{"id":1269,"date":"2026-01-31T21:17:00","date_gmt":"2026-01-31T21:17:00","guid":{"rendered":"https:\/\/kontekstikulture.me\/?p=1269"},"modified":"2026-02-20T12:00:11","modified_gmt":"2026-02-20T12:00:11","slug":"vesna-delic-varenika-kuvana-rakija-ili-kuvano-mlijeko-nekoliko-skica-o-identitetima-i-kulturnom-nasledu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/2026\/01\/31\/vesna-delic-varenika-kuvana-rakija-ili-kuvano-mlijeko-nekoliko-skica-o-identitetima-i-kulturnom-nasledu\/","title":{"rendered":"Vesna Deli\u0107 | Varenika: kuvana rakija ili \u201ekuvano mlijeko\u201c? Nekoliko skica o identitetima i kulturnom nasle\u0111u"},"content":{"rendered":"\n

\u00a0<\/em>Vesna Deli\u0107<\/strong> [1]
<\/em>Dru\u0161tvo za kulturni razvoj \u201eBauo\u201c<\/em>
<\/em>Petrovac na Moru, Crna Gora<\/em><\/p>\n\n\n\n

Sa\u017eetak<\/em>: U radu se iznosi hipoteza o neraskidivoj vezi izme\u0111u hrane i pi\u0107a, s jedne strane, i kulturnih, lokalnih, regionalnih, etni\u010dkih, pa i nacionalnih identiteta, s druge. Rad polazi od toga da je hrana \u017eiva kulturna ba\u0161tina koja je deo \u017eivotne, a samim tim i kulturne svakodnevice ljudi, koji na osnovu naziva, spremanja, uzgajanja i kulture obedovanja iskazuju svoje vi\u0161estruke identitete u odnosu na Druge <\/em>koji tu istu hranu imaju, ili pak nemaju, na svom meniju. Istra\u017eiva\u010dki pristup je autobiografski, odnosno analiza se zasniva na li\u010dnom iskustvu samog antropologa \u2013 autora, kao i na iskustvu stanovni\u0161tva Crne Gore, pre svega, Pivljana. Usled dugogodi\u0161njeg posmatranja na\u010dina ishrane i va\u017enosti kulta hrane ljudi na crnogorskom tlu, u radu \u0107e biti izneti slikoviti primeri koji ukazuju na va\u017enost hrane i pi\u0107a u identifikacionim procesima, koji ne moraju nu\u017eno da upu\u0107uju samo na etni\u010dke ve\u0107 i na lokalne podele u okviru jedne zemlje. Imaju\u0107i sve ovo u vidu, krajnji cilj je ustanoviti koliko se jedan od najbitnijih i \u201enaj\u017eivljih\u201c, odnosno \u201enajukusnijih\u201c identifikatora u kolektivnoj svesti ljudi podrazumeva, a koliko se u modernom vremenu kroz kreativne industrije brendira. Ta\u010dnije, je li varenika samo \u201ekuvano mlijeko\u201c ili je pak negde i kuvana rakija?<\/p>\n\n\n\n

Klju\u010dne re\u010di<\/em>: hrana i pi\u0107e, varenika, prljo, lokalni identiteti, nacionalni identiteti, kulturno nasle\u0111e, brendiranje, lokalpatriotizam<\/p>\n\n\n\n

Govoriti o hrani i pi\u0107u zna\u010di govoriti o svakodnevici, o ve\u010ditoj muci \u0161ta spremiti za ru\u010dak,2<\/sup> zna\u010di diskutovati o ekonomiji, o obi\u010dajnoj praksi, kulturnom nasle\u0111u, o kulturnoj raznovrsnosti, o rodnim ulogama, o dru\u0161tvenim oblicima se\u0107anja, o kulturnim, etni\u010dkim i verskim identitetima, o lokalnom i nacionalnom brendiranju, o hrani kao leku. Na emotivnom i li\u010dnom nivou to zna\u010di govoriti o telesnoj estetici i o ljubavi, \u0161to nam slikovito opisuju dobro poznate izreke \u2013 Ljubav\/zdravlje na usta ulazi <\/em>i Put do mu\u0161kog srca vodi preko stomaka<\/em>. Zbog svega gore navedenog iznena\u0111uje koliko se, usu\u0111ujem se da ka\u017eem, u antropolo\u0161kim nau\u010dnim radovima ovoj temi posve\u0107uje malo pa\u017enje. Jo\u0161 je antropolo\u0161kinja Dragana Radoji\u010di\u0107 u svojoj iscrpnoj monografiji Dijalozi za trpezom: antropolo\u0161ki ogledi o kulturi ishrane <\/em>navela da ona \u017eeli da \u201euka\u017ee na \u010ditav niz razli\u010ditih mogu\u0107ih pristupa kulturi ishrane, pre svega kada je re\u010d o srpskoj kulturi, upravo stoga \u0161to ona u doma\u0107oj etnologiji i antropologiji nije dovoljno zastupljena ni studiozno obra\u0111ena\u201c (Radoji\u010di\u0107 2015: 14). Hranu i pi\u0107e, odnosno pojedinu hranu (jaje, p\u0161enica, hleb, so, med, pasulj, beli luk itd.) i pi\u0107e (vino, na prvom mestu), te njihovu upotrebu u brojnim narodnim obredima i religijskim ritualima, detaljno su opisali mnogobrojni eminentni etnolozi s na\u0161eg prostora (\u010cajkanovi\u0107 1994; Sandi\u0107 2004; Ze\u010devi\u0107 2008; Jovanovi\u0107 2014 itd). Me\u0111utim, kako je vreme odmicalo i kako su balkanski narodi ulazili u nova, naj\u010de\u0161\u0107e turbulentna dru\u0161tvenopoliti\u010dka zbivanja, fokus nau\u010dnika je polako prelazio s etnolo\u0161kih na antropolo\u0161ka istra\u017eivanja onih kulturnih fenomena koji su direktno ukazivali na nacionalne podele na na\u0161em delu Balkanskog poluostrva i pospe\u0161ivali ih. Hrana nije bila primarni predmet interesovanja, ve\u0107 se o njoj govorilo kao o parametru ekonomske nestabilnosti i inflacije, kojoj je narod bio izlo\u017een devedesetih godina dvadesetog veka. Hiperinflacija iz 1993. podstakla je stvaranje nove izreke koja se i dan-danas mo\u017ee \u010duti: Red je kao za hleb i mleko!<\/em><\/p>\n\n\n\n

Danas su u supermarketima dugi redovi ne zbog nesta\u0161ice hrane ve\u0107 zbog ekonomske transformacije dru\u0161tva i sociokulturolo\u0161kih modela, te na\u010dina savremene potro\u0161nje. S tim u vezi, poslednjih godina nalazimo radove koji se bave pitanjima hrane i pi\u0107a kroz ekonomsku, odnosno potro\u0161a\u010dku prizmu (Erdei 2012), radove u kojima je hrana deo gastroturisti\u010dke ponude lokalnih privatnika i ugostitelja, koji u svojim posebno ure\u0111enim restoranima ukazuju na kulturno nasle\u0111e i identitet kraja, regiona, a na kraju i zemlje u kojoj posluju (Bani\u0107 Grubi\u0161i\u0107 i Antonijevi\u0107 2013), kao i na radove u kojima se hrana usputno navodi kao primer koji referira na to da su kulturni identiteti deo kulturnog nasle\u0111a (\u017diki\u0107 2011; Pi\u0161ev 2011; Gavrilovi\u0107 2012).<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017ee se re\u0107i da je hrana u poslednje vreme u\u0161la na velika vrata i u medijski prostor. Sve je vi\u0161e TV emisija takmi\u010darskog karaktera,3<\/sup> \u010dasopisa, blogova i vlogova na dru\u0161tvenim mre\u017eama, internet kuvara i kuvarica koji iz svojih domova dele tradicionalne, ali i razne \u201eneobi\u010dne\u201c recepte, a nekada imaju i po nekoliko stotina hiljada pratilaca.4<\/sup> Samo kratkim pogledom na bezbrojne sadr\u017eaje na internetu mo\u017ee se uo\u010diti sijaset tema za istra\u017eivanje kada je hrana u pitanju: od identitetskih pitanja, preko kulturnog nasle\u0111a do nacionalnog brendiranja i mnogo drugih koji su ve\u0107 navedeni na po\u010detku ovog teksta. Me\u0111utim, izgleda da je to oblast koja tek treba da privu\u010de nau\u010dna istra\u017eivanja. Uostalom, samo je pitanje vremena kada \u0107e se to desiti i kada \u0107e me\u0111u nau\u010dnicima hrana \u201ezamirisati\u201c u svom punom \u201eukusu\u201c i primamiti ih.<\/p>\n\n\n\n

Hrana i pi\u0107e predstavljaju samo neke od simbola razli\u010ditih kulturnosocijalnih zajednica na osnovu kojih su konstruisani razli\u010diti kulturni identiteti, a koji su deo razli\u010ditih kulturnih nasle\u0111a. U procesu kulturne identifikacije, odnosno konstrukcije kulturnih identiteta, dolazi do \u201esimboli\u010dkog kori\u0161\u0107enja materijalnih i nematerijalnih resursa, koji se smatraju kulturnim svojstvom one zajednice u kojoj se vr\u0161i dati proces, te o postojanju kulturne svesti o tome da ono \u0161to nas \u010dini pripadnicima neke zajednice jeste u su\u0161tini odre\u0111eni nematerijalni kvalitet\u201c (\u017diki\u0107 2011: 11).<\/p>\n\n\n\n

