0111e i UNESCO: u potrazi za definicijom"},"content":{"rendered":"\n

Tamara Ognjevi\u0107<\/strong> [1]
Artis centar <\/em>
Beograd, Srbija <\/em><\/p>\n\n\n\n

Hrana nije racionalna. Hrana je kultura, navika, \u017eudnja i identitet.<\/em>
D\u017eonatan Safran Foer<\/p>\n\n\n\n

Sa\u017eetak<\/em>: Od trenutka kada je 2003. godine UNESCO usvojio Konvenciju o o\u010duvanju nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a samo je u proteklih petnaest godina na Reprezentativnu listu ovog oblika ba\u0161tine \u010dove\u010danstva upisano gotovo \u010detrdeset elemenata koji u ve\u0107oj ili manjoj meri korespondiraju s gastronomijom. Bez obzira na \u010dinjenicu da je Konvencija najdirektnije uticala na globalno pro\u0161irenje polja studija hrane, te inicirala brojne akademske polemike i su\u010deljavanje mi\u0161ljenja kada je re\u010d o identifikaciji, evaluaciji i odr\u017eivosti gastronomskog nasle\u0111a, definicije jo\u0161 uvek nema. Ovaj rad nastoji da delimi\u010dno osvetli proces koji nije onoliko slo\u017een koliko ga takvim predstavljaju zainteresovani akteri, kao i da predlo\u017ei definiciju gastronomskog nasle\u0111a.<\/p>\n\n\n\n

Klju\u010dne re\u010di<\/em>: gastronomija, gastronomsko nasle\u0111e, gastroheritologija, UNESCO, nematerijalno kulturno nasle\u0111e, definicija<\/p>\n\n\n\n

Hrana i kultura ishrane kao rezultat kulturnih procesa prilago\u0111avanja, transformacije i reinterpretacije prirode (Montanari 2006: XI\u2013XIV) \u010desto su istra\u017eivani iz ugla istorije, etnologije, antropologije, sociologije, ekonomije i drugih nauka. Na toj izvanredno kompleksnoj nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dkoj slici, koja obuhvata najrazli\u010ditije aspekte hrane i njenu \u0161iru i simboli\u010dku ulogu u istoriji \u010dove\u010danstva, gastronomsko nasle\u0111e predstavlja koncept novijeg datuma. Naime, da bi se hrana uop\u0161te mogla razmatrati kao kulturno nasle\u0111e, ona mora pro\u0107i kroz proces heritologizacije unutar kojeg \u0107e joj, a na temelju istra\u017eenih, proverenih \u010dinjenica, biti prepoznate odgovaraju\u0107e vrednosti (Sj\u00f6holm 2016: 26). Kako je u pitanju vanredno delikatna i rizi\u010dna procedura, jer je re\u010d o \u017eivom, izrazito fluidnom \u201epredmetu\u201c heritologizacije koji se ne odnosi samo na neki prehrambeni proizvod ili jelo per se<\/em>, ve\u0107 i na prostor na kome se konkretna hrana pojavljuje, ve\u0161tine i znanja pomo\u0107u kojih priprema i na\u010din na koji se konzumira, te prakse, obi\u010daje, rituale i verovanja koje je prate, bilo je neophodno postaviti makar labavu definiciju i privremeni regulatorni okvir koji \u0107e ovaj proces sa\u010duvati od mogu\u0107ih iskliznu\u0107a u razli\u010dite konstrukte. Zadatak da takav set definicija i pravila formuli\u0161e preuzeo je na sebe UNESCO, kao krovna me\u0111unarodna organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu, i on je objavljen u Konvenciji o o\u010duvanju nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a, koja je usvojena 17. oktobra 2003. godine na 32. generalnoj skup\u0161tini u Parizu.<\/p>\n\n\n\n

