{"id":1263,"date":"2026-01-22T20:58:00","date_gmt":"2026-01-22T20:58:00","guid":{"rendered":"https:\/\/kontekstikulture.me\/?p=1263"},"modified":"2026-02-15T20:47:03","modified_gmt":"2026-02-15T20:47:03","slug":"milena-jokanovic-reforma-secanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/2026\/01\/22\/milena-jokanovic-reforma-secanja\/","title":{"rendered":"Milena Jokanovi\u0107 | Reforma se\u0107anja"},"content":{"rendered":"\n

 Milena Jokanovi\u0107<\/strong> [1]
<\/em>Univerzitet u Beogradu<\/em>
<\/em>Filozofski fakultet<\/em>
<\/em>Beograd, Srbija<\/em>
<\/em><\/p>\n\n\n\n

 \u0160ta je ljudski mozak do prirodan i mo\u0107an palimpsest? […] Ve\u010dite naslage ideja, slika, ose\u0107anja pale su na tvoj mozak ne\u017eno kao svetlost. Sve \u0161to dolazi kao da zatrpava ono \u0161to mu je prethodilo. A ipak, u stvarnosti ni\u0161ta nije zatrveno. <\/em>
Tomas de Kvinsi, 1845. <\/p>\n\n\n\n

Sa\u017eetak<\/em>: Kao svojevrstan oblik nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a hrana je direktno vezana za svakodnevicu, tradiciju i obi\u010daje, na\u010dine obele\u017eavanja proslava, te samim tim i za se\u0107anja pojedinaca. Tako, danas tuma\u010dena kao kulturno nasle\u0111e Srbije, \u010desta na slavskoj trpezi, reform tor<\/em>ta, odnosno reforma<\/em>, \u010diji je karakteristi\u010dni na\u010din pripreme fila na pari \u010dini svojstvenom ovda\u0161njoj kuhinji, istovremeno je inicijalna kapisla za podse\u0107anje na jugoslovensko iskustvo. Naime, nekada jugoslovenske doma\u0107ice, osvr\u0107u\u0107i se na ime ove torte, ukazuju na to da je prvu napravila jedna partizanka u \u010dast reformi posle Drugog svetskog rata koje su obele\u017eile \u010ditavu jednu epohu. Stoga se ova torta morala na\u0107i na trpezi svake godine na proslavama Dana Jugoslovenske narodne armije. Prelistavaju\u0107i periodiku, ipak recepte za reform tortu <\/em>nalazimo jo\u0161 u tridesetim godinama pro\u0161log veka, kada je ona bila deo druga\u010dijeg kulturnog identiteta na ovim prostorima. Analizom zapisa, individualnih uspomena i varijanti tuma\u010denja imena ove torte, te prilika za koje se ista priprema(la), u radu \u0107emo se baviti pojmovima varljivosti se\u0107anja, odnosa izme\u0111u individualnog, kolektivnog, kulturnog i politi\u010dkog se\u0107anja, te pitanjima upotrebe i preozna\u010davanja kulturnog nasle\u0111a u skladu s promenama vrednosnih sistema i dru\u0161tvenih i ideolo\u0161kih okvira.<\/p>\n\n\n\n

Klju\u010dne re\u010di<\/em>: reforma, reform torta, nematerijalno kulturno nasle\u0111e, identitet, se\u0107anje, dru\u0161tveni oblici pam\u0107enja<\/p>\n\n\n\n

Pi\u0161u\u0107i o metaforici se\u0107anja, teoreti\u010darka u oblasti kulture se\u0107anja Aleida Asman (Aleida Assmann) slu\u017ei se i metaforom palimpsesta, odnosno pergamenta s kojeg je prethodni zapis strugan, brisan kako bi ista podloga mogla ponovo biti kori\u0161\u0107ena za pisanje. Pomo\u0107u hemijskih supstanci je ipak mogu\u0107e regenerisati prethodne slojeve ispisa na pergamentu i pro\u010ditati ih. Kako Asman navodi, osvr\u0107u\u0107i se na ideje engleskog pisca iz XIX veka Tomasa de Kvinsija (Thomas de Quincey) i njegov esej: \u201ePalimpsest ljudskog mozga\u201c \u2013 njega fascinira mogu\u0107nost  da  se  izgubljeno  povrati, \u201emogu\u0107nost ponovnog o\u017eivljavanja onoga \u0161to je tako dugo dremalo u pra\u0161ini […] Se\u0107anje za njega ne proizilazi iz \u010dina volje, niti je ono tehnika koja se mo\u017ee nau\u010diti: ono dolazi nezvano pod posebnim okolnostima\u201c (Asman 2011: 125). U daljem tekstu, predstavljaju\u0107i proces otkrivanja slojeva li\u010dnih se\u0107anja ili pak sla\u017eu\u0107i fragmente svojih se\u0107anja sloj po sloj, poput redova torte, preispitiva\u0107u odnose izme\u0111u individualnih se\u0107anja i spolja\u0161njih okvira, odnosno prostorno-vremenskih okolnosti koje uti\u010du na njihovo (pre)oblikovanje.2<\/sup> Polaze\u0107i od teorijskih uvida u oblasti kultura se\u0107anja, na odabranom primeru \u0107u analizirati pojmove individualnog i kolektivnog, kao i kulturnog i politi\u010dkog se\u0107anja.<\/p>\n\n\n\n