Ovi kompleksni procesi se odvijaju u svakom dru\u0161tvu, pa stoga ni antropolozi nisu izuzeti iz njih. Razlika je samo ta \u0161to se, usled profesionalne orijentacije, antropolozi zainteresuju za odre\u0111ene kulturolo\u0161ke fenomene i po\u010dnu da promi\u0161ljaju o njima, da bi ih u datom trenutku istra\u017eili i obradili. Uo\u010davanje i mapiranje kulturnih specifi\u010dnosti posebno je izra\u017eeno kada antropolog, naj\u010de\u0161\u0107e zahvaljaju\u0107i li\u010dnim \u017eivotnim izborima, postane deo druge sociokulturne zajednice. U tim situacijama, tokom du\u017eeg vremenskog perioda, on skuplja, obra\u0111uje, u\u010destvuje, odnosno vr\u0161i sistematizaciju li\u010dnog iskustva. Posmatraju\u0107i sebe u novom dru\u0161tvenom i kulturolo\u0161kom okru\u017eenju, i analiziraju\u0107i odnos sebe prema drugima, antropolog mo\u017ee da uo\u010di vrstu i intenzitet sopstvenih do\u017eivljaja, da ih opi\u0161e i odredi i, na kraju, da im da zna\u010denje u skladu s odre\u0111enim sistemom zna\u010denja (Nedeljkovi\u0107 2013: 10). S druge strane, paralelno s ovom vrstom kulturolo\u0161ke samopercepcije, antropolog uo\u010dava one elemente i kulturne artefakte u novom dru\u0161tvenom i kulturolo\u0161kom miljeu, kao jedne od bitnih mentalnih oru\u0111a koje \u010dlanovi zajednice koriste u orijentaciji, transakciji, diskutovanju, definisanju, kategorisanju i interpretiranju aktuelnog sociokulturnog pona\u0161anja u njihovoj zajednici (\u017diki\u0107 2011).<\/p>\n\n\n\n

Samopercepcija i posmatranje, odnosno posmatranje sebe u odnosu na druge i posmatranje drugih, pore\u0111enje sopstvene kulture s drugom kulturom, \u010diji deo antropolog postaje vremenom, bez klasi\u010dnih antropolo\u0161kih metoda istra\u017eivanja, mo\u017ee se svrstati u autobiografski metod, koji \u0107e biti primenjen u ovom radu. Taj metod je zasnovan na antropolo\u0161kom metodu skupljanja empirijske gra\u0111e: posmatranje s u\u010destvovanjem, tj. u\u010desni\u010dkim posmatranjem. Samim tim, stil i na\u010din obra\u0107anja u tekstu \u0107e biti iz prvog lica, jer izabrani metod treba da sugeri\u0161e li\u010dnu simboliku, li\u010dne ta\u010dke poklapanja vi\u0111enog i do\u017eivljenog, tj. na\u010din na koji reprodukujemo sopstvene kulturne obrasce s drugim kulturnim obrascima, s kojima smo du\u017ei period u dodiru. U ovom konkretnom slu\u010daju, re\u010d je o obra\u0111enom iskustvu antropolo\u0161kinje koja dolazi iz zapadne Srbije i koja je u li\u010dnoj, socijalnoj i kulturnoj simbiozi sa stanovni\u0161tvom Crne Gore od 2001. godine.<\/p>\n\n\n\n

Metod je izabran jer za ovaj rad nisu jo\u0161 uvek ura\u0111ena opse\u017ena antropolo\u0161ka istra\u017eivanja, te \u0107e ovaj autobiografski pristup predstavljati jednu vrstu po\u010detnih skica za dalja istra\u017eivanja o vezi izme\u0111u hrane i ispoljavanja razli\u010ditih identiteta, kao i o hrani kao kulturnom nasle\u0111u. U analizi \u0107e se koristiti inetrpretativni metod, koji je legitiman deo sociokulturne antropologije.<\/p>\n\n\n\n

VARENIKA: KUVANA RAKIJA ILI \u201eKUVANO MLIJEKO\u201c<\/h3>\n\n\n\n

Li\u010dna istorija svakog pojedinca protkana je neizbe\u017enim odlukama, susretima, porodi\u010dnim i dru\u0161tvenim okru\u017eenjem i pri\u010dama koje su oblikovale njegov \u017eivot, a koje su vrlo \u010desto bile prelomne i ukazivale na dalji pravac bivstvovanja. U mom slu\u010daju, u li\u010dnom pogledu, to je bio izbor \u017eivotnog partnera koji je iz Crne Gore, a u profesionalnom to je bio izbor etnologije i antropologije. Me\u0111utim, izabrati antropologiju kao \u017eivotni poziv zna\u010di ne razdvajati domen privatnog i profesionalnog, \u0161tavi\u0161e, izabrati antropologiju zna\u010di da vas antropologija potpuno obuzme i na onom svakodnevnom nivou, te kao \u0161to fotografi vremenom sve posmatraju kroz stvarni ili zami\u0161ljeni objektiv, tako i antropolozi u svakom, naizgled banalnom, trenu i doga\u0111aju tra\u017ee smisao i analiziraju procese koji se kriju iza vi\u0111enog i do\u017eivljenog. Upravo jedna takva pri\u010da, koja se desila \u010dak pre dvadeset i \u010detiri godine, navela me je da po\u010dnem da razmi\u0161ljam o vezi hrane i onih identiteta koji svako od nas poseduje.<\/p>\n\n\n\n

Jednog subotnjeg dana, tokom na\u0161e prve godine zabavljanja, Ivan i ja smo, nakon ru\u010dka u menzi, oti\u0161li u njegovu sobu u Studentskom domu \u201eSlobodan Penezi\u0107\u201c i sa sobom doneli \u201esuvu ve\u010deru\u201c.5<\/sup> Nakon izvesnog vremena provedenih u razgovoru i \u0161ali, odjednom me je Ivan upitao: \u201eOli varenike?\u201c Posle prvobitnog \u0161oka i razroga\u010denih o\u010diju uzviknula sam, sva u \u010dudu: \u201eMolim?\u201c Ivan je ponovio: \u201eOli varenike?\u201c Jo\u0161 vi\u0161e \u0161okirana, jer sam s njim provela ceo dan, uzviknula sam sva ushi\u0107ena: \u201eOdakle ti kuvana rakija?\u201c Na \u0161ta me je on, s polupodignutom obrvom i u nevereci \u0161ta izgovaram, poslednji put pitao: \u201eOli mlijeko jadna, mlijeko?\u201c<\/p>\n\n\n\n

Ova duhovita anegdota je za mene vrlo zna\u010dajna, jer nam, zapravo, ukazuje ne samo na razliku u leksici dva kraja ve\u0107 na razliku u obi\u010dajima, odnosno govori o razli\u010ditim kulturnim identitetima koji su konstruisani u kulturolo\u0161ki odeljenim predelima.<\/p>\n\n\n\n

Vredno je promi\u0161ljanja i pitanje za\u0161to je svima nama vrlo va\u017eno da naglasimo kulturno nasle\u0111e svog lokalnog kraja i identitete koje imamo u odnosu na Drugog<\/em>, iako je taj Drugi <\/em>neko s kime nas ve\u017eu privatne i porodi\u010dne veze ili s kojima delimo isti lokalni i\/ ili nacionalni identitet?6<\/sup> Vrlo \u010desto sam prisustvovala, a i jo\u0161 uvek prisustvujem, raspravama i nadgornjavanjima supru\u017enika, kada je mu\u017e, na primer, poreklom iz Pive, a \u017eena sa Grahova ili mu\u017e iz centralne ili severne Crne Gore, a \u017eena sa Primorja. Te rasprave nikada ne dobiju negativan ishod, ve\u0107 se preto\u010de u vrlo zanimljive diskusije i dosko\u010dice u kojima je cilj nadmudriti \u201eprotivnika\u201c tako \u0161to \u0107e se isticati \u0161to vi\u0161e pozitivnih karakteristika svog kraja i navoditi ono \u0161to kraj drugog supru\u017enika nema ili se pak kod njega druga\u010dije naziva.<\/p>\n\n\n\n

\u010cesto se u javnom i medijskom prostoru, kada je re\u010d o hrani i pi\u0107u (naziv, na\u010din pripreme, recepti itd.), pripisuje ve\u0107e pravo kulturne svojine jednom podneblju u odnosu na drugo. Ovaj postupak se de\u0161ava u okviru iste zemlje, ali i izme\u0111u dve razli\u010dite dr\u017eave. U tim situacijama dolazi do intenzivnijih tra\u017eenja \u201eopravdanja\u201c za kori\u0161\u0107enje sopstvenih kulturnih elemenata u odnosu na Druge <\/em>koji te iste elemente imaju. Jedan takav primer je pri\u010da u kome smo opet bili akteri suprug i ja.<\/p>\n\n\n\n