KONVENCIJA O O\u010cUVANJU NEMATERIJALNOG KULTURNOG NASLE\u0110A<\/h3>\n\n\n\n

Konvencija o o\u010duvanju nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a predstavlja osnovni dokument kojim se na globalnom nivou defini\u0161e nematerijalno kulturno nasle\u0111e i donose preporuke za njegovo o\u010duvanje, za\u0161titu i revitalizaciju (\u0402\u043e\u0440\u0452\u0435\u0432\u0438\u045b 2012: 11). Konvencija defini\u0161e nematerijalno kulturno nasle\u0111e kao prakse, prikaze, izraze, znanja, ve\u0161tine, kao i s njima povezane instrumente, predmete i kulturne prostore koje zajednice i grupe ljudi, a izuzetno i pojedinci, do\u017eivljavaju kao deo svog kulturnog nasle\u0111a. Ovaj oblik nasle\u0111a se naj\u010de\u0161\u0107e prepoznaje u usmenoj tradiciji, izvo\u0111a\u010dkim umetnostima, obi\u010dajima i ritualima, kao i znanjima i ve\u0161tinama vezanim za tradicionalne, stare zanate (UNESCO ICH: 2003).<\/p>\n\n\n\n

Konvencija je nastala na sintezi na\u010dela Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (1946), Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966) i Me\u0111unarodnog pakta o gra\u0111anskim i politi\u010dkim pravima (1966), te oslonjena na niz prethodnih UNESCO-vih dokumenata s posebnim akcentom na Konvenciju o svetskom kulturnom i prirodnom nasle\u0111u iz 1972. godine (\u0402\u043e\u0440\u0452\u0435\u0432\u0438\u045b 2012: 11). Cilj je ovog temeljnog, me\u0111unarodnog dokumenta, koji je u proteklom periodu ratifikovalo preko 180 zemalja sveta,2<\/sup> kako o\u010duvanje nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a, tako i po\u0161tovanje nematerijalnog nasle\u0111a zajednica, grupa i pojedinaca, podizanje svesti na lokalnom, nacionalnom i me\u0111unarodnom nivou o zna\u010daju nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a i njegovog uzajamnog uva\u017eavanja, te obezbe\u0111ivanje me\u0111unarodne saradnje i pomo\u0107i u ovoj oblasti (UNESCO ICH: 2003).<\/p>\n\n\n\n

Dono\u0161enjem Konvencije sa prate\u0107om definicijom nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a UNESCO je napravio ne samo normativni okvir ve\u0107 i svojevrsni presedan, do tada nepoznat ustanovi za\u0161tite kulturnog nasle\u0111a. Naime, dogodio se svojevrsni transfer paradigme sa materijalnog na nematerijalno, sa \u201ekulturnih objekata\u201c na \u201ekulturne procese\u201c, sa za\u0161tite na o\u010duvanje (Romagnoli 2019: 158). I upravo ta \u010dinjenica \u0107e napraviti kopernikanski zaokret u percepciji, identifikaciji i definisanju kulturnog nasle\u0111a.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Kada je re\u010d o gastronomskom nasle\u0111u, a blagodare\u0107i njegovoj kompleksnosti, ali i \u010dinjenici da u sebi nosi brojne identitetske markere, veliki ekonomski, politi\u010dki i dru\u0161tveni potencijal za osna\u017eivanje lokalnih zajednica (Csergo 2018: 25), pojavi\u0107e se \u010ditava jedna oblast studija hrane do tada nepoznata nauci. Dodatno, sa upisom prvih elemenata nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a vezanih za hranu i kulturu ishrane na UNESCO reprezentativnu listu 2010. godine posta\u0107e jasno da je re\u010d o oblasti koja zahteva mnogo ja\u010de teorijsko i istra\u017eiva\u010dko utemeljenje nego \u0161to se to pretpostavljalo. Istovremeno, upravo \u0107e gastronomsko nasle\u0111e, vi\u0161e od bilo kog drugog oblika nematerijalne kulturne ba\u0161tine, izazvati brojne polemike, teorije i neslaganja. Naro\u010dito kada je re\u010d o njegovoj definiciji i identifikaciji.<\/p>\n\n\n\n