Svakako, prva ravan u kojoj se konstitui\u0161e ljudsko pam\u0107enje jeste biolo\u0161ka ravan. Osnovna pretpostavka pam\u0107enja i se\u0107anja je organizam s mozgom i centralnim nervnim sistemom. Najve\u0107i deo informacija koje dobijamo iz spolja\u0161njeg sveta se pohranjuje u kori velikog mozga. Mo\u017edana kora je najve\u0107e mesto neuronske integracije u centralnom nervnom sistemu i ima klju\u010dnu ulogu u temeljnim ljudskim karakteristikama kao \u0161to su pa\u017enja, pam\u0107enje, mi\u0161ljenje, jezik i svest. Ipak, ta neuronska baza nije nikakav autonomni sistem, nego su joj, da bi mogla da se odr\u017ei i razvija, potrebna polja interakcije. Stoga, dva interakcijska polja konstantno hrane i stabilizuju biolo\u0161ko pam\u0107enje i mozak uop\u0161te: jedno je socijalna interakcija i komunikacija, drugo je kulturna interakcija pomo\u0107u znakova, odnosno slika i medija odnosno mesta. Posledi\u010dno, postavlja se pitanje kako pojedinac o\u017eivljava slojeve individualnih se\u0107anja u odnosu na dru\u0161tvene okvire pam\u0107enja? Kada i kako se fragmenti na\u0161ih \u017eivota pohranjeni u kori velikog mozga aktiviraju prilago\u0111avaju\u0107i se prostoru i vremenu \u017eivota pojedinca?<\/p>\n\n\n\n

PRVA KORA SE\u0106ANJA: \u201eMILENA, A KOJU SLAVU TVOJA PORODICA SLAVI?\u201c<\/h3>\n\n\n\n

Se\u0107anja na svoje detinjstvo i pred\u0161kolski uzrast vezujem za prostor porodi\u010dne, tada bakine i dekine ku\u0107e u naselju u blizini dana\u0161njeg stadiona \u201ePartizan\u201c u Beogradu. Provode\u0107i vreme tamo tokom \u010ditave radne nedelje dok stariji brat i sestra idu u \u0161kolu, a roditelji rade, svakog decembra prisustvovala sam pripremama proslave na kojoj je neizostavna bila i reform tort<\/em>a<\/p>\n\n\n\n

Dvadeset jaja. Odvajamo belanca za koru i \u017eumanca za fil. Malo vi\u0161e od pola kile oraha. Deda i ja ih sakupljamo jo\u0161 od poznog septembra i bri\u017eljivo \u010distimo i \u010duvamo u fri\u017eideru. Pola kilograma \u0161e\u0107era u prahu. \u0160eststo grama \u0161e\u0107era u kristalu. Pola kilograma putera. Dvesta grama mena\u017e \u010dokolade za kuvanje. So, bra\u0161no… Pazimo da kora ne zagori. Baka se\u010de duga\u010dke trake \u0161irine kerami\u010dke pravougaone posude koja se samo za ovu tortu koristi. Samo za proslavu u decembru.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Krenula sam u prvi razred \u201eranije\u201c, s tek napunjenih \u0161est godina. Pedago\u0161ko-psiholo\u0161ka slu\u017eba u \u0161koli procenila je da sam dovoljno zrela, samo na jedno pitanje nisam znala odgovor. Nakon tri puta postavljenog pitanja: \u201eDa li zna\u0161 ko je bio drug Tito?\u201c, umesto \u0107utanja, kona\u010dno odgovaram: \u201eMora da je bio neki direktor \u0161kole, kada vam je tako va\u017ean pa me svi<\/em> pitate.\u201c Ne se\u0107am se da smo ga kasnije tokom \u0161kolovanja pominjali. Devedesete godine su. Mapa Jugoslavije oka\u010dena na zidu pored table pokazuje dr\u017eavu u \u010dijim su okvirima Srbija s autonomnim pokrajinama Vojvodinom i Kosovom i Crna Gora. Mama me vodi iz \u0161kole uvek kroz neke gu\u017eve. Protesti. Na terasu nam padaju leci sa transparentima: \u201eSloboda se pi\u0161e bez n, Mir se pi\u0161e bez a\u201c. Dugo nisam razumela na \u0161ta se ovi iskazi odnose. Ali pamtim kako ih sri\u010dem \u010du\u010de\u0107i na terasi. U \u0161koli u\u010dimo o tradiciji, identitetu. \u201eMilena, koju slavi tvoja porodica slavi?\u201c. Odgovaram: \u201eSvetog Nikolu. Kod deda Nikole i baka Rade svakog decembra slavimo slavu. Uvek uz reform tortu.\u201c<\/em><\/p>\n\n\n\n