Pre nekoliko godina gledali smo popularni kviz \u201e\u017delite li da postanete milioner?\u201c. Koncept emisije je takav da takmi\u010dari dobiju \u010detiri ponu\u0111ena odgovora od kojih je samo jedan ta\u010dan. Nakon \u0161to ta\u010dno odgovore dobijaju slede\u0107e pitanje, od ukupno deset koliko ih ima. Te ve\u010deri peto pitanje je glasilo: \u201e\u0160ta je varenika?\u201c Me\u0111u ponu\u0111enim odgovorima nalazilo se kao mogu\u0107i odgovor mleko, ali i rakija. Kao ta\u010dan odgovor, redakcija je izabrala mleko, a taj njihov potez i dalje slu\u017ei kao glavna \u201ejabuka razdora\u201c izme\u0111u mene i supruga. I dok je sve to naravno na nivou \u0161ale, pa i podb danja bra\u010dnog saputnika, nisam mogla a da se ne zapitam za\u0161to to toliko li\u010dno shvatam, kada je evidentno da i jedan i drugi naziv postoje. Odnosno, da je potpuno ta\u010dno re\u0107i da je mleko varenika, a da se pritom naziv varenika za kuvanu rakiju stvarno koristi samo u mom kraju, te je logi\u010dno da se o njemu manje zna, \u010dak i u Srbiji \u010diji je Valjevo deo. Zbog svega gore navedenog ne mogu a da ne postavim jo\u0161 neka pitanja: Da li izuzetno izra\u017een lokalpatritotizam proizvodi \u010dvrsto konstruisane lokalne identitete ili je u pitanju obrnut proces?7<\/sup> Koliko se i kako hrana brendira i kada i koji to lokalni specijaliteti postaju markeri identiteta na lokalnom, a kada na nacionalnom nivou? Kada je lokalni\/etni\u010dki identitet racionalno izabrana strategija koja se razvija u zavisnosti od situacije, a kada je to nacionalni\/teritorijalni identitet?8<\/sup><\/p>\n\n\n\n

Ukoliko po\u0111emo od hipoteze da postoji neraskidiva veza izme\u0111u hrane i pi\u0107a, s jedne strane, i mnogobrojnih identiteta, s druge, i analiziramo gastronomsku ponudu unutar na\u0161ih balkanskih zemalja, a onda i zajedni\u010dkog nam regiona, ne bi trebalo da nas \u010dudi \u0161to se koplja lome oko toga kom narodu koja hrana pripada i koja je to hrana koja je samo specifi\u010dno nacionalno ili lokalno na\u0161a. Na lokalnom nivou, za Valjevce su danas to duvan \u010dvarci, za Piro\u0107ance peglana kobasica, za Leskov\u010dane ajvar i ro\u0161tilj, za Novosa\u0111ane rezanci s makom. U Crnoj Gori, u dv. Staroj Hercegovini, odnosno Pivi i Banjanima, a i me\u0111u Drobnjacima, to je sir prljo, na severu Crne Gore to je ka\u010damak, na Primorju, ta\u010dnije u Pa\u0161trovi\u0107ima \u2013 ru\u0161tule, u Pljevljima je to \u010duveni pljevaljski sir, u Kola\u0161inu i Mojkovcu lisnati sir, na Cetinju njegu\u0161ki sir. Mnogo je tu jo\u0161 specijaliteta iz raznih krajeva koji nisu navedeni a koji predstavljaju svojevrsni identitetski marker podneblja u kojima se proizvode. Dubljom analizom upotrebe i pristupa\u010dnosti lokalnih proizvoda na tr\u017ei\u0161tu uo\u010dava se da se na sociokulturolo\u0161koj razini i u medijskom prostoru, barem kada je re\u010d o hrani i pi\u0107u, vi\u0161e nagla\u0161avaju mikrolokaliteti, odnosno posebna podneblja u odnosu na zemlju u kojoj se ta podneblja nalaze.<\/p>\n\n\n\n

Kako navode Ana Bani\u0107 Grubi\u0161i\u0107 i Dragana Antonijevi\u0107: \u201ehrana i ishrana predstavljaju va\u017ene markere kulturnog identiteta jednog regiona. Hrana u turizmu postaje kulturni artefakt koji povezuje mesto i identitet, materijalno i simboli\u010dno \u2013 isprepletena je sa socijalnim, kulturnim i prirodnim karakteristikama odre\u0111enog podneblja. Zbog toga lokalne gastronomske tradicije zauzimaju istaknuto mesto pri kreiranju turisti\u010dkog proizvoda i imid\u017ea destinacije\u201c (Bani\u0107 Grubi\u0161i\u0107 i Antonijevi\u0107 2013: 1093).<\/p>\n\n\n\n

Hrana, esencijalna tvar koja nam je neophodna za fizi\u010dki opstanak, ujedno je neodvojiva komponenta na\u0161ih mnogobrojnih identiteta, vrlo va\u017ean i \u201enaj\u017eivlji\u201c deo na\u0161eg kulturnog nasle\u0111a. Zdravlje na usta ulazi, ali ispostavlja se, i kultura. I to ona koja se dobro sa\u017eva\u0107e na\u0161im, posebno sociokulturolo\u0161ki projektovanim receptorima. Ako napravimo parabolu izme\u0111u pojedina\u010dnih ljudskih afiniteta vezanih za hranu (neko voli ljuto, neko ne, neko voli slatko, neko ne) i lokalnih, pa i nacionalnih \u201eapetita\u201c mnogobrojnih dru\u0161tvenih zajednica, vide\u0107emo da ne postoji velika razlika. Na\u0161 individualni i kolektivni ukus brani\u0107emo u svakoj situaciji. Hvali\u0107emo ume\u0107e pravljenja gastronomskih specijaliteta sredine iz koje poti\u010demo, iako ve\u0107inu tih specijaliteta prave i drugi. Isti\u010du\u0107i da je na\u0161a hrana bolja, raznolikija, ukusnija, zapravo, nastojimo da doka\u017eemo da smo Mi <\/em>bolji od Vas<\/em>. Ve\u010dita podela koja postoji izme\u0111u razli\u010ditih dru\u0161tvenih skupina (navija\u010dkih grupa, etni\u010dkih zajednica, nacija, muzi\u010dkih supkultura itd.) jeste ne\u0161to \u0161to su antropolozi ve\u0107 odavno \u201eskuvali\u201c u svom nau\u010dnom loncu. Ka\u017eu da hranu ne valja vi\u0161e puta podgrejavati, me\u0111utim za neku ne va\u017ei to pravilo. Naprotiv, neka hrana nakon vi\u0161e dana postaje jo\u0161 bolja, i samo potvr\u0111uje svoj prvobitni status.<\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to u stvari \u017eelim da naglasim jeste da je i hrana jo\u0161 jedna u nizu od mnogobrojnih kulturnih elemenata kojima se ljudi slu\u017ee da bi naglasili svoje posebne identitete. Me\u0111utim, problem s hranom i pi\u0107em jeste taj \u0161to ih \u201enesebi\u010dno\u201c delimo s drugim narodima na prostoru biv\u0161e Jugoslavije, a ve\u0107inu smo nasledili od onih koje istorijski smatramo svojim ugnjeta\u010dima \u2013 od pripadnika osmanske kulture. Kako navodi Dragana Radoji\u010di\u0107, dana\u0161nja kuhinja u Srbiji preuzela je veliki broj turskih i arapskih jela, u \u0161ta svakako spadaju omiljeni nam sarma, burek i \u0107evapi (Radoji\u010di\u0107 2015: 91). Pitam se \u0161ta bi rekli ljudi u Bosni: da li su \u0107evapi i burek njihova jela ili su jela iz Srbije?<\/p>\n\n\n\n

Zbog istog korpusa kulturolo\u0161ki i istorijski optere\u0107enih, sli\u010dnih ili istih kulturnih markera koje delimo s drugima narodima na Balkanu, skloni smo da gradiramo, prera\u0111ujemo i te iste elemente u\u010dinimo \u0161to vi\u0161e na\u0161im. Pi\u0161u\u0107i o autoegzotizaciji srpske nacionalne kulture, Pi\u0161ev navodi slede\u0107e:<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n

\u201eKonstruisanje kulturne posebnosti kroz kulturne pozajmice kako s istoka, tako i zapada, i njihovo postupno amalgamisanje u ne\u0161to \u0161to bi trebalo da je prevashodno unikatno, u najve\u0107oj meri \u2019srpsko\u2019, a dobrim delom i \u2019balkansko\u2019, pomalo orijentalno, pomalo zapadno, a ponajvi\u0161e svoje, vr\u0161i se s ciljem simboli\u010dnog izra\u017eavanja onoga \u0161to mi jesmo, kroz ogra\u0111ivanje od svega onoga za \u0161ta smatramo da jesu drugi, pri \u010demu to \u0161to jesu drugi naj\u010de\u0161\u0107e tuma\u010dimo kao manje vredno i kvalitativno lo\u0161ije\u201c (Pi\u0161ev 2011: 79).<\/p>\n\n\n\n

\u0160to bi rekli: udario tuk na luk <\/em>ili: sarma s listinom na sarmu s ra\u0161tanom<\/em>! Pre dolaska u Crnu Goru nikada nisam \u010dula za ra\u0161tan. Ukoliko pitate ve\u0107inu ljudi iz mog kraja, isto \u0107e vam re\u0107i. Ra\u0161tan se kod nas ne uzgaja i samim tim ne upotrebljava, ali to ne zna\u010di da u Valjevu ne postoje zelene sarmice koje smatramo specifi\u010dno na\u0161im srpskim, nacionalnim, jelom. Mada, sigurna sam da to isto misle i ljudi iz Bosne i Hrvatske za svoju sarmu, bila ona od zeleni\u0161a ili kiselog kupusa. Na\u010din spremanja, upotreba raznovrsnih sastojaka (ra\u0161tan ili listina, svinjsko ili gove\u0111e meso) razdvaja sarmu od sarme, odnosno razli\u010dite nacionalne identitete jedne od drugih. Me\u0111utim, na kraju kulinarskog procesa, u bilo kojoj zemlji da se spremi, sarma je sarma.<\/p>\n\n\n\n

