{"id":1281,"date":"2025-08-11T01:12:00","date_gmt":"2025-08-11T01:12:00","guid":{"rendered":"https:\/\/kontekstikulture.me\/?p=1281"},"modified":"2026-02-09T10:29:08","modified_gmt":"2026-02-09T10:29:08","slug":"rasko-ramadanski-pecat-petra-zastitnika-i-arhonta-srbije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/2025\/08\/11\/rasko-ramadanski-pecat-petra-zastitnika-i-arhonta-srbije\/","title":{"rendered":"Ra\u0161ko Ramadanski | Pe\u010dat Petra, za\u0161titnika i arhonta Srbije"},"content":{"rendered":"\n

Ra\u0161ko Ramadanski <\/strong>[1]
Gradski muzej Be\u010dej<\/em>
Be\u010dej, Srbija<\/em><\/p>\n\n\n\n

Sa\u017eetak: <\/em>Ovom prilikom podrobnije predstavljamo izuzetan ranosrednjovekovni pe\u010dat Petra, za\u0161titnika i arhonta Srbije, iz vremena ranog XI veka. Fizi\u010dka i stilska svojstva ovog predmeta predstavljaju va\u017ene poveznice sa zajedni\u010dkim istorijskim kontekstom i kulturnim nasle\u0111em \u0161ireg regiona. Po zna\u010daju ga mo\u017eemo uporediti sa sli\u010dnim i odranije poznatim ranosrednjovekovnim obele\u017ejima vladara iz Duklje, Zahumlja i drugih zemalja. \u0160tavi\u0161e, ovaj va\u017ean pe\u010dat nam dopu\u0161ta da sagledamo jednu umnogome nedore\u010denu ali va\u017enu prelaznu epohu iz pro\u0161losti na\u0161ih prostora.<\/p>\n\n\n\n

Klju\u010dne re\u010di<\/em>: Srbija, Vizantija, arhont Petar, rani srednji vek, sfragistika, sigilografija<\/p>\n\n\n\n

Na stru\u010dnom skupu Srednjovekovne sekcije Srpskog arheolo\u0161kog dru\u0161tva u Kotoru decembra 2023. godine prvi put je zvani\u010dno objavljen jedan izuzetan olovni vise\u0107i pe\u010dat, u okviru referata naslovljenog \u201eOlovni vise\u0107i pe\u010dat Petra, za\u0161titnika i arhonta Srbije\u201c (\u0420\u0430\u043c\u0430\u0434\u0430\u043d\u0441\u043a\u0438 2023: 25\u201326). Naime, ovaj predmet je decembra 2022. godine prodat na inostranoj licitaciji \u0161vajcarske aukcijske ku\u0107e Leu Nusmatik pod brojem lota 3629 (Sl. 1).[2] Nije zgoreg pomenuti da ova okolnost danas ne predstavlja iznena\u0111enje, kao i da je na\u017ealost sve vi\u0161e zna\u010dajnih znamenja prime\u0107eno na stranim aukcijama, kao \u0161to je, primera radi, slu\u010daj sa podosta sli\u010dnih bugarskih ranosrednjovekovnih pe\u010data (videti: Nenov 2014: 23\u201337). <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Ovaj primerak jeste uobi\u010dajenog kru\u017enog oblika i sadr\u017eajem natpisa upu\u0107uje na izvesnog Petra sa dvostrukom titulacijom i sa vladarskim dostojanstvom koje mo\u017eemo povezati sa ranosrednjovekovnom Srbijom. Dodatni zna\u010daj predmeta jeste da po svoj prilici predstavalja najraniji nama poznati materijalni trag, izuzev pisanih izvora, na kojem mo\u017ee da se i\u0161\u010dita odrednica Srbija (\u0420\u0430\u043c\u0430\u0434\u0430\u043d\u0441\u043a\u0438 2023: 26). Na aversu se nalazi poprsje Sv. Petra en face<\/em>, kako dr\u017ei \u017eezlo u obliku krsta i svitak. S leve i desne strane nalazi se gr\u010dki natpis \u0398 \u03a0\u0404 TP O O A \u03a0O CT \u039b (Petar Apostol). S druge strane, na reversu je natpis u pet redova +K\u0404R \u03a0\u0404TPOK MICTHK\u0404 ARX\u2019CEP BHAC (Bo\u017ee pomozi Petru komistesu i arhontu Srbije). Pre\u010dnik pe\u010data je 25 mm a te\u017eina 11,65 grama. Lice i nali\u010dje imaju simetri\u010dnu orijentaciju, a otisak je relativno dobro centriran, uz neznatno odstupanje od vertikalne ose. Primetna je i \u0161upljina za ukrasnu vrpcu, na kojoj je pe\u010dat izvorno visio sa nekog dokumenta. Pokaza\u0107e se da analogije, kako iz vizantijske tako i iz ju\u017enoslovenske sfragistike, predmet datuju u vreme ranog XI veka. <\/p>\n\n\n\n