Vreme devedesetih godina dvadesetog veka, na koje imam prva se\u0107anja, u celom regionu karakteri\u0161u turbulentne okolnosti usled raspada Jugoslavije, smene vladaju\u0107e ideologije i potiranja do tada dominiraju\u0107eg kulta li\u010dnosti do\u017eivotnog predsednika socijalisti\u010dke Jugoslavije, Josipa Broza Tita. Probleme tokom ovog perioda teoreti\u010dari kulture Milena Dragi\u0107evi\u0107 \u0160e\u0161i\u0107 i Sanjin Dragojevi\u0107 navode kao: dezintegaciju politi\u010dkog sistema, ekonomsku krizu, inflaciju i smanjenje standarda, prinudne migracije, me\u0111uetni\u010dke i me\u0111ukulturne sukobe, prekid transporta i komunikacija, politi\u010dku izolaciju, teroristi\u010dke akcije, korupciju, i druge (Dragi\u0107evi\u0107 \u0160e\u0161i\u0107 i Dragojevi\u0107 2005). U ovakvim okolnostima tako\u0111e dolazi do drasti\u010dnih promena u politikama kulture se\u0107anja i gra\u0111enju javnog identiteta dr\u017eava, do tada \u010dlanica Jugoslavije. Stoga se javni spomenici i fotografije iz vremena vladavine Josipa Broza masovno uklanjaju, nazivi ulica, \u0161kola, kao i kurikulumi u okviru zvani\u010dnih nastavnih programa istorije i geografije potpuno menjaju, vra\u0107aju\u0107i se nacionalisti\u010dki orijentisanim uverenjima i potiskuju\u0107i do tada prisutne i razvijane ideje jugoslovenstva (Stojanovi\u0107 2024). U ovoj politici koju karakteri\u0161u i preimenovanja ulica, \u0161kola i drugih javnih objekata (Stojanovi\u0107 2009; Radovi\u0107 2013) sama Jugoslavija se sme\u0161ta u Muzej (istorije Jugoslavije) nastao na mestu  nekada\u0161njeg  rezidencijalnog kompleksa socijalisti\u010dkog predsednika, odnosno mestu potonjeg Memorijalnog centra \u201eJosip Broz Tito\u201c (Jokanovi\u0107 2021). Upravo ovaj kompleks nalazi se s druge strane tada\u0161njeg Bulevara Oktobarske revolucije u odnosu na pominjanu porodi\u010dnu ku\u0107u za koju vezujem se\u0107anja na pravljenje reform torte<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

Ipak, tek se sa odre\u0111enom vremenskom distancom fragmenti individualnih se\u0107anja sklapaju u smisaone celine u odnosu na moja znanja, interesovanja, te na aktuelne dru\u0161tvenopoliti\u010dke okolnosti. Moris Albva\u0161 (Maurice Halbwachs3<\/sup>), francuski filozof i sociolog, uvodi pojam dru\u0161tvenih okvira pam\u0107enja (Albvaks 2013; originalno delo iz 1925) polaze\u0107i od ideja svog profesora filozofije Anrija Bergsona. Prema njima, percepcija, odnosno na\u0161a aktuelna situacija, predstavlja povod za se\u0107anje. \u201eDakle se\u0107anje kao slika, kao verno reprodukovana pro\u0161lost, kao \u010disto se\u0107anje, bilo bi bez dejstva ukoliko se ne spaja s aktuelno\u0161\u0107u. Svest je uvek okrenuta ka akciji, stoga od pohranjenih se\u0107anja aktuelizuje samo ona koja su u stanju da se organizuju sa sada\u0161njom percepcijom da bi doprinela kona\u010dnoj odluci<\/em>\u201c (Bergson 1927: 146; prema Slade\u010dek, Vasiljevi\u0107 2015: 10). Albva\u0161 pored individualnih prepoznaje dakle i kolektivna se\u0107anja, odnosno se\u0107anja razli\u010ditih grupa. Kolektivno se\u0107anje, prema ovom autoru, predstavlja kapacitet, sposobnost dru\u0161tva da \u201eaktivira\u201c ili \u201ereaktualizuje\u201c pojedine pro\u0161le doga\u0111aje i njegova polazi\u0161ta dalje \u0107e razvijati kako pomenuta Aleida Asman, tako i Jan Asman (Jan Assmann), ali i drugi teoreti\u010dari kulture se\u0107anja (Assmann 2008). U okviru kolektivnog se\u0107anja prepoznaju se socijalno, odnosno komunikativno, zatim kulturno i politi\u010dko se\u0107anje.<\/p>\n\n\n\n