Za\u0161to nam je onda toliko va\u017eno da u nacionalnim identifikacionim nadmetanjima upotrebljavamo kao glavne elemente razlike zajedni\u010dke kulturne artefakte? Za\u0161to istu hranu (sarma, \u0107evapi, burek) smatramo kulturnim nasle\u0111em svojih zemalja i na taj na\u010din isti\u010demo nacionalni identitet, dok odre\u0111eni lokalni specijaliteti ostaju zarobljeni u istim identifikacionim procesima u svojim podnebljima? Ve\u0107inu gastronomoskih proizvoda spu\u0161tamo na lokalne, ta\u010dno prostorno ograni\u010dene mikroregije koje svoju gastronomsku ponudu koriste da bi naglasili svoje lokalne i kulturne identitete. Ba\u0161 iz tog razloga \u0107e varenika u Valjevu uvek biti kuvana rakija, a ne mleko, a sigurno nikada ne\u0107e biti \u201e\u0161umadijski \u010daj\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Odre\u0111eni lokalni proizvodi u zemljama gde se proizvode prepoznati su i uva\u017eeni na gastronomskoj nacionalnoj mapi. Na primer, ka\u010damak, pljevaljski sir, njegu\u0161ki pr\u0161ut poznati su specijaliteti Crne Gore. Ipak, da li su dovoljno brendirani unutar i van crnogorskih granica? Tokom razgovora s jednom Kotorankom, kada sam, kao ne\u0161to \u0161to se podrazumeva, rekla da je ka\u010damak crnogorski specijalitet, ona me je upitala: \u201eZar jeste?\u201c Malo iznena\u0111ena ovim njenim pitanjem uzvratila sam joj kontrapitanjem: \u201ePa zar nije?\u201c9<\/sup><\/p>\n\n\n\n

Ovaj razgovor me je naveo da razmi\u0161ljam o tome koliko su i dalje, zbog razli\u010ditih istorijskih uticaja, odre\u0111ena crnogorska podru\u010dja suvi\u0161e kulturolo\u0161ki odeljenja i kako se iz tog razloga lokalni specijaliteti ne percipiraju kao ne\u0161to \u0161to je unificirano crnogorsko, ve\u0107 regijski posebno. Kada malo bolje razmislim, verovatno ni ljudi sa severa Crne Gore ne bi smatrali ru\u0161tle nacionalnim crnogorskim jelom. S druge strane, jo\u0161 jedan povod da razmi\u0161ljam u ovom pravcu jeste taj \u0161to veliki broj gra\u0111ana Podgorice s kojima sam se srela nikada nije \u010duo za sir prljo, a kamoli ga jeo, ili pak nisu \u010duli za ovu vrstu sira pod tim nazivom. Upravo ovaj mle\u010dni proizvod je bio jedan od va\u017enijih faktora koji je sru\u0161io moje predrasude o \u201emaloj\u201c Crnoj Gori, gde sam naivno mislila da svi o svemu sve znaju.<\/p>\n\n\n\n

SIR PRLJO \u2013 SIR IZ MJE\u0160INE KOJI SE SLABO U \u0160TA ME\u0160A<\/h3>\n\n\n\n

Jo\u0161 prilikom prvobitnog susreta, ali i kasnijih kontinuiranih kontakata s Pivljanima, uo\u010dila sam da ljudi iz ove regije imaju posebno izra\u017eenu sentimentalnu i identitetski jaku povezanost sa svojim krajem. Na\u0161av\u0161i se u takvom porodi\u010dnom okru\u017eenju, i zahvaljuju\u0107i svojoj vokaciji, vrlo brzo sam prou\u010dila pivske prilike, pa sam \u010dak zbog toga nakon izvesnog vremena identifikovana kao prava Pivljanka.10<\/sup><\/p>\n\n\n\n

Nau\u010dila sam o familijama koje naseljavaju Pivu, o na\u010dinu \u017eivota, obi\u010dajima, kultu smrti, nau\u010dila sam stare pivske izraze i upoznala se sa specifi\u010dnom kulturom ishrane i specijalitetima to-ga kraja.<\/p>\n\n\n\n

Nisam nikada \u017eivela u Pivi, ni u Nik\u0161i\u0107u, ve\u0107 od 2005. suprug i ja \u017eivimo u Podgorici, gde imamo veliko i raznoliko dru\u0161tvo, tako da \u010desto organizujemo ku\u0107na dru\u017eenja. Na jednom takvom okupljanju, nakon par godina \u017eivota u glavnom gradu, povela se pri\u010da o crnogorskim starim re\u010dima i o tome ko od nas najvi\u0161e zna njihovih zna\u010denja. Ispostavilo se da sam pored mu\u017ea imala najvi\u0161e pogodaka, iako jedina u tom momentu nisam bila iz Crne Gore, odnosno ve\u0107ina na\u0161ih gostiju nije bila iz Pive. Dodu\u0161e, te ve\u010deri nije bio prisutan niko sa Crnogorskog primorja. S ove distance, pitam se koliko bi iko od nas poznavao leksiku tih krajeva.<\/p>\n\n\n\n

Dakle, pre nego \u0161to sam i sama postala deo crnogorskog dru\u0161tva, moja po\u010detna premisa, ili bolje da ka\u017eem predrasuda, bila je da je Crna Gora zbog svoje broj\u010danosti i veli\u010dine, bez obzira na multikulturalnu strukturu stanovni\u0161tva, vi\u0161e upoznata s obi\u010dajima, \u017eivotom, jezikom, folklorom, a pogotovo hranom svojih krajeva nego \u0161to je to Srbija, koja je od Crne Gore skoro jedanaest puta ve\u0107a. Naravno, to se pokazalo kao pogre\u0161na pretpostavka. Dok se ova tvrdnja, ako je samo zasnovana na poznavanju leksike \u2013 starih re\u010di i izraza kod mla\u0111e populacije, svakako mo\u017ee dovesti u pitanje, \u010dinjenica je da velik broj ljudi iz Crne Gore nije upoznat s kulturnim karakteristikama svojih krajeva, a ono \u0161to naro\u010dito za\u010du\u0111uje jeste da nisu upoznati ni s lokalnim gastronomskim specijalitetima. Jedan takav proizvod, kao \u0161to sam ve\u0107 navela, jeste sir prljo.<\/p>\n\n\n\n

Prljo je tvrdi sir iz mje\u0161ine koji se pravi u Hercegovini, kao i u Pivi i Banjanima, i u ve\u0107em delu Drobnjaka, odnosno na Durmitoru. Veliki broj ljudi s kojima sam ja tokom godina razgovarala, a koji nemaju direktne ili indirektne veze s predelima gde se ovaj sir proizvodi, nikada nisu bili u prilici da ga probaju. Upravo dok pi\u0161em ovaj rad Podgori\u010danin od 75 godina pohvalio nam se da je prvi put probao sir prljo i da je shvatio da on odli\u010dno ide uz rakiju.<\/p>\n\n\n\n

U na\u0161oj porodici Deli\u0107 sir prljo imamo tokom \u010ditave godine. \u010cuvamo ga u zamrziva\u010du i vadimo grumene, te ga slu\u017eimo s pe\u010denom krtolom u kori ili ga spremamo s makaronama, koje nimalo ne zaostaju za \u010duvenim italijanskim pa\u0161tama. Kupujemo ga od Dragane Koprivice iz sela Renovac iz Banjana, koju sam za potrebe ovog rada pitala kako priprema sir prljo i da li je njegova proizvodnja danas ugro\u017eena:<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n