HRANA KAO NEMATERIJALNO KULTURNO NASLE\u0110E I UNESCO<\/h3>\n\n\n\n

Od momenta dono\u0161enja Konvencije o o\u010duvanju nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a do upisa prvih elemenata koji su\u0161tinski referiraju na hranu i kulturu ishrane pro\u0161lo je dugih sedam godina. Tako su se tek 2010. godine, nakon prili\u010dno dugog ve\u0107anja i brojnih dvoumljenja (Romagnoli 2019: 164) gastronomski obrok Francuza <\/em>(UNESCO ICH: 2010) (Sl. 1), kao i tradicionalna meksi\u010dka kuhinja \u2013 kultura predaka, stalna zajednica, paradigma Mi\u010doakana <\/em>(UNESCO ICH: 2010) (Sl. 2) na\u0161li na Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a UNESCO-a. Iako je ovaj upis otvorio potpuno novu perspektivu nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a (De Miguel Molina et al<\/em>. 2016: 295) i najdirektnije sugerisao da je gastronomiji nesumnjivo mesto unutar ovog oblika nasle\u0111a, izostao je napor da se ono preciznije defini\u0161e. \u0160tavi\u0161e, u obe aplikacije dve zemlje, me\u0111unarodno poznate po svojim izvanrednim kuhinjama, odredile su upisane elemente u oblast usmenih tradicija i izra\u017eavanja, odnosno dru\u0161tvene prakse, rituala i svetkovina (Romagnoli 2019: 163).<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Tako u obrazlo\u017eenju gastronomskog obroka Francuza <\/em>stoji: \u201eGastronomski obrok Francuza je uobi\u010dajena dru\u0161tvena praksa za slavljenje va\u017enih trenutaka u \u017eivotima pojedinaca i grupa, kao \u0161to su ro\u0111enja, ven\u010danja, ro\u0111endani, godi\u0161njice, postignu\u0107a i ponovna okupljanja. To je sve\u010dani obrok koji okuplja ljude kako bi u\u017eivali u umetnosti dobrog jela i pi\u0107a (UNESCO IHC: 2010).\u201c S druge strane, u obrazlo\u017eenju upisa tradicionalne meksi\u010dke kuhinje <\/em>pi\u0161e: \u201eTradicionalna meksi\u010dka kuhinja sveobuhvatan je kulturni model koji uklju\u010duje poljoprivredu, ritualne prakse, prastare ve\u0161tine, kulinarske tehnike, te obi\u010daje i manire zajednice predaka. Zasnovana je na kolektivnom u\u010destvovanju u celom tradicionalnom prehrambenom lancu: od sadnje i \u017eetve do kuvanja i jela (UNESCO ICH: 2010).\u201c<\/p>\n\n\n\n

Ako se izuzmu op\u0161ta mesta o hrani i obedovanju, nema ni slova o gastronomskom nasle\u0111u, iako ni najmanje sumnje nema da je upravo posredstvom upisa ova dva elementa ono na velika vrata u\u0161lo u elitni sistem vrednosti od zna\u010daja za \u010dove\u010danstvo. Ono \u0161to je dodatno interesantno jeste \u010dinjenica da UNESCO u me\u0111uvremenu nije napravio napor da se pozabavi makar preliminarnim definisanjem ovog oblika kulturnog nasle\u0111a. Tako \u0107e se dogoditi da i transnacionalni element mediteranska dijeta<\/em>3<\/sup> (Sl. 3), u \u010dijem upisu su zajedni\u010dki u\u010destvovali Gr\u010dka, Italija, Maroko, \u0160panija, Kipar, Hrvatska i Portugal 2013. godine, primarno stavi akcenat na usmene tradicije, obi\u010daje i svetkovine, ali i da naglasi znanja i ve\u0161tine vezane za proizvodnju, pripremu i konzumaciju hrane (UNESCO ICH: 2013). Na taj na\u010din su, iako i dalje bez preciznije definicije i jasnijih kriterijuma, \u0161irom otvorena vrata gastronomskom nasle\u0111u pod okriljem UNESCO-a.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

U periodu od 2010. godine do danas na Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a UNESCO-a upisano je gotovo \u010detrdeset elemenata iz pet regiona i \u010detrdeset \u0161est zemalja, koji su u manje ili vi\u0161e tesnoj vezi s gastronomskim nasle\u0111em. Od koreanskog kim\u010dija <\/em>i napolitanske umetnosti picaujole <\/em>do azerbejd\u017eanske dolme <\/em>i japanskog va\u0161okua<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111u ovim elementima na\u0161la su se svega tri iz na\u0161eg regiona, odnosno republika biv\u0161e Jugoslavije, danas samostalnih dr\u017eava. I to jedan iz Hrvatske, pomenuta transnaciona na mediteranska dijeta<\/em>, kao i dva iz Srbije: zlakuska lon\u010darija <\/em>(UNESCO ICH: 2020) (Sl. 4) i dru\u0161tvena praksa i znanja vezana za pripremu i konzumaciju tradicionalne \u0161ljivovice <\/em>(UNESCO ICH: 2022) (Sl. 5). Jasno je da oba elementa iz Srbije imaju posrednu vezu s gastronomskim nasle\u0111em, jer je re\u010d o starom zanatu u \u010dijem fokusu je izrada grn\u010darije koja se koristi za pripremu i serviranje hrane, odnosno alkoholnom pi\u0107u koje se tokom obroka naj\u010de\u0161\u0107e servira kao aperitiv. Te \u010dinjenice, me\u0111utim, ne umanjuju njihov zna\u010daj u ukupnoj slici gastronomskog nasle\u0111a, jer su va\u017eni \u010dinioci procesa svojstvenog nematerijalnoj kulturnoj ba\u0161tini, a da podsetimo \u2013 Konvencija ima za cilj upravo o\u010duvanje kulturnih procesa.<\/p>\n\n\n\n