Objavljeni vizantijski pe\u010dati iz ovog perioda \u010dine zaista veliki korpus iz kojeg se mo\u017eemo poslu\u017eiti brojnim analogijama. U tom svetlu, ovom prilikom mo\u017eemo izdvojiti i pe\u010dat Sevata Senaherima, protospatara i stratega teme Servije (Sl. 2), formirane 1000. ili 1001. godine u okviru temeljnih reformi cara Vasilija II (976\u20131025) (\u0428\u0430\u043d\u0434\u0440\u043e\u0432\u0441\u043a\u0430\u044f 2009: 209\u2013218; \u0421\u0442\u0435\u043f\u0430\u043d\u0435\u043d\u043a\u043e 2021: 255\u2013258). Ovaj pe\u010dat, shodno brojnim sli\u010dnostima, pogoduje na\u0161em datovanju pe\u010data za\u0161titnika i arhonta Petra. Na aversu se nalazi poprsje Sv. Grigorija, kako blagosilja i dr\u017ei Jevan\u0111elje, sa natpisima \u0413\u0420 I \u0413\u041e \u0420 \u2013 T M AP MN (Sveti Grigorije) i okolo +\u0404RO (…) U\u039b (Gospode pomozi rabu svoemu) (\u0428\u0430\u043d\u0434\u0440\u043e\u0432\u0441\u043a\u0430\u044f 2009: 210). Na reversu se nalazi slede\u0107i petoredi natpis: +C\u0404RAT AC\u041fA\u0398AP.S \u0421\u0422\u0420\u0410\u0422I\u0413\u0398\u0404 M\u0421\u0404\u0420RIUO \u0421\u041d\u0410\u0425\u0404\u0420.\u041c (Sevat Senaherim, protospatar i strateg teme Servije) (\u0428\u0430\u043d\u0434\u0440\u043e\u0432\u0441\u043a\u0430\u044f 2009: 212\u2013213). Naravno, novu vizantijsku temu Serviju, kao i istoimeno episkopsko sedi\u0161te od IX veka, ni u kom slu\u010daju ne treba poistove\u0107ivati sa zemljom Srbijom na severu, jer se radi o dve zacelo razli\u010dite geopoliti\u010dke odrednice, iako zajedni\u010dke onomastike. Dalje, iz korpusa na\u0161e ranosrednjovekovne sigilografije poznato nam je vi\u0161e va\u017enih paralela ovom pe\u010datu. Naime, Gustav \u0160lumber\u017ee je jo\u0161 u XIX veku objavio olovni vise\u0107i pe\u010dat Petra, arhonta Duklje (videti: Schlumberger 1884). Na licu pe\u010data nalazi se Bogorodica sa Hristom i monogrami, dok je na nali\u010dju natpis u \u010detiri reda +\u041f\u0404\u0422\u0420U \u0410\u0420\u0425\u041eN\u0422\u041e \u0421\u0394IOK\u039bIA\u2019 AMHN (Petar arhont Duklje Amin). Na\u017ealost, ovom va\u017enom artefaktu se u me\u0111uvremenu izgubio svaki trag. Me\u0111utim, relativno nedavno je u tvr\u0111avi Oblun na Skadarskom jezeru prona\u0111en i publikovan jo\u0161 jedan primerak pe\u010data Petra (videti: Zagar\u010danin 2015: 201\u2013208). Na aversu se nalazi stoje\u0107a figura Sv. \u0110or\u0111a