{"id":1303,"date":"2025-08-16T17:34:00","date_gmt":"2025-08-16T17:34:00","guid":{"rendered":"https:\/\/kontekstikulture.me\/?p=1303"},"modified":"2026-02-09T10:27:03","modified_gmt":"2026-02-09T10:27:03","slug":"dragan-dordevic-poetika-planine-i-njegosevi-idiomi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/2025\/08\/16\/dragan-dordevic-poetika-planine-i-njegosevi-idiomi\/","title":{"rendered":"Dragan \u0110or\u0111evi\u0107 | Poetika planine i Njego\u0161evi idiomi"},"content":{"rendered":"\n

Dragan \u0110or\u0111evi\u0107<\/strong> [1]
XIII beogradska gimnazija<\/em>
Beograd, Srbija<\/em><\/p>\n\n\n\n

Sa\u017eetak<\/em>: <\/em>U radu se predstavlja balkanski romantizam i stavlja u kontekst evropskog ekopokreta, koji je ozna\u010den \u0161etnjama \u017dana \u017daka Rusoa. Usled politi\u010dke prezauzetosti, interpretacija romantizma u regionu, a posebno interpretacija Njego\u0161eve lirske zaostav\u0161tine, ostaje u domenu diskursa o \u201eprole\u0107u naroda\u201c, mra\u010dnom temelju (\u0160eling) i krvavim konsekvencama i narodnog prole\u0107a i narodnog bu\u0111enja. U ovoj prilici predlo\u017eimo jedno druga\u010dije \u010ditanje ovda\u0161njeg \u201e\u010darobnog brega\u201c, sa namerom da u Njego\u0161evom delu osvetlimo izvesne geografske uslovljenosti, planinske idiome. Na taj na\u010din mogu\u0107e je odrediti i specifi\u010dan govor, ali ne toliko Njego\u0161a pesnika, koliko Njego\u0161a junaka romantizma, s obzirom na idealno romanti\u010darsko postavljenje i situiranje (planina). Koriste\u0107i se planinom kao geografskom \u010dinjenicom Njego\u0161evog pesni\u0161tva, sa skladnom artikulacijom govora u prostoru, redefini\u0161e se i konceptualizacija samog dela, kada je re\u010d o Njego\u0161u. Tim pre nije dovoljno sve svesti na pesni\u0161tvo. Ve\u0107 se sama planina u tom klju\u010du tuma\u010denja name\u0107e kao postament dela, koje je pesnik sam. Poetika planine, koja se ovde predla\u017ee, u sebi okuplja nekoliko idioma: \u201eplanina-postament\u201c, \u201eplanina-bedem\u201c, \u201eplanina-carstvo\u201c, \u201eknjiga mirobitija\u201c, \u201eplanina-hram\u201c, \u201eplanina-gnezdo\u201c i \u201eplanina-pustinja\u201c. Kao primer takvog jednog druga\u010dijeg razmatranja i tuma\u010denja u ovom radu se predstavlja samo jedan takav idiom \u2013 planina-carstvo.<\/p>\n\n\n\n

Klju\u010dne re\u010di<\/em>: romantizam, Njego\u0161, poetika planine, vertikalizacija, ekocentrizam, ekokritika (knji\u017eevna ekologija)<\/p>\n\n\n\n

NACRT ZA POETIKU PLANINE<\/h3>\n\n\n\n

Od ekocentri\u010dnog diskursa ka ekokritici romantizma <\/em><\/p>\n\n\n\n

Romantizam ne prestaje da zastra\u0161uje \u010dove\u010danstvo, posebno njegov civilizovaniji, otmeniji deo. U multikulturalnom i transkulturalnom trenutku romantizam se, \u0161to je manji, \u010dini utoliko stra\u0161nijom, neshvatljivijom i opasnijom himerom \u2013 a akademski glasovi naj\u010de\u0161\u0107e bivaju pozvani da izre\u010denu dijagnozu potvrde ili pak da je odbace, kao \u0161to je to ubedljivo u\u010dinio Ridiger Zafranski (R\u00fcdiger Safranski) u monografiji Romantizam: jedna nema\u010dka afera<\/em> (Zafranski 2011).<\/p>\n\n\n\n