Kad je re\u010d o regionu, posebno je zanimljivo da Slovenija, koja je u me\u0111uvremenu nesumnjivo najvi\u0161e uradila na istra\u017eivanju sopstvene gastronomske topografije, kulinarstva i sledstvenih praksi, identifikaciji gastroregiona i promociji kako tradicionalne, a naro\u010dito savremene gastronomske ponude u klju\u010du hauit cuisine<\/em>,4<\/sup> nije nijednom aplicirala nekim elementom gastronomskog nasle\u0111a za upis na Reprezentativnu listu UNESCO-a. Imaju\u0107i u vidu izuzetno elaboriranu i pedantno primenjenu slovena\u010dku dr\u017eavnu strategiju u ovoj oblasti (Bogataj et al<\/em>. 2018: 9), koja je naposletku rezultirala da Slovenija 2021. godine bude progla\u0161ena evropskom gastronomskom regijom,5<\/sup> jasno je da su one ponajpre usmerene na tesnu vezu hrane i turizma kao oblasti s najve\u0107im promotivnim i ekonomskim potencijalom. Izvesno da u procesu brendiranja turisti\u010dke destinacije gastronomsko nasle\u0111e mo\u017ee imati izvanredno veliku ulogu, a posebno ako ga prepoznaje reprezentativna organizacija kakva UNESCO nesumnjivo jeste. Jednovremeno, isti UNESCO i dalje, du\u017ee od dve decenije od usvajanja Konvencije o o\u010duvanju nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a i 15 godina od upisa prvih elemenata sa zna\u010dajnim uplivom gastronomske komponente, nema makar i najuop\u0161teniju definiciju gastronomskog nasle\u0111a.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

HRANA, NASLE\u0110E I DEFINICIJE<\/h3>\n\n\n\n

Naoko jednostavna, a zapravo izvanredno kompleksna, sa svim svojim materijalnim i nematerijalnim slojevima, hrana pre svega predstavlja kulturni fenomen koji \u010doveka nedvosmisleno diferencira u odnosu na sva druga bi\u0107a u prirodi. Istovremeno, upravo svi procesi u manjoj ili ve\u0107oj vezi s hranom najdirektnije uti\u010du na to da se ona mora posmatrati iz razli\u010ditih uglova, ali s ciljem oblikovanja jedinstvene predstave. One na kojoj su svi ti elementi prisutni, prepoznatljivi i razumljivi. Otuda su odsustvo UNESCO-ve definicije gastronomskog nasle\u0111a, koliko i burna akademska polemika na temu iste, delimi\u010dno prihvatljivi, iako ne i u celini opravdani.<\/p>\n\n\n\n