i natpis S \u0393\u0404\u03c9 \u2013 \u0393IO (Sveti \u0110or\u0111e), a na reversu troredi natpis K\u0404R\u0398 T\u03c9C\u03c9I \u041f\u0404T\u03a1 (Gospode spasi slugu tvojeg Petra). Za Petra, ili Petrislava, smatra se da je jedan od najranijih vladara Duklje iz vremena druge polovine X veka i pretpostavlja se da je predak Jovana Vladimira (1000\u20131016). Kona\u010dno, poznati su nam i olovni pe\u010dati dukljanskih vladara Bodina (1081\u20131101) i sina mu i naslednika \u0110or\u0111a (1113\u20131118\/1125\u20131131) (videti: Cheynet 2008: 89\u201397; Radoman 2012: 233\u2013237). Na pe\u010datu Bodina nalazi se poprsje Sv. Teodora sa natpisom \u0398\u0404O \u2013 \u0394\u03c9PO \u041e (Sveti Teodor) i okolo +(…)\u0404IK\u03c9NC(…) IN\u03c9 C\u0404BACT\u03c9 (Bo\u017ee pomozi Konstantinu protosevastu). S druge strane je poprsje Sv. \u0110or\u0111a sa natpisom \u0393\u0404 \u2013 \u03c9\u0420\u0413\u041e i okolo KAI\u0404ZUCIACT \u0394IOK\u039bIAC SC\u0404PR (I eksusijastu Duklje i Srbije). I na olovnoj plombi kralja \u0110or\u0111a nalazi se Sv. \u0110or\u0111e sa gr\u010dkim natpisom (…)\u0413I \u2013 \u03c9\u0420\u0413 (Sveti \u0110or\u0111e), dok se na nali\u010dju nalazi latinski natpis GEOR REGIS BODINI FILIVS (\u0110or\u0111e kralja Bodina sin). Ishodi\u0161te srpske sfragistike zapravo predstavlja izuzetni zlatni pe\u010datnjak kneza Strojimira iz druge polovine IX veka (videti: Jankovi\u0107 2007: 44\u201345; \u017divkovi\u0107 2007: 23\u201329), na kojem se nalazi motiv patrijara\u0161kog krsta i kru\u017eni natpis +K\u0404VOI\u0398 STRONMIR (Bo\u017ee pomozi Strojimiru). Kona\u010dno, u ovom kontekstu mo\u017eda najbolju paralelu pe\u010datu srpskog arhonta Petra za sada predstavlja jedan izuzetan predmet poreklom iz Zahumlja, istorijske srpske zemlje na prostoru od Neretve do Dubrovnika. Naime, odnedavno nam je poznat olovni pe\u010dat izvesnog Nikole, arhonta Zahumlja (Sl. 3) i ovaj predmet se datuje u poslednju \u010detvrtinu X veka (videti: Prigent 2019: 144; \u0425\u0435\u043a\u0438\u045b 2021: 334). Na licu pe\u010data se nalazi poprsje sveca i kru\u017eni natpis +K\u0404ROH\u0398T\u03c9C\u03c9\u0394U, a na nali\u010dju natpis u tri reda +NI\u041a\u041e\u039b \u0410\u041e\u0410\u0420\u0425\u041eN TZAX\u039bM (Prigent 2019, 144). Za Nikolu mo\u017eemo pretpostaviti da je bio naslednik \u010duvenog Mihajla Vi\u0161evi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