Uprkos neokon\u010danom civilizacijskom sporu, \u010dini se da sa romantizmom humanitet ipak mora da ra\u010duna. Ironija ili ne, ali romati\u010darski diskurs o \u201emra\u010dnom temelju\u201c (\u0160eling) na koncu je zavr\u0161io kao mra\u010dni temelj savremene kulture. S obzirom na tu trajnu civilizacijsku matematiku, dosegnuta spoznaja o neizbe\u017enosti romantizma u\u010dinila je da se izvr\u0161i svojevrsna restauracija i reparacija romantizma, i to upotrebom svojevrsnog aduta \u201eizdrugog plana\u201c: \u201ezelenog\u201c i \u201eekocentri\u010dnog\u201c amblema ove stilske formacije.<\/p>\n\n\n\n

Slede\u0107i otkrivala\u010dki korak gra\u0111anske prosve\u0107enosti, a koji je bio Rusoov korak, romantizam se nadovezao na Rusoovu disidentsku \u0161etnju, preuzeo \u0161tafetu samosvojne individualnosti, ponovo pora\u0111aju\u0107i ne samo \u010doveka ve\u0107 i za njegove i njene tek otvorene o\u010di planine, \u0161ume, livade, jezera, reke. Daljine. Tako danas, usled nedostatka \u010distog vazduha i pitke vode, i sa sve\u0161\u0107u da se najve\u0107i broj \u017ertava ekolo\u0161kog kolapsa jo\u0161 nije ni rodio, prou\u010davaoci kulture i umetnosti sprovode sasvim o\u010dekivano, reklo bi se, i tendenciozno \u201e\u010ditanje\u201c romanti\u010darske Tore \u2013 dela engleskog i nema\u010dkog romantizma \u2013 nastoje\u0107i da iz Nje kabalisti\u010dki rekonstrui\u0161u tzv. ekopoetiku romantizma i izvedu skicu jednog novog \u010doveka. <\/p>\n\n\n\n

U ovoj prigodi na\u0161a namera je gotovo identi\u010dna: povratak Rusoovom koraku i Rusoovoj \u0161etnji. Ali s ambicijom da se \u0161to trezvenije poka\u017ee kuda taj hermeneuti\u010dki put ta\u010dno vodi, bar kada je re\u010d o balkanskom romantizmu, koji jo\u0161 uvek \u2013 usled politi\u010dke prezauzetosti \u2013 nikako da u\u0111e u fazu savremenih trendi, ekocentri\u010dnih akademskih eksploatacija. Dok se to ne dogodi, namera je da se ponovo i\u0161\u010dita ovda\u0161nji \u010darobni breg, i u njemu prepozna ovda\u0161nji Hans Kastorp \u2013 Petar II Petrovi\u0107 Njego\u0161 \u2013 a to zna\u010di: ne pesnik koliko junak romantizma, kog upotpunjava njegov karakteristi\u010dni, planinski idiom. <\/p>\n\n\n\n

Ba\u0161 tu, na planini, gde se Njego\u0161 artikulisao i kao romanti\u010dni i kao romaneskni junak, koji je svojim bi\u0107em otelovio romanti\u010dni ideal ekskluzivnosti: sekularno i sakralno liderstvo i pesni\u010dko dostojanstvo; ba\u0161 tu valjalo bi opisati njegov specifi\u010dni govor, koji je izvan svake posebnosti u sebi poneo pre svega svojstva specifi\u010dnog preseka geografskih \u0161irina i du\u017eina Crne Gore. Taj govor nazvali smo poetikom planine, a u sebi okuplja nekoliko idioma: \u201eplanina-postament\u201c, \u201eplanina-bedem\u201c, \u201eplanina-carstvo\u201c, \u201eknjiga mirobitija\u201c, \u201eplanina-hram\u201c, \u201eplanina-gnezdo\u201c i \u201eplanina-pustinja\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Kraj lutanju<\/em><\/p>\n\n\n\n