Imaju\u0107i na umu vreme devedesetih godina i ve\u0107 navedene okolnosti \u2013 kada misle\u0107i na proslavu za koju se svake godine u decembru pravi reform torta <\/em>u bakinom i dekinom domu ja verujem da je re\u010d o porodi\u010dnoj slavi, Svetom Nikoli \u2013 razmi\u0161ljamo dalje o teorijskim premisama kolektivnog se\u0107anja. Socijalno, odnosno komunikativno se\u0107anje mo\u017ee se smatrati i svakodnevnim jer je najpristupa\u010dnije i vezuje se za na\u0161e interakcije u svakodnevnom \u017eivotu. Radi se, dakle, o \u017eivoj me\u0111usubjektivnoj memorijskoj interakciji: se\u0107anja se \u201erazmenjuju\u201c, me\u0111usobno prepri\u010davaju. Li\u010dno se\u0107anje, okrenuto subjektu i formirano isklju\u010divo kao njegovo li\u010dno iskustvo, kod Albva\u0161a biva zamenjeno takvim koje je socijalno posredovano, okrenuto prema dru\u0161tvenoj grupi i konstituisano pod dru\u0161tvenim uticajem. \u201eIspitivanje ove dru\u0161tvene uslovljenosti od presudnog je zna\u010daja po ispitivanje se\u0107anja.\u201c Moglo bi se re\u0107i da, prema Albva\u0161u, postoji onoliko kolektivnih se\u0107anja koliko ima grupa \u2013 susedstvo, porodica, naselje, klubovi, udru\u017eenja, profesionalne asocijacije, sindikati i sl. Pojedinac stoga prisvaja razli\u010dita, \u010desto i nekompatibilna se\u0107anja u zavisnosti od socijalne grupe u kojoj se nalazi\u201c (Albva\u0161 prema: Slade\u010dek Vasiljevi\u0107 2015: 11, 12).<\/p>\n\n\n\n

Dakle, identitet, glasi Albva\u0161ova teza, nije rezultat se\u0107anja nego je njihova pretpostavka: se\u0107anja nastaju i presvega se oblikuju na temelju socijalnih veza, identiteta, grupnih lojalnosti. Ona su uvek sme\u0161tena u komunikativne kontekste. O se\u0107anju i zaboravu ne odlu\u010duju pojedinci ve\u0107 ovi socijalni okviri, smatra autor. Sadr\u017eaji pam\u0107enja, prema njegovom mi\u0161ljenju, nisu nikakve \u010dvrste referentne veli\u010dine, nego se menjaju zajedno s dru\u0161tvenim i politi\u010dkim uslovima svake nove sada\u0161njosti u kojoj prizivamo svoja se\u0107anja (Albvaks 2013). To je ono \u0161to i Aleida Asman podrazumeva pod konstruktivnom snagom se\u0107anja: pre\u0107utno smo skloni da ih prilagodimo zahtevima i vrednostima koje su u skladu s na\u0161om aktuelnom slikom o sebi. Ono \u0161to se ne uklapa u taj okvir te\u0161ko \u0107e postati uspomena i preto\u010diti se u pam\u0107enje (Asman 2011).<\/p>\n\n\n\n

DRUGA KORA SE\u0106ANJA: REFORMA DEDA NIKOLINE SLAVE<\/h3>\n\n\n\n

U ku\u0107i u kojoj sam nekad s bakom, \u010dekaju\u0107i da se ispe\u010de kora za reformu, igrala tabli\u0107, sada ve\u0107 pokojni tata i ja sedimo uz isti \u0161pil karata. Jedemo kupovnu reformu, \u201eStamevski\u201c. \u201eSe\u0107a\u0161 li se kad smo slavili slavu uvek s ovom tortom?\u201c. \u2013\u201eKoju slavu?\u201c \u2013 \u201ePa deda Nikolinu, Svetog Nikolu, vi ste posle prestali da slavite kad je deda umro.\u201c \u2013 \u201eMoj Nikola? Slavio slavu? Nikada to nije bilo.\u201c<\/em><\/p>\n\n\n\n