Ranije pomenuti pe\u010dati arhonta Petra, koji su prvobitno bili delovi povelja ili neke va\u017ene prepiske, nisu se odnosili na vladara Srbije, ve\u0107 Duklje (Dioklia). Re\u010d je o jednoj od ranosrednjovekovnih kne\u017eevina ili arhontija koja se, osim same Srbije (sa Bosnom), prema caru i hroni\u010daru Konstantinu VII Porfirogenitu (913\u2013959) dovodi u vezu sa Srbima, ali ne u tolikoj meri koliko i ostale nesporno srpske kne\u017eevine: Travunija, Zahumlje i oblast Neretljana, ili Paganija. Me\u0111utim, titulatura na novootkrivenom vise\u0107em pe\u010datu odnosi se na Petra, za\u0161titnika i arhonta Srbije. Iz zvanja za\u0161titnika (komistes) shvatamo da se radi o vizantijskoj tradiciji koja upu\u0107uje na upravitelja teme, i to ne pre vremena cara Vasilija II. Sistem je ponovo reformisan i mnoge teme su rasformirane ve\u0107 1019. godine (\u0421\u0442\u0435\u043f\u0430\u043d\u0435\u043d\u043a\u043e 2021: 256), iz \u010dega sledi da pe\u010dat ne mo\u017ee biti pozniji od druge decenije XI veka. Na kraju, kada govorimo o upotrebi dve titule na ovom pe\u010datu, izvesno je da se radi o birokratskom potezu i nastojanju legitimizacije nove vizantijske vlasti nad Srbima i to putem povezivanja sa tradicionalnom, iako u ovo vreme najverovatnije sasvim nominalnom titulom arhonta Srbije. \u0160tavi\u0161e, nominalnosti titule arhonta u ovom slu\u010daju u prilog ide i \u010dinjenica da je u natpisu ovo zvanje skra\u0107eno. S druge strane, u ovom trenutku ne raspola\u017eemo podacima koji bi nam dopustili da pove\u017eemo ovu neobi\u010dnu okolnost sa eventualnim ve\u0107im stepenom autonomije Srbije unutar Vizantije na po\u010detku XI veka. Kona\u010dno, prisetimo se ranije pomenutog pe\u010data iz teme Servije u Gr\u010dkoj. S obzirom na to da su upravitelji teme Servije nosili titule patricija, vestarha (sic!), protospatara i stratega (\u0421\u0442\u0435\u043f\u0430\u043d\u0435\u043d\u043a\u043e 2021: 255), za razliku od stare vladarske titule arhonta, koja je dodeljivana Ju\u017enim Slovenima po ustrojavanju prvih prete\u010da dr\u017eavnosti u ranom srednjem veku, pretpostavljamo da je emitent ovog pe\u010data nama ranije nepoznati arhont Petar, vizantijski vazal i vladar Srbije.<\/p>\n\n\n\n