Planina, u knji\u017eevnom i filozofskom smislu, predstavlja prostor slo\u017eene semantike, koji ne samo da oboga\u0107uje estetsku percepciju ve\u0107 i transformi\u0161e \u010dovekov odnos prema iskustvu i znanju. U kontekstu Njego\u0161evog dela planina se ne do\u017eivljava samo kao fizi\u010dka, prirodna pojava, ve\u0107 i kao romanti\u010darski simbol uzvi\u0161enosti, otkrivanja i spoznaje. Uzvi\u0161ena mesta, poput planinskih vrhova, prostori su oslobo\u0111enja od lutala\u010dkog mita prosve\u0107enosti, na njima se okon\u010dava muka akcidentalnog znanja i jeres pod nazivom curiositas<\/em>. I umesto Odisejevog horizontalnog lutanja i znati\u017eelje, \u010dovek upada u zamku nove iluzije, teolo\u0161ke i sakralne: da je izlaskom na vrh gore zadobio dublji, trajniji i temeljniji uvid u bivstvuju\u0107e u celini.<\/p>\n\n\n\n

Vertikalizacijom okularnog bi\u0107a planina ukida zamorne elemente horizontalnog kretanja, a njegovu opti\u010dku limitiranost zamenjuje novim perspektivama. Okularno bi\u0107e, podignuto na planinu-postament, rado deaktivira svoju pokretljivost, preobra\u017eavaju\u0107i se u bogolikog stati\u010dnog posmatra\u010da. Iz prosvetiteljskog lutanja i dinamike prirodno se prelazi u ose\u0107anje jestestvene uzvi\u0161enosti i nepokretne, monumentalne nadmenosti. Tome vodi, dakle, svojevrsna kognitivno-somatska ekonomija planine, sprovode\u0107i temeljnu redukciju fizi\u010dkog kretanja na jednostavno posmatra\u010devo okretanje glave, na puku promenu fokusa.<\/p>\n\n\n\n

Vertikalizacija je kraj lutanju, a planina okon\u010danje velikog prosvetiteljskog projekta, Rusoove \u0161etnje i Dositejevih lutanja (koje bi u duhu Odiseja kao krovne metafore trebalo nazvati \u2013 dositejom). \u010covek se uzda u vertikalna putovanja, u let i uspenje, a Njego\u0161eva poetika planine, koju ovom prilikom rekonstrui\u0161emo, insistira na tome da svojim osobenim, dakle, idiomatskim u\u010dinkom devalorizuje pre svega lutanje, budu\u0107i da je ono, kao vid putovanja \u2013 horizontalno: s prate\u0107im su\u017eenim vidnim poljem i saznanjem koje je nehoti\u010dno. Misao korespondira s Ba\u0161larovom refleksijom o penjanju: \u201e[…] svaki put poziva na penjanje. Pozitivni dinamizam vertikalnosti toliko je jasan da mo\u017eemo izre\u0107i ovaj aforizam: onaj ko se ne penje pada. \u010covek kao \u010dovek ne mo\u017ee da \u017eivi horizontalno\u201c (Ba\u0161lar 2001: 19).<\/p>\n\n\n\n

Ovde, u visokom domu, radoznalost i znati\u017eelja dobijaju novu formu zadovoljstva. Pokret se zamenjuje ose\u0107anjem stati\u010dnosti i stabilnosti; okularno bi\u0107e odustaje od neprestanog kretanja, zameniv\u0161i ga opti\u010dkom po\u017eudom spram rasko\u0161i horizonta i perspektiva. A to je sama sr\u017e planinskog iskustva, \u010darolije i zavo\u0111enja. Planina je velika metafora entropije ljudskog saznanja, koje je u tom stanju sklono da priziva se\u0107anje na prvobitni greh i plodove s drveta saznanja dobra i zla, dodaju\u0107i tome i miris onog drugog ploda: ve\u010dnog \u017eivota, koje se javlja kao shvatljiva iluzija stati\u010dnosti i opstrukcije vremena. Ovde, na planini, u prirodnom hramu, okularno bi\u0107e osloba\u0111a se svake egzaktnosti, te duboko uranja u nemerljivo, ne ose\u0107aju\u0107i kako se zaglibljuje u iskonsku zbunjenost humaniteta. Ono \u0161to sledi iz opisanog planinskog iskustva nije samo nova percepcija sveta, ve\u0107 i ose\u0107anje sopstvene vi\u0161e vrednosti i zna\u010daja u njemu. Imanuel Kant je tom sindromu dao ime: \u201emystagogie\u201c (Kant 1990).<\/p>\n\n\n\n