\u201eUzvari se varenika, najvi\u0161e od krava. Mo\u017ee i kozje i ov\u010dje da se izmje\u0161a, ali ja pravim samo od kravljeg mlijeka. Drugi dan se skine kajmak i sipa siri\u0161te. Onda se prokuva varenika sa siri\u0161tem i onda se ocijedi. Neko stavlja pod prese, a ja stavljam pod kamen jer presa nemam. Dok se skroz ne iscjedi surutka. Onda izvadim sir da se osu\u0161i i osolim ga. Nakon dva do tri dana, kako skupim grude, stavljam ih u mje\u0161inu. U mje\u0161ini treba da stoji tri mjeseca. Mje\u0161inu dobro ve\u017eem da ne bi ulazio vazduh. Tokom ta tri mjeseca svaki tre\u0107i dan okre\u0107em mje\u0161inu da se sir su\u0161i, da bude pravi prljo. Kada pro\u0111u tri mjeseca, vadim sir. Kada zakoljem jarad, osu\u0161im i obrijem mje\u0161inu i ona treba da se su\u0161i godinu dana. Ljeti na suncu, a zimi na mrazu. Mo\u017ee i da se dimi zajedno sa mesom. Kada se osu\u0161i, stavljam je u zamrziva\u010d. Ja imam nekih pet-\u0161est mje\u0161ina. Znam da drugi koriste i ov\u010dju mje\u0161inu, ali za mene je najbolja kozja jer je tvr\u0111a i onda je so ne na\u010dinje. Sir prljo mo\u017ee da se pravi u svako doba. Zavisi kako ko ima mlijeka, tako skuplja.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Na pitanje da li je proces te\u017eak i koliko \u017eena i dalje sprema sir prljo, Dragana odgovora: \u201eNije te\u0161ko onom ko je naviko. Malo je ostalo \u017eena da se bavi tim. Ne dr\u017ee stoku i ne\u0107e o tom da rade. U Banjanima znam samo za jo\u0161 jednu moju rodicu Mirkovi\u0107 koja i dalje pravi sir prljo.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Ako ukucate sir prljo u Google pretra\u017eiva\u010d, pojavi\u0107e se nekih dvadesetak pogodaka, od kojih ve\u0107ina dolazi s iste internet adrese (wordpress). Dva su nau\u010dna rada: \u201eAutohtoni mlije\u010dni proizvodi Crne Gore koje treba za\u0161titi po osnovu porijekla\u201c iz 1997. (Ad\u017ei\u0107 et al<\/em>. 1997: 127\u2013135) i \u201eTehnologija proizvodnje autohtonog sira Prlja\u201c iz 2013. godine.11<\/sup> \u010cetiri sajta se bave prodajom.12<\/sup> Na sajtu porodice Miljani\u0107 nalazi se slede\u0107i opis: \u201eSir iz mje\u0161ine je unikatan proizvod savremenog vremena. Kroz istoriju, proizvodio se u na\u0161im Banjanima i \u010desto predstavljao ovo \u010duveno pleme. U vrijeme Petrovi\u0107a, banjski sir iz mje\u0161ine je slat na Cetinje po najpoznatijim banjskim vojvodama, odakle je slat kao poklon vladarima velikih zemalja.\u201c Tri sajta predstavljaju turisti\u010dku ponudu durmitorskog kraja,13<\/sup> gde se na jednom od njih navodi: \u201eSir Prljo je pravi durmitorski orginalni sir kojeg ne\u0107ete imati priliku da konzumirate na drugim mjestima. Veoma je zdrav jer sadr\u017ei malo mlije\u010dnih masti i zbog toga se preporu\u010dje ljudima koji imaju problem sa holesterolom.\u201c Jedan drugi sajt koji opisuje sir prljo je internaionalni i ima vrlo simboli\u010dan naziv \u2013 Travel global, eat local<\/em>,14<\/sup> a tre\u0107i je posve\u0107en brendiranju ovog sira i na stranici stoji slede\u0107e: \u201eSir prljo ima bliskih ro\u0111aka u Evropi ili ostalim djelovima svijeta, ali je ipak po mnogo \u010demu jedinstven. Ono \u0161to ga \u010dini nutritivno vrijednim jeste mala koli\u010dina masti u odnosu na ostale punomasne i masne sireve, kao i skorup. To zna\u010di da ga mogu koristiti i rekonvalescenti u dijetetske svrhe. Brend dizajn ili izgradnja brenda je izuzetno dugotrajan i mukotrpan, ali po\u017eeljan, \u010dak i neophodan posao. Svaki privredni subjekat, proizvod ili usluga mo\u017ee da bude brend, a proces stvaranja brenda treba da po\u010dne ve\u0107 prilikom osnivanja tj. kreiranja proizvoda\/usluge.\u201c 15<\/sup><\/p>\n\n\n\n

Na istom sajtu jedna korisnica, koja \u017eivi i radi u Francuskoj, ostavila je komentar slede\u0107e sadr\u017eine: \u201e… ne znam koga da pozovem u CG vladi ili ministarstvu ili ve\u0107… ali imate rudnik zlata koji uop\u0161te ne mora biti uni\u0161ten time \u0161to \u0107e vam do\u0107i hiljade turista! \u0160tavi\u0161e!!! Uostalom, ako razmi\u0161ljamo realno, lepota i bogatstvo koje vi imate treba da pripadaju i da se dele sa ostatkom dobronamernog sveta!\u201c<\/p>\n\n\n\n

Na sajtu TravelMontenegra16<\/sup> prikazana je top lista deset najboljih crnogorskih proizvoda koji je napravio inostrani sajt tasteatlas<\/em>. Sir prljo se nalazi na \u0161estoj poziciji. Na temu sirevi<\/em>, na forumu Caffe del Montenegro, 2006. godine jedan korisnik je napisao: \u201eNisam proba taj prljo (\u010dini mi se), ali parmigiano je dosta sli\u010dan na\u0161em njegu\u0161kom (samo \u0161to je malo suvlji da tako reknem).\u201c17<\/sup><\/p>\n\n\n\n

Ostali sajtovi vode nas na novinske \u010dlanke u kojima se u reporta\u017ei Antene M iz 2017. godine govori o IV konferenciji o nacionalnom brendiranju, gde su \u201edurmitorski sir prljo, durmitorski kajmak i durmitorska jagnjetina, med krompir i pr\u0161uta prepoznati\u201c, dodaje se, \u201ekao kvalitetni gastro brendovi u op\u0161tini \u017dabljak.\u201c18<\/sup> U crnogorskim dnevnim listovima Danu <\/em>i Pobjedi <\/em>2020. izve\u0161tavalo se o festivalu Zlatna kri\u0161ka<\/em>,19<\/sup> a na Gradski.me20<\/sup> moglo se \u010ditati o Me\u0111unarodnom danu sira 20. januara 2025. godine, kada je na Velikoj pijaci u Podgorici odr\u017eana besplatna degustacija, uglavnom doma\u0107ih sireva. U pretrazi se na\u0161ao i onlajn portal iz Trebinja s \u010dlankom iz 2017. godine \u2013 \u201eJedinstven specijalitet iz Hercegovine \u2013 sir iz mje\u0161ine.\u201c21<\/sup><\/p>\n\n\n\n

Analizom ove ad hoc <\/em>empirijske gra\u0111e o siru prlju, mo\u017eemo da uo\u010dimo nekoliko mogu\u0107ih pravaca u izu\u010davanju kulture hrane i ishrane, odnosno istra\u017eivanju kulturnih identiteta i kulturnog nasle\u0111a. Prva se odnosi na to da je sir prljo kulturni artefakt i deo kulturnog nasle\u0111a ljudi odeljenih krajeva. Te zajednice ga smatraju karakteristi\u010dno svojim proizvodom, pa samim tim i markerom samo svog kulturnog identiteta. U  Banjanima \u201esir prljo je \u010desto predstavljao ovo \u010duveno pleme\u201c, na Durmitoru, \u201esir prljo je pravi durmitorski orginalni sir kojeg ne\u0107ete imati priliku da konzumirate na drugim mjestima\u201c, u Hercegovini on je njihov \u201ejedinstven specijalitet\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Ovi identifikacioni procesi se odvijaju u okviru odre\u0111enog prostornog i vremenskog referentnog kulturnog okvira, \u201egde lokalnost u sebi sa\u017eima kako materijalnu proizvodnju tako i lokalnost kao jednu strukturu se\u0107anja koje u sebi inkorporira lokalno znanje\u201c (Ristivojevi\u0107 2011: 66). Kulturno nasle\u0111e podrazumeva proces preno\u0161enja znanja i kao \u0161to ni kultura ni tradicija nisu stati\u010dan ve\u0107 dinami\u010dki proces, tako ni kulturno nasle\u0111e nije ne\u0161to \u0161to se pasivno nasle\u0111uje. Odnos novih generacija prema kulturnom nasle\u0111u mora da bude aktivan i zato je osnovna funkcija o\u010duvanja kulturnog nasle\u0111a uvek usmerena ka budu\u0107nosti (Simeunovi\u0107 Baji\u0107 2012). Me\u0111utim, postoje delovi kulturnog nasle\u0111a koji se odbacuju ukoliko zajednice smatraju da one naru\u0161avaju do tada izgra\u0111ivan identitet, mada postoje i oni delovi koji i dalje jesu zna\u010dajan kulturni identifikator, ali su ugro\u017eeni jer se smanjuje broj onih koji bi se njime aktivno bavili.<\/p>\n\n\n\n

Dakle, druga va\u017ena stavka, kada je re\u010d o siru prlju, ti\u010de se ugro\u017eenosti ovog kulturnog artefakta i na\u010dina njegove za\u0161tite. S obzirom na to da se radi o slo\u017eenom procesu proizvodnje, koji zahteva pre svega intenzivno bavljenje sto\u010darstvom, odnosno posed krava, ovaca i jaradi, kao i ume\u0161nost, pa i voljnost \u017eena da se njime bave, opstanak sira prlja se dovodi u pitanje. Po re\u010dima informantkinje Dragane, u njenom kraju se samo jo\u0161 jedna \u017eena bavi izradom ovog sira, dok ostale to ne \u017eele. Tokom razgovora s dva informanta iz Drobnjaka, koje sam povodom pisanja ovog rada pitala gde nabavljaju prljo i da li u njihovom kraju ima \u017eena koje ga jo\u0161 proizvode, jedan je odgovorio: \u201eSlabo. Ja sam kupio sa Krnova. Ne\u0161to malo iz Pive. Slabo ga ima, a ja ga obo\u017eavam.\u201c Drugi je pak izjavio: \u201eBa\u0161 ga odavno nisam u mom kraju nabavljao… zadnji put sam kupovao u \u2019Lakovi\u0107a\u2019… proizvo\u0111a\u010d \u2019Pa\u0111eni\u2019 iz Bile\u0107e.\u201c<\/p>\n\n\n\n

I dok Hercegovci svoj sir prljo ve\u0107 plasiraju i na druga tr\u017ei\u0161ta (i to \u010dak na ona gde se prljo smatra autohtonim proizvodom), crnogorskih proizvo\u0111a\u010da je sve manje, i to, po mom mi\u0161ljenju, iz tri razloga. Prvi razlog le\u017ei u devastaciji sto\u010darske delatnosti i demografskom odlivu stanovni\u0161tva. Zatim, prljo je i dalje <\/em>ostao samo u lokalnim okvirima, odnosno slabo je iz njih ikad i izlazio. Setimo se samo izjave korisnika foruma \u201eNisam proba taj prljo\u201c i mog kom\u0161ije koji je tek pod stare dane otkrio blagodeti jedenja sira prlja i pijenja rakije. I na kraju \u2013 nadle\u017ene institucije nisu do kraja prepoznale va\u017enost brendiranja ovog proizvoda, iako je bilo nekih poku\u0161aja (IV konferencija o nacionalnom brendiranju).<\/p>\n\n\n\n