BIBLIOGRAFIJA<\/h3>\n\n\n\n

\u0410\u043b\u0435\u043a\u0441\u0438\u045b, \u041c\u0430\u0440\u043a\u043e. 2020. \u0421\u0440\u043f\u0441\u043a\u0435 \u0437\u0435\u043c\u0459e \u043f\u0440\u0435 \u041d\u0435\u043c\u0430\u045a\u0438\u045b\u0430 \u043e\u0434 7. \u0434\u043e 10. \u0432\u0435\u043a\u0430<\/em>. \u0411\u0435\u043e\u0433p\u0430\u0434: \u041b\u0430\u0433\u0443\u043da.<\/p>\n\n\n\n

Cheynet, Jean-Claude. 2008. \u201eLa place de la Serbie dans la diplomatie byzantine \u00e0 la fin du XIe siecle\u201c. \u0417\u0431\u043e\u0440\u043d\u0438\u043a \u0440\u0430\u0434\u043e\u0432\u0430 \u0412\u0438\u0437\u0430\u043d\u0442\u043e\u043b\u043e\u0448\u043a\u043e\u0433 \u0438\u043d\u0441\u0442\u0438\u0442\u0443\u0442\u0430<\/em> XLV: 89\u201397.<\/p>\n\n\n\n

\u0425\u0435\u043a\u0438\u045b, \u0411\u0435\u045a\u0430\u043c\u0438\u043d \u0424. 2021. \u201e\u041f\u0435\u0447\u0430\u0442\u0438 \u0441\u0440\u043f\u0441\u043a\u0438\u0445 \u0441\u0440\u0435\u0434\u045a\u043e\u0432\u0435\u043a\u043e\u0432\u043d\u0438\u0445 \u0432\u043b\u0430\u0434\u0430\u0440\u0430 \u0438\u0437\u043c\u0435\u0452\u0443 \u0437\u0430\u043f\u0430\u0434\u043d\u0438\u0445 \u0438 \u0432\u0438\u0437\u0430\u043d\u0442\u0438\u0458\u0441\u043a\u0438\u0445 \u0443\u0437\u043e\u0440\u0430\u201c (\u0434\u043e\u043a\u0442\u043e\u0440\u0441\u043a\u0430 \u0434\u0438\u0441\u0435\u0440\u0442\u0430\u0446\u0438\u0458\u0430). \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u0423\u043d\u0438\u0432\u0435\u0440\u0437\u0438\u0442\u0435\u0442 \u0443 \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434\u0443, \u0424\u0438\u043b\u043e\u0437\u043e\u0444\u0441\u043a\u0438 \u0444\u0430\u043a\u0443\u043b\u0442\u0435\u0442.<\/p>\n\n\n\n

Jankovi\u0107, \u0110or\u0111e. 2007. \u201eMali tipar kneza Strojimira\u201c. Dinar<\/em> 29: 44\u201345.<\/p>\n\n\n\n

Nenov, Kiril. 2014. \u201eEarly Medieval Bulgarian Seals from an Auction\u201c. Bulgaria Mediaevalis <\/em>4\u20135: 23\u201337.<\/p>\n\n\n\n

Prigent, Vivien. 2019. \u201eBulles de plomb in\u00e9dites pour l\u2019histoire d\u2019Orikos m\u00e9di\u00e9val\u201c. In: Coninx Hand, Heinrich (ed.). Swiss-Liechtenstein Foundation for Archaeological Research Abroad Annual report 2018. Z\u00fcrich: Schweizerisch-Liechtensteinische Stiftung f\u00fcr arch\u00e4ologische Forschungen im Ausland<\/em>. Z\u00fcrich: Museum Rietberg, 135\u2013161.<\/p>\n\n\n\n

Radoman, Aleksandar. 2012. \u201eO novoprona\u0111enome pe\u010datu dukljanskoga kralja Bodina\u201c. Lingua Montenegrina<\/em> V\/2 (10): 233\u2013237.<\/p>\n\n\n\n