Album s fotografijama u vitrini do nas svakako ne \u010duva slike se\u0107anja na porodi\u010dnu slavu. U ovoj ku\u0107i nisam videla ikonu Svetog Nikole. Biblioteka u okviru koje album stoji tako\u0111e jasno sugeri\u0161e druga\u010diji porodi\u010dni identitet. Baka i deda bili su \u010dlanovi Jugoslovenske narodne armije. Jo\u0161 jedno od saznanja koje imam odmalena i dugo ne preispitujem. Prostor porodi\u010dnog doma u kojem sam svakodnevno, ali koji <\/em>ne vidim. Deda Nikola \u2013 general-major. Nosilac Partizanske spomenice. Pozivnica na proslavu Dana Jugoslovenske narodne armije 22. decembra. \u201ePosle se kom\u0161iluk okupljao i ovde i u drugim ku\u0107ama u naselju.\u201c Prostori i slike se\u0107anja. Fotografija na kojoj se deda rukuje s Titom. Baka Rada i deda Nikola u dru\u0161tvu u obilasku Velikog Briona. Fotografije ispred Bele vile.4<\/sup> Dedijerova sabrana dela. <\/em>Leksikon Narodnooslobodila\u010dkog rata i revolucije 1941\u20131945. Fotografija na kojoj deda Nikola stoji na po\u010dasnoj stra\u017ei u glavnom holu Skup\u0161tine SFRJ tokom mimohoda na sahrani Josipa Broza Tita.<\/em><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Kada je Memorijalni centar \u201eJosip Broz Tito\u201c 1996. godine preimenovan u Muzej istorije Jugoslavije, izgleda da je i u na\u0161oj porodici, u naselju prekoputa, ovaj deo istorije tako\u0111e stavljen u limbo (privremenog) zaborava.5<\/sup> Iako su porodi\u010dne fotografije, nosioci kulturnog se\u0107anja, sve vreme bile prisutne, ove albume nikada nisam otvarala, ili bar protagoniste, uz baku i deku, na njihovim stranicama nisam bila nau\u010dena da prepoznajem. Tek s punih 30 godina, menjam, odnosno reformi\u0161em svoja se\u0107anja u skladu s promenjenim okvirima pam\u0107enja <\/em>i dolazim do saznanja da se u mojoj porodici nikada nije slavila krsna slava ve\u0107 kalendarski tri dana kasniji Dan Jugoslovenske narodne armije, na koji i materijalni nosioci se\u0107anja upu\u0107uju. Ipak: \u201eKolektivno pam\u0107enje obuhvata individualna pam\u0107enja, ali se s njima ne podudara\u201c (Albva\u0161 2015: 30). Mo\u017eemo \u010dak prepoznati razliku izme\u0111u dva pam\u0107enja6<\/sup>, od kojih bismo jedno mogli nazvati unutra\u0161njim ili internim, odnosno li\u010dnim, a drugo spolja\u0161njim, to jest dru\u0161tvenim. Istorija uop\u0161te, zaklju\u010dio je Albva\u0161, nam prikazuje pro\u0161lost samo u sa\u017eetom obliku, dok nam istorija na\u0161eg \u017eivota pru\u017ea mnogo potpuniju i zgusnutiju sliku (Albva\u0161 2015: 31).<\/p>\n\n\n\n

U njoj gore pominjani i nabrajani materijalni oslonci za se\u0107anja \u2013 kulturni artefakti podsti\u010du, iniciraju i oblikuju se\u0107anja \u201ena na\u010din u kojem je evocirano se\u0107anje neodvojivo od njegovog simboli\u010dkog posrednika\u201c. Fotografije, mesta proslava, mesta se\u0107anja, rituali, spomenici \u2013 evociraju se\u0107anja, ali su svojim utapanjem u simboli\u010dki prostor ujedno i neophodni sastavni deo tog se\u0107anja. Kulturno se\u0107anje prevazilazi komunikativno, bivaju\u0107i dugotrajnije. \u201eOno se kre\u0107e unutar \u0161irokog simboli\u010dkog polja, koje nije u potpunosti vezano za trenutak, prostor i socijalni milje, odnosno za neposrednu interakciju u jednoj grupi\u201c (Slade\u010dek i Vasiljevi\u0107 2015: 13), \u0161to najzad i meni omogu\u0107ava da fragmente porodi\u010dnog identiteta ponovo otkrivam u svom palimpsestu se\u0107anja. I dok kulturno se\u0107anje ne mora nu\u017eno imati politi\u010dki naboj, moja se\u0107anja nesumnjivo su uslovljena i u aktuelnim okolnostima postoje\u0107im politi\u010dkim se\u0107anjem, koje kroz institucije, obrazovni sistem, medije i druge kanale kroz koje dru\u0161tvo misli (\u0414\u0430\u0433\u043b\u0430\u0441 2001) te\u017ei unifikaciji, utilitarizaciji, jednozna\u010dnosti i homogenizaciji. Politi\u010dko se\u0107anje filtrira se\u0107anja prema svojim potrebama, tako da su nevidljiva ili \u201epre\u0107utana\u201c ona se\u0107anja koja su neodgovaraju\u0107a, odnosno nekomptibilna i kontradiktorna osmi\u0161ljenoj strukturi, a zadr\u017eavaju se ona vrednosno zna\u010dajna, funkcionalna i upotrebljiva.<\/p>\n\n\n\n

\u201ePoliti\u010dki re\u017eimi, a posebno oni totalitarni i autoritarni, nastoje da kontroli\u0161u se\u0107anje i manipuli\u0161u njime, neprestano pribegavaju\u0107i monopolizaciji i filtraciji istorije i se\u0107anja. Oni te\u017ee da odre\u0111eno politi\u010dko se\u0107anje preobraze u (zvani\u010dnu) istoriju (Slade\u010dek i Vasiljevi\u0107 2015: 14). Nastavljaju\u0107i da se oslanjamo na predlo\u017eenu teoriju dru\u0161tvenih okvira pam\u0107enja, zaklju\u010dujemo da se i moja li\u010dna, ali i se\u0107anja grupa oblikuju i reformi\u0161u u skladu sa \u0161irim kulturnim pa i politi\u010dkim se\u0107anjima. Vratimo se stoga reform torti<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