Planina je prostor iluzija na kome spas mo\u017ee da d\u00e2 jo\u0161 jedino trezvenost koja se nerado pita da li je tajnu na\u0161la na mestu na kome tajne prirodno nema; ba\u0161 \u201etamo gde pesni\u010dki talenat nalazi za sebe hrane da sanjari u ose\u0107anju i u\u017eivanju\u201c; da vidi \u201ene\u0161to prekomerno veliko tamo gde ni\u0161ta ne vidi\u201c; na mestu koje je dovoljno visoko da pitanja izdignuta na tu visinu tako gotovo da prestaju da imaju ikakvog ljudskog smisla i zna\u010daja? (Kant 1990).<\/p>\n\n\n\n

Fascinacije<\/em><\/p>\n\n\n\n

Pregledanje panorame, tj. percipiranje vidokruga \u2013 ogromnog prostora koji zadivljeni i prizoru nedorasli posmatra\u010d mo\u017ee opisati jo\u0161 i kao nepregledan \u2013 pretvara se, zahvaljuju\u0107i vertikalizaciji, u jedan nadasve \u010dudesan \u010din. Tu, na dovoljno uzvi\u0161enom mestu, o\u010darani, vertikalizovani posmatra\u010d, okularno bi\u0107e, postaje objekat fascinacije \u0161irinom novootkrivenog opti\u010dkog polja. Novonastala okolnost za okularno bi\u0107e je takva da mu je u trenutku obezbe\u0111ena potpuna sloboda i neome\u0111enost percepcije. To je afektna situacija u kojoj nesviknuto oko strepi iz razloga \u0161to sve do granice perspektive, do horizonta, tajna sveta postaje transparentna \u2013 o\u010darani posmatra\u010d prisustvuje neskrivenosti postoje\u0107eg.<\/p>\n\n\n\n

Postavljen na vrh planine, pred njegovim o\u010dima, svet, \u201ebivstvuju\u0107e u celini\u201c, prikazuje mu se u svoj svojoj grandioznoj sveukupnosti; Tvor\u010deva arhitektonika, \u201etainstvena knjiga\u201c, kona\u010dno je raskriljena pred okom \u201edu\u0161e najumnije\u201c (Kant 1990: 273\u2013284). Vi\u0161e ne postoji zna\u010denje sveta koje bi bilo ozna\u010deno kao hermeti\u010dno, zatamnjeno i uzvi\u0161enom oku nesaznatno; kraj je nastao svakoj opskurnosti, a poslednje pitanje koje postavlja vertikalizacija unutar poetike planine jeste: da li je \u010dulo vida kompatibilno perceptivnom polju koje planina nudi? Da li je smrtno oko spremno da sazna?<\/p>\n\n\n\n

Ovde, na planini, isto tako ugasi\u0107e se svaka pomisao na egzaktnost: s vertikalizacijom nije samo kraj lutanju, ve\u0107 ujedno je kraj i fizici; u stanju o\u010daranosti ni\u0161ta vi\u0161e nije mogu\u0107e premeriti. Suprotno tome, nastupila je rasko\u0161 potpune neizmernosti vidika, metafizika o\u010diglednog i nedoglednog \u2013 upravo beskraj. A to je zrelo objavljivanje jedne nove, poja\u010dane subjektivnosti koja samouvereno iskazuje aforizam: \u201eDalje se o\u010di jednoga \u010dovjeka penju no odblesk sva \u010detiri okeana koji zemlju okru\u017eavaju\u201c (Bilje\u017enica<\/em>, 234). Enormno uve\u0107anje opti\u010dkog polja izaziva \u0107utanje okularnog bi\u0107a: \u201e\u010covjek sam na visoku goru, no\u0107u bez mjeseca, nebesna tijela vidi \u0111e se veselo dvi\u017eu, more \u0111e se igra na srebrne valove i on (\u010dovjek) kako izgubjenik na goru \u0107uti\u201c (Bilje\u017enica<\/em>, 227).<\/p>\n\n\n\n