Kada govorimo o istra\u017eivanju povezanosti kulturnog nasle\u0111a i kulture ishrane, za ekonomski i turisti\u010dki boljitak celog crnogorskog dru\u0161tva upravo bi brendiranje lokalnih proizvoda kroz kreativne industrije bilo i te kako zna\u010dajno. Za Crnu Goru, zemlju kojoj ekonomski napredak i prosperitet, uglavnom, zavise od turizma, reklo bi se da nedovoljno u javnom prostoru koristi i promovi\u0161e kulturne razli\u010ditosti svojih krajeva, odnosno ne postavlja u sredi\u0161te pa\u017enje pojedine crnogorske regije zbog ekonomskih i socijalnih prilika, politi\u010dkih i tradicionalnih uverenja. Iako su inostrani gastronomi prepoznali kvalitet crnogorskog prlja, koje zauzima \u0161esto mestonna njihovoj listi, i premda su odre\u0111eni pojedinci i manje organizacije uo\u010dili njegove benefite \u2013 nutritivnu vrednost, dobar za holesterol, parira svetskim sirevima, osnovan je strah da \u0107e prljo postati stvar pro\u0161losti ukoliko se i lokalne op\u0161tine i dr\u017eava ne uklju\u010de u proces njegovog o\u010duvanja.<\/p>\n\n\n\n

Bez zadr\u0161ke mo\u017eemo re\u0107i da sir prljo istinski predstavlja kulturno nasle\u0111e posebnih crnogorskih regija, a samim tim i celog crnogorskog dru\u0161tva. S tim u vezi, podseti\u0107emo se re\u010di Ivana Kova\u010devi\u0107a, koji je o kulturnom nasle\u0111u i njegovom o\u010duvanju naveo slede\u0107u misao:<\/p>\n\n\n\n

\u201eVrlo je mogu\u0107e odre\u0111enim putem do\u0107i do stava \u0161ta je za nas i sada kulturno nasle\u0111e. Sasvim je mogu\u0107e da \u0107e protokom vremena do\u0107i do potpunog drugog izbora, kao i da istovremeno u razli\u010ditim dru\u0161tvenim grupama postoje razli\u010diti izbori. Sve to treba imati u vidu kada se konstrui\u0161e odre\u0111eno nasle\u0111e prema kome zauzimamo pozitivan stav, na kome gradimo delove sopstvenog identiteta i identitete koji se stvaraju u procesu socijalizacije. Od posebnog je zna\u010daja kada to \u010dini dr\u017eava spremna da usled politi\u010dke prirode vlasti, bez obzira na stvarnost koja tu vlast \u010dini vremenski ograni\u010denom, zamisli da je ve\u010dna i da \u0107e sve njene odluke ostati nepore\u010dene u budu\u0107nosti\u201c (Kova\u010devi\u0107 2012: 15).<\/p>\n\n\n\n

Svako od nas jesti mora, ali samo je do nas koja \u0107e hrana biti na stolu, bez obzira na to da li je mi smatramo samo svojom ili ne sporimo i njenu pripadnost drugim kuhinjama. Kao \u0161to je gore ve\u0107 navedeno: \u201eUostalom, ako razmi\u0161ljamo realno, lepota i bogatstvo koje vi imate treba da pripadaju i da se dele sa ostatkom dobronamernog sveta!\u201c Barem, kada je hrana u pitanju, ova izjava bi trebalo da va\u017ei za svaku dru\u0161tvenu zajednicu.<\/p>\n\n\n\n

BIBLIOGRAFIJA<\/h3>\n\n\n\n

Literatura<\/em> <\/p>\n\n\n\n

Ad\u017ei\u0107, Nikola, Dozet, Natalija, Ljumovi\u0107, Mihailo, Markovi\u0107, Milan i Zoran Ad\u017ei\u0107. 1997. \u201eAutohtoni mlije\u010dni proizvodi Crne Gore koje treba za\u0161tititi po osnovu porijekla\u201c. Poljoprivreda i \u0161umarstvo <\/em>43 (3): 127\u2013135. <\/p>\n\n\n\n

Bandi\u0107, Du\u0161an. 2004. Narodna religija Srba u 100 pojmova. Beograd: Nolit. Bani\u0107 Gribi\u0161i\u0107, Ana i Dragana Antonijevi\u0107. 2013. \u201eOdnos izme\u0111u tradicije, turizma i gastronomije: gastronom ska ponuda i kulinarsko nasle\u0111e u sa la\u0161arskom turizmu\u201c. Etnoantropolo\u0161ki problemi <\/em>8 (4): 1089\u20131104. <\/p>\n\n\n\n

\u010cajkanovi\u0107, Veselin. 1994. Stara srpska religija i mitologija<\/em>. Beograd: Prosveta. <\/p>\n\n\n\n

Erdei, Ildiko. 2012. \u010cekaju\u0107i Ikeu: potro\u0161a\u010dka kultura u postsocijalizmu i pre njega<\/em>. Beograd: Srpski genealo\u0161ki centar: Etnolo\u0161ka biblioteka. <\/p>\n\n\n\n

Gavrilovi\u0107, Ljiljana. 2012. \u201eNepostoje-\u0107e nasle\u0111e zemlje koje nema\u201c. U: Kova\u010devi\u0107, Ivan (ur.). Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasle\u0111u: okviri konstruisanja jugoslovenskog kulturnog nasle\u0111a. <\/em>Beograd: Srpski genealo\u0161ki centar: Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju, 39\u201355. <\/p>\n\n\n\n

Jovanovi\u0107, Bojan. 2014. Magija srpskih obreda<\/em>. Beograd: Slu\u017ebeni glasnik. <\/p>\n\n\n\n

Kova\u010devi\u0107, Ivan. 2012. \u201eJugoslovensko kulturno nasle\u0111e \u2013 od jugoslovenske ideje do jugonostalgije\u201c. U: Kova\u010devi\u0107, Ivan (ur.). Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasle\u0111u: okviri konstruisanja jugoslovenskog kulturnog nasle\u0111a<\/em>. Beograd: Srpski genealo\u0161ki centar: Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju, 39\u201355. <\/p>\n\n\n\n

Nedeljkovi\u0107, Sa\u0161a. 2007. \u010cat, krv i suze: ogledi iz antropologije etniciteta i nacionalizma. <\/em>Beograd: Zlatni zmaj: Odeljenje za etnologiju i antropologiju <\/p>\n\n\n\n

Nedeljkovi\u0107, Sa\u0161a. 2013. Antropolog(i ja) u SAD: prou\u010davanje odnosa mo\u0107i, etniciteta, turizma i potro\u0161nje u SAD iz ugla privremenog imigranta<\/em>. Beograd: Slu\u017ebeni glasnik. <\/p>\n\n\n\n

Pi\u0161ev, Marko. 2011. \u201eBalkanizam i osmansko kulturno nasle\u0111e u savremenoj Srbiji: izme\u0111u negacije i auto egzotizacije\u201c. U: \u017diki\u0107, Bogdan (ur.). Kulturni identiteti kao nematerijalno kulturno nasle\u0111e: zbornik radova sa na u\u010dnog skupa Kulturni identiteti u XXI veku<\/em>. Beograd: Srpski genealo\u0161ki centar, 73\u201391. <\/p>\n\n\n\n

Radoji\u010di\u0107, Dragana. 2015. Dijalozi za trpezom: antropolo\u0161ki ogledi o kulturi ishrane. <\/em>Beograd: Slu\u017ebeni glasnik: Etnografski institut SANU. <\/p>\n\n\n\n

Ristivojevi\u0107, Marija. 2011. \u201eGrad kao izvori\u0161te kulturnih identiteta\u201c. U: \u017diki\u0107, Bojan (ur.). Kulturni identiteti kao nematerijalno kulturno nasle\u0111e: zbornik radova sa nau\u010dnog skupa Kulturni iden titeti u XXI veku.<\/em> Beograd: Srpski ge nealo\u0161ki centar, 57\u201372. Simeunovi\u0107 <\/p>\n\n\n\n

Baji\u0107, Nata\u0161a. 2012. \u201eMedijsko (re)konstruisanje jugoslavenskog kulturnog nasle\u0111a i kolektivnog pam\u0107enja: slu\u010daj \u2019Dana mladosti\u2019\u201c. U: Kova\u010devi\u0107, Ivan (ur.). Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasle\u0111u: okviri konstruisanja jugoslovenskog kulturnog nasle\u0111a.<\/em> Beograd: Srpski genealo\u0161ki centar: Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju, 193\u2013224. <\/p>\n\n\n\n

Ze\u010devi\u0107, Slobodan. 208. Srpska etnomitologija<\/em>. Beograd: Slu\u017ebeni glasnik.<\/p>\n\n\n\n

\u017diki\u0107, Bojan. 2011. \u201eKulturni identiteti kao nematerijalno kulturno nasle\u0111e. Uvod u istra\u017eivanje i preliminarni rezultati\u201c. U: \u017diki\u0107, Bojan (ur.). Kulturni identiteti kao nematerijalno kulturno nasle\u0111e: zbornik radova sa nau\u010dnog skupa Kulturni identiteti u XXI veku. Beograd: Srpski genealo\u0161ki centar, 7\u201325. <\/p>\n\n\n\n