TRE\u0106A KORA SE\u0106ANJA: PARTIZANKINA TORTA U \u010cAST PRIVREDNIH REFORMI<\/h3>\n\n\n\n

Tata: \u201eTada je morala da bude reforma, partizankina torta nakon Revolucije. U znak prosperiteta. Devedesetih se zato pravio embargo kola\u010d. Onda nije bilo ni tog jednog jajeta koje se stavljalo, ali je Nikola ipak napravio kola\u010d i tad. Rekao je: Kad mo\u017ee samo s jednim, mo\u017ee i bez!\u201c<\/em><\/p>\n\n\n\n

Tetka mi je nedavno dala recept za embargo kola\u010d. Ali, je li reforma stvarno \u0458ugoslovenska torta?<\/em><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Ve\u0107ina izvora dovodi u vezu naziv reform(a) sa socijalisti\u010dkim reformama u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata, u okviru kojih su jaja postala mnogo dostupnija, \u0161to je dalo mogu\u0107nost za realizaciju ovakvog recepta u okviru skromnijeg bud\u017eeta. Takvo poreklo naziva sugerisalo bi da je izvorno poreklo same torte upravo na ovim prostorima. Karateristi\u010dan fil na pari, od jaja bez mleka, koji \u010dini ovu tortu jedinstvenom, te\u0161ko je na\u0107i u drugim svetskim kuhinjama, navodi se neretko u periodici. Ovaj narativ zastupa i kom\u0161inica Gra\u010danin iz ku\u0107e pored.<\/p>\n\n\n\n

Neki ka\u017eu da je donela reformu svojim jedinstvenim ukusom, dok drugi tvrde da ju je napravila partizanka u \u010dast reformi posle Drugog svetskog rata, a tre\u0107i tvrde da je nastala u Jugoslaviji tokom privrednih reformi (Espreso.co.rs 2022).<\/p>\n\n\n\n

Jedna od najprihva\u0107enijih verzija je da je ovu tortu osmislila i napravila drugarica partizanka u \u010dast reformi koje su nastupile posle Drugog svetskog rata. Ova torta je kasnije pomalo menjala svoj sastav, a i nazive, pa je sad poznata i kao kinder-torta i sl. (Mihi\u0107 2015).<\/p>\n\n\n\n

Ipak, uprkos ovim oblicima komunikativnog se\u0107anja grupa, samo povr\u0161nim istra\u017eivanjem i otkrivanjem starijih slojeva kolektivnog se\u0107anja dolazimo do zaklju\u010dka da je sama torta postojala i ranije. Tako u dnevnom listu Borba <\/em>iz 1937. godine mo\u017eemo videti recept za reform tortu<\/em>, gotovo isti kao onaj koji je moja baka Rada koristila (Borba<\/em>, 28. novemar 1937: 18).<\/p>\n\n\n\n

Mogu\u0107e \u010dak da je recept nastao u Francuskoj krajem XIX ili po\u010detkom XX veka, te da je reforma <\/em>zaista pratila revoluciju, ali ne onu jugoslovensku. Ako pak ostavimo po strani istra\u017eivanje ovog gastronomskog nasle\u0111a, mo\u017eemo se vratiti promi\u0161ljanu simboli\u010dkog zna\u010denja na koje sam naziv svakako poziva. \u010clanci politi\u010dke prirode u listu Borba <\/em>iz 1995. i naslovi poput:<\/p>\n\n\n\n

\u201eOd svih reformi najsla\u0111a je reformtorta\u201c (Borba<\/em>, 14. oktobar 1995: 11) ili pak recept za reformu<\/em> koju daje podmladak DOS-a (Demokratske opozicije Srbije) iste godine, jo\u0161 jednom nam potvr\u0111uju podlo\u017enost promenama odnosno reformama <\/em>kada je komunikativno se\u0107anje grupe u pitanju. Tako, u razli\u010ditim okolnostima, svako je imao \u201esvoju\u201c reform tortu<\/em>, gotovo uvek istu kada se radi o receptu i odnosima jaja, oraha i \u0161e\u0107era, ali potpuno razli\u010ditu kada su dru\u0161tveni okviri (se\u0107anja) u pitanju.<\/p>\n\n\n\n

Najzad, istra\u017euju\u0107i ovako naslagana individualna se\u0107anja i sve spolja\u0161nje uticaje na ista, dolazim do pitanja: \u010dija je moja reforma<\/em>? Kako se ja danas odnosim prema svim ovim slojevima se\u0107anja? Kako gradim individualni identitet? Ili pak, koliko reformi <\/em>na\u0161ih se\u0107anja tokom \u017eivota pojedemo usled promena na\u0161ih dru\u0161tvenih okvira pam\u0107enja?<\/p>\n\n\n\n

BIBLIOGRAFIJA<\/h3>\n\n\n\n

Literatura<\/em><\/p>\n\n\n\n

Albva\u0161, Moris. 2015. \u201eKolektivno i istorijsko pam\u0107enje\u201c. U: Sl\u00e1de\u010dek, Michal, Vasiljevi\u0107, Jelena i Tamara Petrovi\u0107-Trifunovi\u0107 (prir.) Kolektivno se\u0107anje i politike pam\u0107enja<\/em>. Beograd: Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva: Institut za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju, 29\u201359.<\/p>\n\n\n\n