Polaze\u0107i od krovnog pojma prehrambenog nasle\u0111a (food heritage<\/em>), struka i nauka su u me\u0111uvremenu diferencirale nekoliko oblasti koje olak\u0161avaju prve korake u naporu da se do\u0111e do definicije. Uo\u010davaju\u0107i poljoprivredno (agri-food<\/em>), kulinarsko (culinary<\/em>) i gastronomsko (gastronomic<\/em>) nasle\u0111e kao tri ni\u0161e unutar integralnog pojma prehrambenog nasle\u0111a, stru\u010dnjaci su poku\u0161ali da konceptualizuju i defini\u0161u ovaj oblik nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a (Zocchi et al<\/em>. 2021: 4\u20135). I dok nema ni najmanje dileme o \u010demu je re\u010d u slu\u010daju poljoprivrednog i kulinarskog nasle\u0111a, koji su u neku ruku najegzaktniji kada je re\u010d o \u201epredmetu\u201c ba\u0161tinjenja, gastronomija predstavlja vi\u0161estruki izazov jer inkorporira i poljoprivredni proizvod i kulinarske tehnike i tehnologije, ali i kulturu obedovanja, na\u010din promi\u0161ljanja hrane, obi\u010daje, verovanja, te niz prate\u0107ih manifestacija u \u010dijem sredi\u0161tu je kompleksan odnos \u010doveka i hrane. Ako defini\u0161emo gastronomiju kao umetnost pripreme, aran\u017eiranja i konzumacije hrane prema francuskom shvatanju ovog pojma, jasno je da ona u pravilu inkorporira slojevita znanja iz oblasti istorije i proizvodnje hrane, kulinarskih tehnika, antropologije, etnologije, hemije, fizike, pa i politi\u010dke ekonomije i drugih oblasti (Ognjevi\u0107 2018: 128). Sve navedene komponente ove kompleksne slike je mogu\u0107e istra\u017eiti posredstvom nau\u010dnih alata. Me\u0111utim, onu spiritualnu dimenziju u kojoj gastronomija transcendira u kulturno nasle\u0111e mo\u017ee da razume, a pre svega oseti samo konkretna zajednica koja taj oblik nasle\u0111a ba\u0161tini, koja na taj na\u010din \u017eivi svoju hranu i kulturu obedovanja. Gastronomija u tom procesu, kako opa\u017ea Hijasint Besije, predstavlja kulturni kod koji omogu\u0107ava zajednici koja je prepoznaje kao svoje nasle\u0111e, ali i posetiocu sa strane koji u procesu u\u010destvuje, da upija i reprodukuje kulturne kodove koji tu konkretnu zajednicu \u010dine osobenom (Bessi\u00e8re 1998: 26). Prirodno je da takav oblik ba\u0161tine nosi jake identitetske markere, a s njima i prate\u0107e simboli\u010dke i emocionalne sadr\u017eaje, \u0161to u celini opravdava promi\u0161ljanje o tome da nematerijalno kulturno nasle\u0111e pre svega mora da identifikuje zajednica koja ga ba\u0161tini, a tek potom da se njegovim stru\u010dnim i nau\u010dnim istra\u017eivanjem pozabave eksperti.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Imaju\u0107i sve navedeno u vidu, predla\u017eemo slede\u0107u definiciju gastronomskog nasle\u0111a: gastronomsko nasle\u0111e u \u0161irem smislu predstavlja rezultat kulturnih procesa koji objedinjavaju ve\u0161tine i znanja proizvodnje i pribavljanja prehrambenih proizvoda, njihovu pripremu i konzumaciju, te obi\u010daje, rituale, verovanja, usmeno predanje i druge prakse u vezi s hranom. U u\u017eem smislu, gastronomsko nasle\u0111e mo\u017ee biti i konkretan prehrambeni proizvod, jelo ili skup jela, te drugi predmeti, instrumenti i pribori u vezi s hranom i obedovanjem, koji podrazumevaju specifi\u010dna znanja i ve\u0161tine. Nosioci ovog oblika nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a su zajednice ili grupe ljudi koje ove kulturne procese ba\u0161tine i praktikuju najmanje tri generacije i samostalno ih prepoznaju, na temelju identitetske i emocionalne povezanosti, kao sopstveno kulturno nasle\u0111e.<\/p>\n\n\n\n

ZAKLJU\u010cNA RAZMATRANJA<\/h3>\n\n\n\n

Kada se sagleda koliko zapravo nije komplikovano definisati gastronomsko nasle\u0111e, odnosno koliko je o\u010digledno \u0161ta je to \u0161to hranu pretvara u nasle\u0111e, postavlja se pitanje za\u0161to jo\u0161 uvek nema zvani\u010dne definicije i \u010demu tolike polemike?<\/p>\n\n\n\n