Jasno je da se ova fascinacija \u201evi\u0111enjem\u201c i \u201evi\u0111enim\u201c jednovremeno pretvara i u fascinaciju samim sobom, \u0161to je karakteristi\u010dan vid optimizma okularnog bi\u0107a na vrhu planine: <\/p>\n\n\n\n

popeo se na krutoj litici, <\/em>
smjelo sio na visinu stra\u0161nu <\/em>
veseli pogled sa nje ba\u010da.<\/em><\/p>\n\n\n\n

(\u201eKo je ono na visokom brdu?\u201c)<\/p>\n\n\n\n

Ti zvi\u017edi\u0161 i poje\u0161 i nemirno sjedi\u0161,<\/em>
svuda se okre\u0107e\u0161 ponosito, gordo,   <\/em>
na sve pogled baca\u0161 sa<\/em>
dovoljno\u0161\u0107u \u017eivom…<\/em><\/p>\n\n\n\n

(\u201eTrojica vas nasamo…\u201c)<\/p>\n\n\n\n

Kada se \u010dovek na\u0111e na visokom mestu, panorama koja se pru\u017ea pred njim postaje izvor o\u010daranosti i fascinacije. Ova situacija nije samo vizuelni do\u017eivljaj ve\u0107 i misaon, kontemplativni. Susret sa svetom postaje najednom transparentan, omogu\u0107avaju\u0107i sagledanje \u201esveukupnosti\u201c postoje\u0107eg i ose\u0107aj znanja nepoznatog. <\/p>\n\n\n\n

Kako se pogled \u0161iri, tako se i dubina i intenzitet percepcije pove\u0107avaju. U tuma\u010denju ove fascinacije va\u017eno je spomenuti da ona ne podrazumeva samo unutra\u0161nje saznanje ve\u0107 i spolja\u0161nji odjek, koji se javlja u komunikaciji s prirodom i okolinom. Okularno bi\u0107e, u ovom momentu, dobija novu svest o svojoj ulozi u velikoj slici sveta, postaje deo, srce tog svega, deo jedne fenomenologije koju je opisao i Moris Merlo Ponti, govore\u0107i kako je \u201eVlastito […] tijelo u svijetu kao srce u organizmu: ono neprekidno odr\u017eava u \u017eivotu vidljivi prizor, ono ga o\u017eivljava i iznutra hrani, ono tvori s njime jedan sistem\u201c (Merleau-Ponty 1978: 456).<\/p>\n\n\n\n

Planina-postament<\/em><\/p>\n\n\n\n

Kada je re\u010d o kategoriji vremena, ono i tokom vizuelnog iskustva neumitno i smrtonosno proti\u010de. Va\u017eno je, me\u0111utim, ovo: ekonomi\u010dnost \u0107e se i tu pojaviti, dodu\u0161e, u jednom iracionalnom obliku \u2013 kao kastorpska iluzija o\u010duvanja \u017eivota i opstrukcije u\u010dinka vremena. Samo zahvaljuju\u0107i prostoru \u010dovekova pobeda nad vremenom posta\u0107e makar fiktivna stvarnost; na vrhu planine posmatra\u010d vrlo lako podle\u017ee utisku da je svojom nepokretno\u0161\u0107u srastao s planinom kao skulptorski artefakt za predvi\u0111eni postament. Neko je jednom prilikom izrekao slede\u0107i aforizam \u2013 \u201eVreme je neprijatelj \u017eivota. Jedino nas prostor voli ovde i sada!\u201c Posebno se to odnosi na uzvi\u0161eni prostor kakav je vrh planine. Otuda u posmatra\u010du i ta kob da neprestano \u010dezne za idealom monolita; da sraste, da se slije sa svojom uzvi\u0161enom ta\u010dkom gledi\u0161ta, s \u201ear\u0161inom prostora\u201c, za koji veruje da bi mogla da mu osigura postojanost, poklanjaju\u0107i mu \u0161tedro iluziju neprolaznosti, ose\u0107anje beskrajnog odolevanja vremenu. Dakako, i sanjarenje o nepromenljivosti, \u010dvrstini i stamenosti jednog kamena. U okvirima poetike planine tada se razlo\u017eno mo\u017ee govoriti i o specifi\u010dnostima \u201eplanine-postamenta\u201c. To je kopno, zemlja na koje se delo postavlja i s koje delo osvetljava svet, \u201ebivstvuju\u0107e u celini\u201c. Takvo, \u201eplaninom-postamentom\u201c vertikalizovano delo, u celini, jeste i delo na\u0161eg pesnika.<\/p>\n\n\n\n