Internet izvori <\/em><\/p>\n\n\n\n

\u201e10 najpopularnijih crnogorskih proizvoda\u201c. Travel Montenegro<\/em>. https:\/\/ travelmontenegro.me\/10-najpopu larnijih-crnogorskih-proizvoda\/ (pristupljeno 27. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

\u201eDoma\u0107a ‘Zlatna kri\u0161ka’ po ukusu gurmana\u201c. Dan online<\/em>. https:\/\/old.dan. co.me\/?nivo=3&rubrika=Pazarni%20 dan&clanak=766885&datum= 2020-11-07 (pristupljeno 27. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

\u201eFrikom\u201c. Facebook.<\/em> https:\/\/www.facebook.com\/frikomdoo\/photos\/za menili-smo-bilbord-i-%C5%A1alje mo-veliko-%EF%B8%8F-za-sve-va ljevce-psko-radi-taj-i-gre%C5%A 1i-\/1657124177699353\/?_rdr (pristupljeno 26. 2. 2025).<\/p>\n\n\n\n

 \u201eGazdinstvo Koprivica Nik\u0161i\u0107\u201c. Moja djelatnost<\/em>. https:\/\/www.moja-djelatnost.me\/tradicionalno-pravljenisir-iz-mjesine-i-skorup-niksic\/gazdinstvo-koprivica-niksic\/MM19kEQt (pristupljeno 27. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

\u201eHrana\/Meni\u201c. Durmitor accomodation in Montenegro<\/em>. https:\/\/durmitoraccom modation.wordpress.com\/tag\/hrana meni\/ (pristupljeno 27. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

\u201eJedinstven specijalitet iz Hercegovine \u2013 sir iz mje\u0161ine\u201c. Trebinje info<\/em>. https:\/\/trebinjelive.info\/2017\/11\/02\/ jedinstven-specijalitet-iz-hercegovi ne-sir-iz-mjesine\/ (pristupljeno 27. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

\u201eKuhinja moga kraja\u201c. RTS<\/em>. https:\/\/ www.rts.rs\/lat\/tv\/rts1\/2637300\/kuhinja-moga-kraja.html (pristupljeno 23. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

\u201eMlijecni proizvodi\u201c. Doma\u0107a hrana<\/em>. https:\/\/domacahrana.me\/proizvod\/mlijecni-proivodi\/ (pristupljeno 27. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

\u201eMlije\u010dni proizvodi\u201c. Gorska trpeza. https:\/\/montegastro.me\/nasi-proizvo \u201eNa podgori\u010dkim pijacama organizovana besplatna degustacija sira\u201c. Gradski<\/em>. https:\/\/gradski.me\/na-podgorickim-pijacama-organizovana-besplatna-degustacija-sira\/ (pristupljeno 27. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

\u201eNacionalna kuhinja\u201c. Sajt Durmitor. <\/em>https:\/\/durmitor.wordpress.com\/eko logija\/nacionalna-kuhinja\/ (prstuplje no 27. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

\u201eNacionalna kuhinja\u201c. Me\u0111unarodna mre\u017ea eko sela \u2013 Podgora<\/em>. https:\/\/ekose lopodgora.wordpress.com\/vidikovci\/ video\/ (pristupljeno 27. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

\u201ePotencijali koji bi mogli biti dio nacionalnog brenda: Most na \u0110ur\u0111evi\u0107a Tari, kajmak, sir prljo…\u201c. Antena M<\/em>. https:\/\/www.antenam.net\/index.php\/ ekonomija\/51366-predstavljeni-po tencijali-koji-bi-mogli-biti-dio-naci onalnog-brenda-most-na-djurdjevica-tari-kajmak-sir-prljo (pristupljeno 27. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

\u201ePrljo\u201c. Taste atlas<\/em>. https:\/\/www.taste atlas.com\/prljo\/ (pristupljeno 27. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

\u201ePromocija \u2013 rekli su o prlju\u201c. Prljo<\/em>. https:\/\/prljo.wordpress.com\/ (pristupljeno 27. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

\u201eSir iz mje\u0161ine\u201c. Farma Miljanic<\/em>. https: \/\/farmamiljanic.me\/proizvodi\/sir-iz-mjesine\/ (pristupljeno 27. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

\u201eSirevi\u201c. Caffe del Montenegro<\/em>. https: \/\/forum.cdm.me\/showthread.php? 4997-SIREVI!\/page2#google_vignette (pristupljeno 27. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

Ad\u017ei\u0107, Jovan. 2013. \u201eTehnologija proizvodnje autohtonog sira Prljo\u201c. Tehnologija hrane<\/em>. https:\/\/www.tehnologijahrane.com\/enciklopedija\/tehnologija-proizvodnje-autohtonog-sira-prlja (pristupljeno 27. 2. 2025).<\/p>\n\n\n\n

VARENIKA: BOILED RAKIJA OR BOILED MILK? A FEW SKETCHES ON IDENTITIES AND CULTURAL HERITAGE<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Abstract: <\/em>This paper presents the hypothesis of the inseparable connection between food and beverages, on the one hand, and cultural, local, regional, ethnic, and even national identities, on the other. The study is based on the premise that food is a living cultural heritage, an integral part of everyday life and, consequently, cultural daily practices. Through the names, preparation methods, cultivation, and dining culture, people express their multiple identities in relation to Others<\/em>, who may or may not have the same food on their menu. The research approach is autobiographical, as the analysis is grounded in the personal experience of the anthropologist-author, as well as the experiences of the Montenegrin population, primarily those of Piva. Due to long term observation of dietary habits and the significance of the food cult among people in Montenegro, the paper provides vivid examples that highlight the importance of food and beverages in identification processes. These processes do not necessarily point solely to ethnic distinctions but also to local divisions within a single country. Considering all this, the ultimate goal is to determine to what extent one of the most essential and \u201cmost vivid\u201d or \u201cmost flavorful\u201d identifiers in the collective consciousness is taken for granted, and to what extent it is branded through creative industries in modern times. More precisely, is varenika merely<\/em> \u201cboiled milk\u201d, or is it, in some places, also boiled rakija?<\/p>\n\n\n\n

Keywords<\/em>: food and beverages, varenika, prljo, local identities, national identities, cultural heritage, branding, local patriotism <\/p>\n\n\n\n

ENDNOTES<\/h3>\n\n\n\n

[1] vesrasulic@yahoo.com. <\/p>\n\n\n\n

[2] Na dru\u0161tvenoj mre\u017ei X (biv\u0161em Twitteru) izvesno vreme kru\u017eio je duhoviti tvit jedne korisnice slede\u0107e sadr\u017eine: \u201eKratka horor pri\u010da. \u0160ta spremiti sutra za ru\u010dak?\u201c Nepotrebno je re\u0107i da je tvit imao vi\u0161e hiljada lajkova.<\/p>\n\n\n\n

[3] Od 2017. godine na nacionalnoj srpskoj televiziji RTS prikazuje se emisija koja se bavi kuvanjem, ali i ljudima i predelima. Serijal prati grupu od sedam \u017eena sa sela koje \u017eive u razli\u010ditim krajevima zemlje. Emisija je takmi\u010darskog tipa, a cilj je da svaka \u017eena poka\u017ee svoje kulinarske sposobnosti, svoj kraj i naj\u010de\u0161\u0107e tradicionalne recepte. Neretko u\u010desnice go\u0161\u0107e do\u010dekuju u no\u0161njama svog kraja ili etni\u010dke grupe kojoj pripadaju. Jedna drugu ocenjuju tajnim glasanjem, a pobednica na kraju serijala dobija znatnu nov\u010danu nagradu. \u201eKuhinja moga kraja\u201c. RTS. https:\/\/www.rts.rs\/lat\/ tv\/rts1\/2637300\/kuhinja-moga-kraja.html (pristupljeno 23. 2. 2025). <\/p>\n\n\n\n

[4] Na dru\u0161tvenoj mre\u017ei Facebook, jedna od internet kuvarica, s nalogom zalogaj_mr, podelila je recept za posnu poga\u010du pod na zivom: \u201eA \u0161ta vi nosite na babine?\u201c U opi u videa stoji: \u201eNedavno sam postala tetka, pa sam pripremila poga\u010du za Vukani\u0107a i jo\u0161 neke darove. Pored obavezne poga\u010de, ispekla sam pile, spakovala crni luk, so i sir. Hvala @najlepsi_slavski_kolac na pre divnim ukrasima koje je napravila ba\u0161 za ovu priliku. A \u0161ta vi nosite na babine?\u201c<\/p>\n\n\n\n

[5] Suva ve\u010dera <\/em>se vikendom u studentskoj menzi tokom ru\u010dka delila na studentske bonove, jer menza uve\u010de nije radila. U suvoj ve\u010deri je obi\u010dno bilo mleko u tetrapaku, mesni narezak ili pa\u0161teta i lepinja.<\/p>\n\n\n\n

[6] Moj otac je iz sela Pauna, a majka iz sela Robaja. Oba sela se nalaze nadomak Valjeva, na tzv. div\u010dibarskom putu. Udaljenost od jednog do drugog sela je \u010ditava tri kilometra. Me\u0111utim, jedan od specijalteta ljudi iz Pauna je spremanje pu\u017eeva (\u0161to je ina\u010de i mene moja baba nau\u010dila da radim). \u010cesto je u raspravama oko toga \u010dije je selo bolje moj pokojni otac govorio majci da je Roba je kamenito, puno vrta\u010da i nije plodno kao njegovo rodno Paune. Majka je zavr\u0161ava la raspravu samo jednom re\u010denicom: \u201eMi barem u na\u0161em selu ne jedemo pu\u017eeve!\u201c <\/p>\n\n\n\n