Odgovor je izgleda banalniji nego \u0161to bi se to o\u010dekivalo u jednom nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkom radu. \u010cini se da klju\u010dni razlog le\u017ei s jedne strane u ve\u010dnom duelu akademskog miljea s onim komercijalno-marketin\u0161kim, a s druge u tradicionalnim politi\u010dkim antagonizmima svojstvenim permanentnom elitisti\u010dkom nadmetanju sa nacionalnim i nacionalisti\u010dkim predznacima. Hiperprodukcija nau\u010dnih teorija u oblasti kulturnog nasle\u0111a poslednjih decenija i tradicionalna akademska rigidnost u direktnoj su koliziji s potrebom komercijalnog sektora da brzo i efikasno na tr\u017ei\u0161te izbaci konjukturni proizvod. Posebno kada je re\u010d o tako ekonomski plodnoj grani kao \u0161to je turizam. Marketing ne \u010deka nikoga, jer je vreme novac, pa je to izvesno jedan od mogu\u0107ih razloga za\u0161to se recimo Slovenija okrenula potpuno druga\u010dijoj promociji i plasmanu svoje gastronomije i gastronomskog nasle\u0111a, a da je pritom u taj proces uklju\u010dila i nauku. Jednovremeno, gastronomija predstavlja va\u017ean identitetski marker, u kojem politika naro\u010dito prepoznaje sredstvo meke mo\u0107i za nagla\u0161avanje izuzetnosti nacije u \u010dije ime istupa. Kulturno nasle\u0111e u tim okolnostima lako postaje predmet mistifikacije, nacionalizma i manipulacije, a organizacije poput UNESCO-a imaju te\u017eak zadatak da upravo takve uplive, ako ne u potpunosti anuliraju, a ono minimalizuju. Poslanje nimalo jednostavno kada se ima u vidu da politika najdirektnije, a posredstvom kulturnih politika i sledstvenih strategija, uplivi\u0161e na proces identifikacije, istra\u017eivanja, prezentacije i popularizacije svakog, pa i nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a. Da bi se uop\u0161te stiglo do aplikacije za Reprezentativnu listu neki element nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a u zemlji koja je ratifikovala UNESCO-vu konvenciju mora pre svega da se na\u0111e na Nacionalnoj listi. Sam taj proces podrazumeva kako anga\u017eovanje istra\u017eiva\u010da i saradnju sa lokalnim zajednicama, tako i ozbiljnu dr\u017eavnu logistiku. Ta logistika postaje od najve\u0107eg zna\u010daja u samom pristupnom procesu kandidature elementa za Reprezentativnu listu, a ceo postupak dodatno slo\u017een ako dr\u017eavni aparat ne prepoznaje njegovu va\u017enost, ne sagledava njegove vi\u0161estruko pozitivne povratne efekte i nema odgovaraju\u0107u strategiju u kulturi. U me\u0111uvremenu, nosioci ovog oblika nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a se samoorganizuju najbolje \u0161to umeju i znaju u turizmu i ugostiteljstvu, na razli\u010ditim sajmovima, festivalima i drugim manifestacijama komercijalnog karaktera, jer \u017eiveti se mora. Naposletku, za nematerijalno kulturno nasle\u0111e je najva\u017enija njegova odr\u017eivost, a to pre svega zna\u010di kontinuitet u kojem se znanja, ve\u0161tine, prakse, obi\u010daji i verovanja praktikuju i prenose me\u0111u generacijama ba\u0161tinika, jer je re\u010d o \u017eivom nasle\u0111u koje se samo na taj na\u010din mo\u017ee o\u010duvati.
<\/p>\n\n\n\n

BIBLIOGRAFIJA<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Literatura<\/em><\/p>\n\n\n\n

Bessi\u00e8re, Jachinte. 1998. \u201eLocal Development and Heritage: Traditional Food and Cuisine as Tourist Attractions in Rural Areas\u201c. Sociologia Ruralis<\/em> 38(1): 21\u201334. <\/p>\n\n\n\n

Bogataj, Janez, Cvikl, Helena, Gra\u0161ek, Vlasta, Jamnik, Gregor, Jezer\u0161ek, Martin, Kav\u010di\u010d, Toma\u017e, Kri\u017ean, Petra, Perger, Klavdija & Mira \u0160emi\u0107. 2018. Taste Slovenia: Action plan for the development and marketing of gastronomy tourism 2019\u20132023.<\/em> Ljubljana: Slovenian Tourist Board. <\/p>\n\n\n\n

Csergo, Julia. 2008. \u201eFood as a Collective Heritage Brand in the Era of Globalization\u201c. International Journal of Cultural Property<\/em> 25(4): 449\u2013468. <\/p>\n\n\n\n