Da li re\u010deno zna\u010di da je ovom prilikom re\u010d o o\u017eivljavanju biografskog metoda tuma\u010denja knji\u017eevnog dela? Govorimo o geografskom prostoru koje je iznedrilo \u201eovaj\u201c, Njego\u0161ev \u017eivot, a potom i \u201eovo\u201c delo. Koje je jedan \u017eivot (Merleau-Ponty 1978: 458). Hajdegerovski re\u010deno, Njego\u0161-delo je u celini vertikalizovano, podignuto na planinu, postavljeno na zemlju. Planina je u pravom smislu re\u010di osnova, fundamentum, temelj te neobi\u010dne gra\u0111evine. Njegova permanentna okolnost. To podizanje dela na \u201eplaninu-postament\u201c ima i opti\u010dku konsekvencu: samo delo \u010dini svet vidljivim, raskriva ga do granica antropologije: \u201eStoje\u0107i tamo, hram prvo daje stvarima njihov izgled, a ljudima prvo daruje pogled na sebe same\u201c (Hajdeger 2000: 29). Govorimo, dakle, o \u201edelskom\u201c Njego\u0161evog dela, kako delo postavljeno, podignuto na stenu poput gr\u010dkog hrama (jer \u201eisto va\u017ei za jezi\u010dko delo\u201c) osvetljava i otkriva svet. <\/p>\n\n\n\n

Bez obzira na to \u0161to se poezija dr\u017ei za \u201esvetle\u0107i projekt\u201c (Hajdeger 2000: 52), trebalo bi razmotriti njeno zemaljsko poreklo i utemeljenje. Budu\u0107i da je re\u010d o planini, onda ta \u010dinjenica u dobroj meri pribli\u017eava svetlosti \u201ezemaljsko\u201c i \u201etemeljno\u201c tuma\u010denje poezije, kom pribegavamo ovom prilikom. <\/p>\n\n\n\n

Planina-zemlja u potpunosti afirmi\u0161e \u201esvetle\u0107i projekat\u201c poezije: simbol novovekovne \u010dovekove apoteoze i divinizacije, simbol njegovog uzdizanja u prostor transcendencije. Planina na koju se postavlja Njego\u0161evo delo, Njego\u0161-delo, jeste, dakle, njegov \u201epostament\u201c. Ona je ambijentalno-poeti\u010dka konstanta Njego\u0161evog dela i njegov specifikum u korpusu svetske knji\u017eevnosti. Planina je \u201epozornica\u201c koja se u celokupnom Njego\u0161evom delu uvek podrazumeva i interpretativni postupak tu \u010dinjenicu ne sme da zaobi\u0111e. <\/p>\n\n\n\n