Albvaks, Moris. 2013. Dru\u0161tveni okviri pam\u0107enja<\/em>. Novi Sad: Mediterran Publishing d. o. o. <\/p>\n\n\n\n

Asman, Alaida. 1999. \u201eO metaforici se\u0107anja\u201c. Re\u010d: \u010dasopis za knji\u017eevnost i kul turu, i dru\u0161tvena pitanja<\/em> 56.2: 121\u2012135. <\/p>\n\n\n\n

Asman, Jan. 2008. Kulturno pam\u0107enje. Pismo, sje\u0107anje i politi\u010dki identitet u ra nim visokim kulturama<\/em>. Zenica: Vrijeme; Tuzla: NAM. <\/p>\n\n\n\n

\u0414\u0430\u0433\u043b\u0430\u0441, \u041c\u0435\u0440\u0438. 2001. \u041a\u0430\u043a\u043e \u0438\u043d\u0441\u0442\u0438\u0442\u0443\u0446\u0438\u0458\u0435 \u043c\u0438\u0441\u043b\u0435.<\/em> \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u0424\u0430\u0431\u0440\u0438\u043a\u0430 \u043a\u045a\u0438\u0433\u0430. Dragi\u0107evi\u0107 <\/p>\n\n\n\n

\u0160e\u0161i\u0107, Milena i Sanjin Dragojevi\u0107. 2005. Menad\u017ement umetnosti u turbulentnim okolnostima. <\/em>Beograd: Clio. <\/p>\n\n\n\n

Jokanovi\u0107, Milena. 2021. \u201eZgrada muzeja kao muzejski predmet\u201c. Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti<\/em>. Novi Sad: Matica srpska, 277\u2013291. <\/p>\n\n\n\n

Jovi\u0107, Maja. 2024. \u201eTitova carska rezidencija na Brijunima\u201c. Nasle\u0111e Jugoslavije u reprezentativnim objektima<\/em>. Beograd: Muzej Jugoslavije. <\/p>\n\n\n\n

Radovi\u0107, Sr\u0111an. 2013. Grad kao tekst.<\/em> Beograd: Biblioteka XX vek. Sl\u00e1de\u010dek, Michal, Vasiljevi\u0107, Jelena i Tamara Petrovi\u0107-Trifunovi\u0107 (prir.) Kolektivno se\u0107anje i politike pam\u0107enja. Beo grad: Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva: Institut za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju. <\/p>\n\n\n\n

Stojanovi\u0107, Dubravka. 2009. Kaldrma i asfalt: urbanizacija i evropeizacija Beograda <\/em>1890\u20131914. Beograd: Udru\u017eenje za dru\u0161tvenu istoriju: \u010cigoja \u0161tampa. <\/p>\n\n\n\n

Stojanovi\u0107, Dubravka. 2024. Pro\u0161lost dolazi: promene u tuma\u010denjima pro\u0161losti u srpskim ud\u017ebenicima istorije <\/em>1913 2021. Beograd: Biblioteka XX vek. <\/p>\n\n\n\n

Internet izvori <\/em><\/p>\n\n\n\n

De Quincey, Thomas. 1845. \u201eThe palimpsest of the human brain\u201c. Quoti diana<\/em>. http:\/\/essays.quotidiana.org\/ dequincey\/palimpsest_of_the_hu man_brain\/ (pristupljeno 3. 1. 2025). Mihi\u0107, Velibor. 2015. \u201eKako su najpo znatije torte dobile ime \u2013 torta i ime\u201c. Ba\u0161ta Balkana. https:\/\/www.bastabalkana.com\/2015\/01\/kako-su-najpoznatije-torte-dobile-ime-torta-ime\/ (pri stupljeno 6. 1. 2025).<\/p>\n\n\n\n

 \u201eNijedna proslava u Jugoslaviji nije mogla da pro\u0111e bez nje: ona je kraljica me\u0111u tortama\u201c. Espreso<\/em>. 2022. https:\/\/www.espreso.co.rs\/lifestyle\/ zivot\/1180215\/recept-za-reformu (pristupljeno 6. 1. 2025).<\/p>\n\n\n\n

REFORM OF A MEMORY<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Abstract: <\/em>As a kind of form of intangible cultural heritage, food is directly related to everyday life, traditions and customs, ways of marking celebrations, and therefore also to the memories of individuals. Thus, today interpreted as a cultural heritage of Serbia, frequent on the Saints\u2019Day celebration table, Reform cake, i.e. Reforma, whose characteristic way of preparing the steamed filling makes it unique to the local cuisine, is at the same time an initial capsule for reminding of the Yugoslav experience. Namely, former Yugoslav housewives, referring to the name of this cake, indicate that the first one was made by a Partizan woman in honor of the reforms after the Second World War, which marked an entire era. Therefore, this cake had to be on the table every year at the Day of the Yugoslav People\u2019s Army celebrations. Flipping through periodicals, however, we find recipes for Reform cake as early as the thirties of the last century, when it was part of a different cultural identity in these areas. By analyzing records, individual memories and variants of interpretation of  the name of this cake, and the occasions for which it is prepared, in this paper we deal with the notions of the deceptiveness of memory, the relationship between individual, collective, cultural and political memory, and the issues of the use and redesignation of cultural heritage in accordance with changes in value systems and social and ideological frameworks.<\/p>\n\n\n\n