[7] Valjevci u srpskom dru\u0161tvu va\u017ee za vrlo prepredene i lukave ljude (odatle i narodno kolo koje se igra uz pesmu: \u201eTavala, tavala, ta valjevska podvala…\u201c) i, sama te\u0161ka srca priznajem, svojevrsne snobove. Ljude iz Valjeva mo\u017eete lako da iznervirate ako im samo ka\u017eete dve stvari. Prva je da pripadaju \u0160umadiji. Odmah \u0107e re\u0107i: \u201eNe, mi nismo \u0160umadinci. Mi smo iz zapadne Srbije.\u201c A druga je da ih nazovete Valjev\u010danima. Kompaniju \u201eFrikom\u201c je ova gre\u0161ka skupo ko\u0161tala. Naime, ovaj mogul je sproveo kampanju po celoj Srbiji, gde je postavljao \u0161aljive bilborde u gradovima i ukazivao na to koliko gra\u0111ani tog grada vole njihove sladolede. Me\u0111utim, napravili su kardinalnu gre\u0161ku i nas oslovili Valjev\u010danima. Nakon toga ceo grad se digao na noge, a dru\u0161tvene mre\u017ee su se usijale. Naravno, bilbordi su morali da se zamene, a na jednom od zamenjenih vizuelno su predstavljena dva sladoleda koja \u201erazgovaraju\u201c. Sladoled Leni u formi stripa govori: \u201eKad su topli dani, mene jedu Valjev\u010dani!\u201c Dok mu kornet od vanile odgovara: \u201eValjevci se ka\u017ee, Leni stari vra\u017ee!\u201c. https:\/\/www.facebook.com\/frikomdoo\/photos\/zamenili-smo-bilbordi-%C5%A1aljemo-veliko-%EF%B8%8Fza-sve-valjevce-psko-radi-taj-i-gre%C5%A1i-\/1657124177699353\/?_rdr (pristupljeno 26. 2. 2025).<\/p>\n\n\n\n

[8] Prema Nedeljkovi\u0107u, pojedinac je, po kon strukcionisti\u010dkim i instumentalisti\u010dkim pristupima, sve vi\u0161e u stanju da svoj etnicitet objektivizuje, da ga problematizuje i operacionalizuje. Etni\u010dka pripadnost postaje stvar svakodnevnog plebiscita, \u017eelje i volje da se uva\u017eava zajedni\u010dko nasle\u0111e se\u0107anja (Nedeljkovi\u0107 2007: 27).<\/p>\n\n\n\n

[9] Tokom na\u0161eg du\u017eeg boravka u Srbiji moj mla\u0111i sin je izjavio: \u201eJa ba\u0161 volim Srbiju, ali jedva \u010dekam da se vratim u Crnu Goru da mogu da jedem ka\u010damak.\u201c<\/p>\n\n\n\n

[10]  Jednom prilikom, dok sam putovala vozom iz Podgorice u Beograd, u tzv. nik\u0161i\u0107 kom kupeu (karte su kupovane u Nik\u0161i\u0107u), zapo\u010dela sam pri\u010du sa svojim saputnicima. Nakon klasi\u010dnog propitivanja, svojevrsnoj \u201etradiciji\u201c na ovim prostorima koja po\u010dinje pitanjem: \u010cegovi\u0107 si?; kao i znanja koje sam pokazala o novom pivskom \u201edomu\u201c, dobih prave ovacije i pohvalu da sam najbolja pivska snaja koju su do tada upoznali. \u201eIz Srbije \u017eena, a toliko puno o Pivi zna.\u201c <\/p>\n\n\n\n

[11] Ad\u017ei\u0107, Jovan. 2013. \u201eTehnologija proizvodnje autohtonog sira Prljo\u201c. Tehnologija hrane. https:\/\/www.tehnologijahrane.com\/enciklopedija\/tehnologija-proizvodnje-autohtonog-sira-prlja (pristupljeno 27. 2. 2025).<\/p>\n\n\n\n

[12]  \u201eMlije\u010dni proizvodi\u201c. Gorska trpeza. https: \/\/montegastro.me\/nasi-proizvodi\/mli jecni-proizvodi\/; \u201eMlijecni proizvodi\u201c. Doma\u0107a hrana. https:\/\/domacahrana.me\/pro izvod\/mlijecni-proivodi\/; \u201eSir iz mje\u0161ine\u201c. Farma Miljanic. https:\/\/farmamiljanic.me\/ proizvodi\/sir-iz-mjesine\/; \u201eGazdinstvo Koprivica Nik\u0161i\u0107\u201c. Moja djelatnost. https:\/\/ www.moja-djelatnost.me\/tradicionalno-pravljeni-sir-iz-mjesine-i-skorup-niksic\/ gazdinstvo-koprivica-niksic\/MM19kEQt (pristupljeno 27. 2. 2025).<\/p>\n\n\n\n

[13]  \u201eHrana\/Meni\u201c. Durmitor accomodation in Montenegro. https:\/\/durmitoraccommodation.wordpress.com\/tag\/hranameni\/; \u201eNacionalna kuhinja\u201c. Durmitor. https:\/\/ durmitor.wordpress.com\/ekologija\/na cionalna-kuhinja\/; \u201eNacionalna kuhinja\u201c. Me\u0111unarodna mre\u017ea eko sela \u2013 Podgora. https:\/\/ekoselopodgora.wordpress.com\/vidikovci\/video\/ (pristupljeno 27. 2. 2025).<\/p>\n\n\n\n

[14] \u201ePrljo\u201c. Taste atlas. https:\/\/www.tasteatlas. com\/prljo\/ (pristupljeno 27. 2. 2025).<\/p>\n\n\n\n

[15]  \u201ePromocija \u2013 rekli su o prlju\u201c. Prljo. https:\/\/prljo.wordpress.com\/ <\/p>\n\n\n\n

(pristupljeno 27. 2. 2025).<\/p>\n\n\n\n

[16] \u201e10 najpopularnijih crnogorskih proizvo da\u201c. Travel Montenegro. https:\/\/travelmontenegro.me\/10-najpopularnijih-crnogorskih-proizvoda\/ <\/p>\n\n\n\n

(pristupljeno 27. 2. 2025).<\/p>\n\n\n\n

[17] \u201eSirevi\u201c. Caffe del Montenegro. https:\/\/ forum.cdm.me\/showthread.php?4997-SI REVI!\/page2#google_vignette (pristupljeno 27. 2. 2025).<\/p>\n\n\n\n

[18]  \u201ePotencijali koji bi mogli biti dio nacionalnog brenda: Most na \u0110ur\u0111evi\u0107a Tari, kajmak, sir prljo…\u201c. Antena M. https:\/\/ www.antenam.net\/index.php\/ekonomija\/ 51366-predstavljeni-potencijali-koji-bi-mogli-biti-dio-nacionalnog-brenda-most-na-djurdjevica-tari-kajmak-sir-prljo (pris tupljeno 27. 2. 2025).<\/p>\n\n\n\n

[19]  \u201eDoma\u0107a \u02bcZlatna kri\u0161ka\u02bc po ukusu gurmana\u201c. Dan online. https:\/\/old.dan. co.me\/?nivo=3&rubrika=Pazarni%20 dan&clanak=766885&datum=2020 -11-07; \u201eI sira i skorupa za sva\u010diji ukus\u201c. Pobjeda online. https:\/\/www.po bjeda.me\/clanak\/i-sira-i-skorupa-za svaciji-ukus (pristupljeno 27. 2. 2025).<\/p>\n\n\n\n

[20]  \u201eNa podgori\u010dkim pijacama organizovana besplatna degustacija sira\u201c. Gradski. https:\/\/gradski.me\/na-podgorickim-pijacama-organizovana-besplatna-degustacija-sira\/ (pristupljeno 27. 2. 2025).<\/p>\n\n\n\n

[21]  \u201eJedinstven specijalitet iz Hercegovine \u2013 sir iz mje\u0161ine\u201c. Trebinje info. https:\/\/trebin jelive.info\/2017\/11\/02\/jedinstven-speci jalitet-iz-hercegovine-sir-iz-mjesine\/ (pristupljeno 27. 2. 2025).<\/p>\n\n\n\n

SEPARAT RADA<\/h3>\n\n\n\n

Separat ovog rada (pdf), objavljenog u tre\u0107em broju \u010dasopisa Konteksti kulture: studije iz humanistike i umjetnosti<\/em> (2025), mo\u017eete preuzeti klinom na ovaj link<\/a>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u00a0Vesna Deli\u0107 [1]Dru\u0161tvo za kulturni razvoj \u201eBauo\u201cPetrovac na Moru, Crna Gora Sa\u017eetak: U radu se iznosi hipoteza o neraskidivoj vezi izme\u0111u hrane i pi\u0107a, s jedne strane, i kulturnih, lokalnih, regionalnih, etni\u010dkih, pa i nacionalnih identiteta, s druge. Rad polazi od toga da je hrana \u017eiva kulturna ba\u0161tina koja je deo \u017eivotne, a samim tim […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1316,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-1269","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-radovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1269","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1269"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1269\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1650,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1269\/revisions\/1650"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1316"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1269"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1269"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1269"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}