\u0420\u0430\u043c\u0430\u0434\u0430\u043d\u0441\u043a\u0438, \u0420\u0430\u0448\u043a\u043e, 2023. \u201e\u041e\u043b\u043e\u0432\u043d\u0438 \u0432\u0438\u0441\u0435\u045b\u0438 \u043f\u0435\u0447\u0430\u0442 \u041f\u0435\u0442\u0440\u0430, \u0437\u0430\u0448\u0442\u0438\u0442\u043d\u0438\u043a\u0430 \u0438 \u0430\u0440\u0445\u043e\u043d\u0442\u0430 \u0421\u0440\u0431\u0438\u0458\u0435\u201c. \u0421\u0440\u043f\u0441\u043a\u043e \u0430\u0440\u0445\u0435\u043e\u043b\u043e\u0448\u043a\u043e \u0434\u0440\u0443\u0448\u0442\u0432\u043e: j\u0435\u0441\u0435\u045a\u0438 \u0441\u0430\u0441\u0442\u0430\u043d\u0430\u043a \u0421\u0440\u0435\u0434\u045ao\u0432e\u043ao\u0432\u043d\u0435 <\/em>\u0441\u0435\u043a\u0446\u0438\u0458\u0435: \u041a\u043e\u0442\u043e\u0440, 1\u20133. \u0434\u0435\u0446\u0435\u043c\u0431\u0430\u0440 2023 \u0433\u043e\u0434\u0438\u043d\u0435: \u041f\u0440\u043e\u0433\u0440\u0430\u043c \u0438 \u0430\u043f\u0441\u0442\u0440\u0430\u043a\u0442\u0438. \u041f\u043e\u0434\u0433\u043e\u0440\u0438\u0446\u0430: \u0414\u0440\u0443\u0448\u0442\u0432\u043e \u0430\u0440\u0445\u0435\u043e\u043b\u043e\u0433\u0430 \u0426\u0440\u043d\u0435 \u0413\u043e\u0440\u0435; \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u0421\u0440\u043f\u0441\u043a\u043e \u0430\u0440\u0445\u0435\u043e\u043b\u043e\u0448\u043a\u043e \u0434\u0440\u0443\u0448\u0442\u0432\u043e, 25\u201326.<\/p>\n\n\n\n

Schlumberger, Gustave. 1884. Sigillographie de l\u2019Empire byzantin<\/em>. Paris: Ernest Leroux.<\/p>\n\n\n\n

\u0421\u0442\u0435\u043f\u0430\u043d\u0435\u043d\u043a\u043e, \u0412\u0430\u043b\u0435\u0440\u0438\u0439 \u041f\u0430\u0432\u043b\u043e\u0432\u0438\u0447, \u0421\u0435\u043d\u0430\u0445\u0435\u0440\u0438\u043c, \u0421\u0435\u0432\u0430\u0442\u0430 \u0438 \u0424\u0435\u043c\u0430 \u0421\u0435\u0440\u0432\u0438\u044f. 2021. \u03a7\u03b5\u03c1\u03c3\u03c9\u03bd\u03bf\u03c3 \u03b8\u03b5\u03bc\u03b1\u03c4\u03b1: \u0438\u043c\u043f\u0435\u0440\u0438\u044f \u0438 \u043f\u043e\u043b\u0438\u0441: \u0425III \u041c\u0435\u0436\u0434\u0443\u043d\u0430\u0440\u043e\u0434\u043d\u044b\u0439 \u0412\u0438\u0437\u0430\u043d\u0442\u0438\u0439\u0441\u043a\u0438\u0439 \u0441\u0435\u043c\u0438\u043d\u0430\u0440, \u0421\u0435\u0432\u0430\u0441\u0442\u043e\u043f\u043e\u043b\u044c \u2013 \u0411\u0430\u043b\u0430\u043a\u043b\u0430\u0432\u0430, 29 \u043c\u0430\u044f-3 \u0438\u044e\u043d\u044f 2021<\/em>. \u0421\u0438\u043c\u0444\u0435\u0440\u043e\u043f\u043e\u043b\u044c: \u0418\u0422 \u201e\u0410\u0420\u0418\u0410\u041b\u201c, 255\u2013258.<\/p>\n\n\n\n

\u0428\u0430\u043d\u0434\u0440\u043e\u0432\u0441\u043a\u0430\u044f, \u0412\u0430\u043b\u0435\u043d\u0442\u0438\u043d\u0430 \u0421\u0430\u043c\u043e\u0439\u043b\u043e\u0432\u043d\u0430\u044f. 2009. \u201e\u041d\u0435\u0438\u0437\u0432\u0435\u0441\u0442\u043d\u044b\u0439 \u043f\u0440\u0430\u0432\u0438\u0442\u0435\u043b\u044c \u0444\u0435\u043c\u044b \u0421\u0435\u0440\u0432\u0438\u0438\u201c. \u0410\u043d\u0442\u0438\u0447\u043d\u0430\u044f \u0434\u0440\u0435\u0432\u043d\u043e\u0441\u0442\u044c \u0438 \u0441\u0440\u0435\u0434\u043d\u0438\u0435 \u0432\u0435\u043a\u0430<\/em> 39: 209\u2013218.<\/p>\n\n\n\n