Keywords<\/em>: reform, Reform cake, intangible cultural heritage, identity, memory, social frames of memory<\/p>\n\n\n\n

ENDNOTES<\/h3>\n\n\n\n

[1] milena.jokanovic@f.bg.ac.rs.<\/p>\n\n\n\n

[2] S obzirom na studiju slu\u010daja koja se odnosi na autorkino li\u010dno se\u0107anje i nasle\u0111e, ovaj rad pisan je u prvom licu, a segmenti teksta koji se odnose na li\u010dna se\u0107anja kao inicijalne kapisle za dalju teorijsku analizu odvojeni su podnaslovima i grafi\u010dki.<\/p>\n\n\n\n

[3] Transkript imena ovog autora nekada je u obliku Albva\u0161, a nekada u obliku Albvaks. Za potrebe ovog rada autorka koristi oblik Albva\u0161, ali kada navodi reference prevoda, preuzima onako kako je izdava\u010d upotrebio.<\/p>\n\n\n\n

[4] Bela vila predstavlja jednu od reprezentativnih, predsedni\u010dkih rezidencija na Brionskom arhipelagu. Naime, \u201ePod pojmom rezidencije Predsjednika Republike na Brijunima podrazumijeva se krug Bele vile i otok Vanga, a pod pojmom objekti rezidencije zgrada Bele vile i objekti na o. Vangi […] Pod pojmom rezidencija stranog gosta podrazumeva se vila \u2019Brionka\u2019 i vila \u2019Jadranka\u2019, a pod pojmom objekata posebne namene podrazumevaju se: zimski bazen, hotel \u2019Istra\u2019, koji je namenjen za pratnju stranog gosta, vila \u2019Lovorka\u2019, \u2019Dubravka\u2019 i \u2019Primorka\u2019 namenjene za boravak najvi\u0161ih dr\u017eavnih i partijskih rukovodilaca” (Jovi\u0107 2024). Celokupan arhipelag bio je nedostupan \u0161iroj javnosti tokom perioda socijalisti\u010dke Jugoslavije. Tokom devedesetih godina pro\u0161log veka status ovih ostrva se menja, ali nekada\u0161nje rezidencije i dalje ostaju nedostupne za posetu i izolovane od turisti\u010dke ponude dana\u0161njih Briona.<\/p>\n\n\n\n

[5]  Autorka teksta radi kao saradnica Muzeja (istorije) Jugoslavije od 2013. godine i do danas vodi ture kroz kompleks ovog nekada\u0161njeg rezidencijalnog, odnosno memorijalnog centra. Mnoga istra\u017eivanja bazira upravo u okvirima ovog mesta. Stoga je i pre poznavanje novih okvira za se\u0107anja zavisno od li\u010dnih profesionalnih interesovanja i vezano za poslednju deceniju, a ne i njen raniji \u017eivot \u201eu kom\u0161iluku\u201c.<\/p>\n\n\n\n

[6] U teoriji kulture se\u0107anja prepoznaje se fina razlika izme\u0111u pojmova se\u0107anje i pam\u0107enje. Ipak, razli\u010diti autori se druga\u010dije slu\u017ee ovim pojmovima, dok povremeno upotreba istih zavisi i od razli\u010ditih prevoda istog autora. Dok se u drugim radovima autor ka podrobnije bavila distinkcijom izme\u0111u ovih pojmova, za potrebe ovog rada, a u skladu s ograni\u010denjem broja strana i te\u017enjom za fokusom na temi, kada preuzima citate iz razli\u010ditih prevoda, ne bavi se ukazivanjima na razlike. <\/p>\n\n\n\n

SEPARAT RADA<\/h3>\n\n\n\n

Separat ovog rada (pdf), objavljenog u tre\u010dem broju \u010dasopisa Konteksti kulture: studije iz humanistike i umjetnosti<\/em> (2025), mo\u017eete preuzeti klinom na ovaj link<\/a>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

 Milena Jokanovi\u0107 [1]Univerzitet u BeograduFilozofski fakultetBeograd, Srbija  \u0160ta je ljudski mozak do prirodan i mo\u0107an palimpsest? […] Ve\u010dite naslage ideja, slika, ose\u0107anja pale su na tvoj mozak ne\u017eno kao svetlost. Sve \u0161to dolazi kao da zatrpava ono \u0161to mu je prethodilo. A ipak, u stvarnosti ni\u0161ta nije zatrveno. Tomas de Kvinsi, 1845.  Sa\u017eetak: Kao svojevrstan oblik […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1374,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-1263","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-radovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1263","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1263"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1263\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1713,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1263\/revisions\/1713"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1374"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1263"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1263"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1263"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}