\u0402\u043e\u0440\u0452\u0435\u0432\u0438\u045b, \u0411\u0438\u0459\u0430\u043d\u0430. 2012. \u041d\u0435\u043c\u0430\u0442\u0435\u0440\u0438\u0458\u0430\u043b\u043d\u043e \u043a\u0443\u043b\u0442\u0443\u0440\u043d\u043e \u043d\u0430\u0441\u043b\u0435\u0452\u0435: \u0430\u043d\u0430\u043b\u0438\u0437\u0430 \u043f\u0440\u0430\u0432\u043d\u043e\u0433 \u043e\u043a\u0432\u0438\u0440\u0430 \u043d\u0430 \u043f\u0440\u0438\u043c\u0435\u0440\u0443 \u0442\u0440\u0430\u0434\u0438\u0446\u0438\u043e\u043d\u0430\u043b\u043d\u0435 \u043a\u0435\u0440\u0430\u043c\u0438\u0447\u043a\u0435 \u043f\u0440\u043e\u0438\u0437\u0432\u043e\u0434\u045a\u0435<\/em>. \u0411\u0435o\u0433\u0440\u0430\u0434: \u041d\u0430\u0440\u043e\u0434\u043d\u0438 \u043c\u0443\u0437\u0435\u0458 \u0421\u0440\u0431\u0438\u0458\u0435. <\/p>\n\n\n\n

De Miguel Molina, Mar\u00eda, de Miguel Molina, Blanca, Santamarina Campos, Virginia & Maria del Val Segarra O\u00f1a. 2016. \u201eIntangible Heritage and Gastronomy: The Impact of UNESCO Gastronomy Elements\u201c. Journal of Culinary Science and Technology <\/em>14 (4): 293\u2013310. <\/p>\n\n\n\n

Montanari, Massimo. 2006. Food is Culture<\/em>. New York: Columbia University Press. <\/p>\n\n\n\n

Ognjevi\u0107, Tamara. 2018. \u201eGastronomija\u201c. Srpska enciklopedija III, knj. 1.<\/em> Novi Sad: Matica srpska; Beograd: Srpska akademije nauka i umetnosti: Zavod za ud\u017ebenike, 128. <\/p>\n\n\n\n

Romagnoli, Marco. 2019. \u201eGastronomic Heritage Elements at UNESCO: Problems, Reflections on and Interpretations of a New Heritage Category\u201c. International Journal of Intangible Heritage<\/em> 14: 157\u2013171. Sj\u00f6holm, Jennie. 2016. Heritagisation, Re-Heritagisation and De-Heritagisation of Built Environments: The Urban Transformation of Kiruna. Lule\u00e5: University of Technology. <\/p>\n\n\n\n

Zocchi, Dauro Mattia, Fontefrancesco, Michelle Filippo, Corvo, Paulo & Andrea Pieroni. 2021. \u201eRecognising, Safeguarding, and Promoting Food Heritage: Challenges and Prospects for the Future of Sustainable Food Systems.\u201c Sustainability<\/em> 13: 1\u201322.<\/p>\n\n\n\n

Internet izvori<\/em><\/p>\n\n\n\n

Slovenian Tourist Board. 2021. \u201eI FEEL SLOVENIA: Slovenia \u2013 European Region of Gastronomy 2021\u201c. Slovenian Tourist Board<\/em>. https:\/\/www.slovenia.info\/en\/business\/slovenia-europe an-region-of-gastronomy-2021 (pristupljeno 2. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

UNESCO. 2003. \u201eText of the Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage\u201c. UNESCO<\/em>. https:\/\/ich.unesco.org\/en\/con vention (pristupljeno 31. 1. 2025) <\/p>\n\n\n\n

UNESCO ICH. 2010. \u201eGastronomic meal of the French\u201c. UNESCO<\/em>. https:\/\/ich.unesco.org\/en\/RL\/gastrono mic-meal-of-the-french-00437 <\/p>\n\n\n\n

(pristupljeno 2. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

UNESCO ICH. 2010. \u201eTraditional Mexican cuisine \u2013 ancestral, ongoing community culture, the Michoac\u00e1n paradigm\u201c. UNESCO<\/em>. https:\/\/ich.unesco.org\/en\/RL\/traditional-mexican-cuisine-ancestral-ongoing-communi ty-culture-the-michoacan-paradi gm-00400 <\/p>\n\n\n\n