Zagar\u010danin, Mladen. 2015. \u201eNovi pe\u010dat arhonta Petra\u201c. Nova anti\u010dka Duklja <\/em>VI: 201\u2013208.<\/p>\n\n\n\n

\u0416\u0438\u0432\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0422\u0438\u0431\u043e\u0440. 2006. \u041f\u043e\u0440\u0442\u0440\u0435\u0442\u0438 \u0441\u0440\u043f\u0441\u043a\u0438\u0445 \u0432\u043b\u0430\u0434\u0430\u0440\u0430 (IX\u2013XII \u0432\u0435\u043a)<\/em>. \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u0417\u0430\u0432\u043e\u0434 \u0437\u0430 \u0443\u045f\u0431\u0435\u043d\u0438\u043a\u0435 \u0438 \u043d\u0430\u0441\u0442\u0430\u0432\u043d\u0430 \u0441\u0440\u0435\u0434\u0441\u0442\u0432\u0430.<\/p>\n\n\n\n

\u017divkovi\u0107, Tibor. 2007. \u201eThe Golden Se- al of Stroimir\u201c. \u0418\u0441\u0442\u043e\u0440\u0438\u0458\u0441\u043a\u0438 \u0447\u0430\u0441\u043e\u043f\u0438\u0441<\/em> LV: 23\u201329.<\/p>\n\n\n\n

THE SEAL OF PETER, PROTECTOR AND ARCHON OF SERBIA <\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Abstract<\/em>: On this occasion, we are presenting in more detail the exceptional early medieval seal of Peter, the protector and archon of Serbia, from the early 11th century. The physical and stylistic properties of this item represent important connections with the common historical context and cultural heritage of the wider region. In terms of significance, it can be compared to the already known early medieval ruler\u2019s markings from Duklja, Zahumlje and other lands. Moreover, this important seal allows us to overview a mostly unknown albeit important transitional epoch in our region\u2019s past.<\/p>\n\n\n\n

Keywords<\/em>: Serbia, Byzantium, Archon Peter, Early Middle Ages, sphragistics, sigillography<\/p>\n\n\n\n

ENDNOTES<\/h3>\n\n\n\n

[1] r.ramadanski@gmail.com.<\/p>\n\n\n\n

[2] Koliko nam je poznato, prema nezvani\u010dnom izvoru, pe\u010dat je otkupilo jedno fizi\u010dko lice i trenutno se nalazi u privatnom vlasni\u0161tvu.<\/p>\n\n\n\n

SEPARAT RADA<\/h3>\n\n\n\n

Separat ovog rada (pdf), objavljenog u drugom broju \u010dasopisaKonteksti kulture: studije iz humanistike i umjetnosti<\/em> (2024), mo\u017eete preuzeti klinom na ovaj link<\/a>.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ra\u0161ko Ramadanski [1]Gradski muzej Be\u010dejBe\u010dej, Srbija Sa\u017eetak: Ovom prilikom podrobnije predstavljamo izuzetan ranosrednjovekovni pe\u010dat Petra, za\u0161titnika i arhonta Srbije, iz vremena ranog XI veka. Fizi\u010dka i stilska svojstva ovog predmeta predstavljaju va\u017ene poveznice sa zajedni\u010dkim istorijskim kontekstom i kulturnim nasle\u0111em \u0161ireg regiona. Po zna\u010daju ga mo\u017eemo uporediti sa sli\u010dnim i odranije poznatim ranosrednjovekovnim obele\u017ejima vladara […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1369,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-1281","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-radovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1281","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1281"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1281\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1659,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1281\/revisions\/1659"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1369"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1281"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1281"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1281"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}