Konfiguracije<\/em><\/p>\n\n\n\n

Sve \u0161to je do sada re\u010deno u najkra\u0107em obliku predstavljalo bi osnovne pretpostavke koje utemeljuju \u201epoetiku planine\u201c. Ostaje sada da \u2013 koliko je god to, naravno, mogu\u0107e \u2013 precizno odredimo pojmove i termine kojima \u0107emo se u nastavku rada koristiti. Vertikalizacija u Njego\u0161evom delu prisutna je na nekoliko nivoa. Prvi nivo se odnosi na pogled na samo \u201esrpsko dru\u0161tvo\u201c i njegovu postkosovsku kolektivnu vertikalizaciju.[2] Drugi vid vertikalizacije iskazan je nastojanjem da se sa najvi\u0161ih vrhova stigne u visoki stan Tvorca.[3] <\/sup>Vertikalizacija dru\u0161tva nakon poraza jeste zbeg, progon, odlazak u skloni\u0161te a (usmena) tradicija ga predstavlja u algoritmu \u201eleta\u201c.[4] Vertikalizacija kolektiva \u010dini da se dekodira fakti\u010dki poredak, te \u201eplanina-skloni\u0161te\u201c u tradicionalnim gledi\u0161tima postaje \u201eplanina-gnezdo\u201c, a izganni, odnosno spaseni subjekat \u2013 soko, ti\u0107, odnosno orao. Taj fenomen promene kvaliteta prostora i subjekta u tom prostoru nazvali smo \u201easimiliranjem\u201c, odnosno, me\u0111usobnim \u201ekonfiguriranjem\u201c, \u201euobli\u010davanjem\u201c okularnog bi\u0107a i prostora koji njegovu percepciju fundira. Uzajamna konfiguracija planine i \u010doveka na planini nala\u017ee izlistavanje \u010ditave jedne nove nomenklature: kao \u0161to je ve\u0107 re\u010d u ovom uvodnom odeljku, planina koja fundira percepciju kao gnezdo uslovljava konfiguralnu pojavu, karakteristi\u010dnog stanara gnezda \u2013 pticu. A s obzirom na to da je re\u010d o planini, onda su konfiguralne ptice u izboru prirodno \u201esoko\u201c, \u201eti\u0107\u201c ili pak \u201eorao\u201c. Zatim, nakon ornitokonfiguriranja, tu su i konfiguracije \u201eosmatra\u010dnica\u201c i \u201estra\u017ear\u201c, \u201ecarstvo\u201c i \u201ecar\u201c, \u201epustinja\u201c i \u201epustinjak\u201c i \u201ehram\u201c i \u201e\u017erec\u201c (konfiguriranja su obra\u0111ena u pojedina\u010dnim odeljcima). <\/p>\n\n\n\n

Svako od navedenih konfiguriranja podrazumeva i odgovaraju\u0107u optiku. Ovaj rad \u017eeli da poka\u017ee i pojedina\u010dno opi\u0161e raznorodnost i raznovrsnost tih \u201ekonfiguralnih gledi\u0161ta\u201c. <\/p>\n\n\n\n

Tri \u010dinioca stvaraju preduslove za potpuni u\u010dinak konfiguracije: kultura, stanovanje i vi\u0111enje (mi\u0161ljenje). Kultura se razume kao opti\u010dki obrazac, dioptrija, so\u010divo, odnosno, \u201ehorizont o\u010dekivanja\u201c; dok planina, kao prirodni stan, nasuprot opti\u010dkim matricama kulture, obezbe\u0111uje fakti\u010dku fundiranost, odnosno iluziju objektivnosti opti\u010dkog iskustva. Oko okularnog bi\u0107a prestaje da bude nevino i neokaljano ne samo pod uticajem kulturnih matrica ve\u0107 i pod uticajem samog prostora, koji odre\u0111enoj aktiviranoj kulturnoj matrici daje legitimitet. <\/p>\n\n\n\n

\u201ePoetika planine\u201c, prema tome, nastoji da poka\u017ee tesnu, envajornmentalnu povezanost izme\u0111u kulture i \u010dinova vi\u0111enja i stanovanja u delu vladike Petra II Petrovi\u0107a Njego\u0161a i da uka\u017ee na sve tipove \u201ekonfiguriranja\u201c koji su nastali kao posledica te povezanosti. Iz razloga \u0161to se \u201ekonfiguracije\u201c prostora i \u010doveka u celini manifestuju u govoru vertikalizovanog naroda, to preina\u010denje, transformaciju govora, koja se de\u0161ava po diktatu odre\u0111ene konfiguracije, nazvali smo \u201eidiomom\u201c. U Njego\u0161evom delu izolovali smo nekoliko njih: idiom \u201eplanina-osmatra\u010dnica\u201c i njemu srodan idiom \u201eknjiga mirobitija\u201c (osmatranje dobija svoj idiomatski analogon u \u010ditanju), zatim \u2013 idiom \u201eplanina-gnezdo\u201c, idiom \u201eplanina-hram\u201c, idiom \u201eplanina-carstvo\u201c i idiom \u201eplanina-pustinja\u201c.<\/p>\n\n\n\n

IDIOM: PLANINA-CARSTVO<\/h3>\n\n\n\n

U zrncetu peska videt\u2019 sliku sveta,<\/em>
Na dlanu zadr\u017ea\u2019 celu vaseljenu,<\/em>
Sagledati nebo usred jednog cveta,<\/em>
Obuhvatit\u2019 ve\u010dnost u jednom trenu.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Vilijam Blejk<\/p>\n\n\n\n