(pristupljeno 2. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

UNESCO ICH. 2013. \u201eMediterranean diet\u201c. UNESCO<\/em>. https:\/\/ich.unesco.org\/en\/RL\/mediterranean-diet-00884 (pristupljeno 2. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

UNESCO ICH. 2020. \u201eZlakusa pottery making, hand-wheel pottery making in the village of Zlakusa\u201c. UNESCO<\/em>. https:\/\/ich.unesco.org\/en\/RL\/zlaku sa-pottery-making-hand-wheel-po ttery-making-in-the-village-of-zlaku sa-01466 (pristupljeno 2. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

UNESCO ICH. 2022. \u201eSocial practices and knowledge related to the prepa ration and use of the traditional plum spirit \u2013 \u0161ljivovica\u201c. UNESCO. https:\/\/ ich.unesco.org\/en\/RL\/social-practi ces-and-knowledge-related-to-the-preparation-and-use-of-the-traditional-plum-spirit-sljivovica-01882 (pristupljeno 2. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

UNESCO ICH. 2024. \u201eThe States Par ties to the Convention for the Safegu arding of the Intangible Cultural He ritage (2003)\u201c. UNESCO<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

https:\/\/ich.unesco.org\/en\/states-parties-00024 (pristupljeno 31. 1. 2025)<\/p>\n\n\n\n

GASTRONOMIC HERITAGE AND UNESCO: IN SEARCH OF A DEFINITION<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Abstract: <\/em>Since UNESCO adopted the Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage in 2003, nearly forty elements related to gastronomy, to varying degrees, have been inscribed on the Representative List of this form of humanity\u2019s heritage in the past fifteen years alone. Despite the fact that the Convention has had a direct impact on the global expansion of food studies, sparking numerous academic debates and differing perspectives on the identification, evaluation, and sustainability of gastronomic heritage, a clear definition remains elusive. This paper seeks to shed light on a process that is not as complex as certain stakeholders present it to be, while also proposing a definition of gastronomic heritage.<\/p>\n\n\n\n

Keywords: gastronomy, gastronomic heritage, gastroheritology, UNESCO, intangible cultural heritage, definition.<\/p>\n\n\n\n

Endnotes:<\/h3>\n\n\n\n

[1] tamara.ognjevic@artiscenter.com.<\/p>\n\n\n\n

[2] Kompletna lista zemalja koje su ratifikovale Konvenciju do sada je dostupna na zvani\u010dnom sajtu UNESCO ICH. 2024. \u201eThe States Parties to the Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage (2003)\u201c. https:\/\/ich.unesco.org\/en\/states-parties-00024 (pristupljeno 31. 1. 2025). <\/p>\n\n\n\n

[3] Pojam dijeta u ovom slu\u010daju treba shvatiti kao stil \u017eivota s karakteristi\u010dnim na\u010dinom ishrane, a ne kao re\u017eim mr\u0161avljenja<\/p>\n\n\n\n

[4] Francuski pojam haute cuisine se odnosi na tzv. visoku kuhinju, odnosno vrhunsko profesionalno kulinarstvo.<\/p>\n\n\n\n

[5]  Op\u0161irnije o tome na zvani\u010dnoj veb-prezentaciji Slovena\u010dke turisti\u010dke organizacije (https:\/\/www.slovenia.info)<\/p>\n\n\n\n

SEPARAT RADA<\/h3>\n\n\n\n

Separat ovog rada (pdf), objavljenog u tre\u0107em broju \u010dasopisa Konteksti kulture: studije iz humanistike i umjetnosti<\/em> (2025), mo\u017eete preuzeti klinom na ovaj link<\/a>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tamara Ognjevi\u0107 [1]Artis centar Beograd, Srbija  Hrana nije racionalna. Hrana je kultura, navika, \u017eudnja i identitet.D\u017eonatan Safran Foer Sa\u017eetak: Od trenutka kada je 2003. godine UNESCO usvojio Konvenciju o o\u010duvanju nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a samo je u proteklih petnaest godina na Reprezentativnu listu ovog oblika ba\u0161tine \u010dove\u010danstva upisano gotovo \u010detrdeset elemenata koji u ve\u0107oj ili manjoj meri […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1725,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-1261","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-radovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1261","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1261"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1261\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1737,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1261\/revisions\/1737"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1725"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1261"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1261"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1261"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}