Budu\u0107i da je put na planinu kod Njego\u0161a predstavljen u algoritmu leta (konfiguracija \u201eplanina-gnezdo\u201c), koji je ujedno i najprirodniji modus izra\u017eavanja vertikalizacije, uzvi\u0161eno bi\u0107e njegovog dela nakon toga mo\u017ee da u\u0111e u slede\u0107u fazu samoiskazivanja \u2013 uz upotrebu idioma \u201eplanina-carstvo\u201c, o kom \u0107e u nastavku biti re\u010di. <\/p>\n\n\n\n

Ovaj idiom u pogledu stanovanja podrazumeva najvi\u0161u udobnost egzistencije. U celini gledano, i u ovoj prilici re\u010d je o idiomu ontolo\u0161kog optimizma koji je svojstven i percepciji \u201eknjige mirobitija\u201c. Njen u\u010dinak na govor u Njego\u0161evom delu ogleda se u dva smera delovanja: prostorno (horizontalno ili sinhronijsko) i vremensko (dijahronijsko) delovanje.<\/p>\n\n\n\n

Opti\u010dka geneza. Inauguracija: o okularnoj prevlasti i dominaciji nad prostorom<\/em><\/p>\n\n\n\n

Planina je prostor na kome pogled, makar i retori\u010dki, biva supstancionalizovan. Poetika planine nas obavezuje na sasvim ozbiljno suo\u010davanje sa trodimenzionalno\u0161\u0107u pogleda koju zati\u010demo u samom jeziku. Shvatimo ovo sada bukvalno \u2013 planina je prostor s koga se pru\u017ea pogled! A pru\u017ea se kao \u0161to se pru\u017ea i ruka koja \u017eeli da opipava i ispituje, kao ruka koja saznaje. U duhu ove taktilnosti koja je zate\u010dena u svom trodimenzionalnom snu, i kod Njego\u0161a okularno bi\u0107e \u201eba\u010da\u201c poglede:<\/p>\n\n\n\n

Ko je ono na visokom brdu <\/em>
popeo se na krutoj litici,<\/em>
smjelo sio na visinu stra\u0161nu<\/em>
i veseli sa nje pogled ba\u010da<\/em>
put pu\u010dine mora kipu\u0107ega\u2026<\/em><\/p>\n\n\n\n

Jezik, dakle, \u010duva trodimenzionalnost, odnosno supstancionalnost pogleda i pogledanja. \u201eSve \u0161to vidim\u201c, zapisao je Merlo-Ponti, \u201eu principu mi je na dohvatu, bar nadohvat mog pogleda, uzdignuto na plan \u2019ja mogu\u2019\u201c (Merleau-Ponty 1978: 8). To zna\u010di da se pru\u017eanjem pogleda obele\u017eava posebna mogu\u0107nost rastezanja receptivnih i gnoseolo\u0161kih mogu\u0107nosti okularnog bi\u0107a. Isto tako, me\u0111utim, razumljivo je i doga\u0111anje s\u00e2mog njegovog fizi\u010dkog rastezanja; u trenutku kada se na vrhu postaje svesnim da su se predo\u010deni prizori drasti\u010dno umno\u017eili, dakle, da se najpre dogodila ekstenzija \u010dula vida \u2013 pru\u017eanje pogleda unedogled phisis<\/em>-a \u2013 dolazi se potom i do utiska da se ostvaruje i ekstenzija samog posmatra\u010da. Otuda je samo zahvaljuju\u0107i planini, koja je u odre\u0111enom istorijskom trenutku, kako rekosmo, idealna ta\u010dka opservacije \u2013 okularno bi\u0107e do\u0161lo u poziciju, u stanje, da se likuju\u0107i nadnese nad svet. Njegovu novonastalu okularnu dominaciju nad raskazanim pod-nebijem ose\u0107amo naj\u010distije, s jedne strane, kao izraz okulorcentrizma, novovekovne hegemonije oka. Ali s druge strane i kao izraz jestestvene, odnosno autenti\u010dne hegemonije \u010dula vida. Izvesna preina\u010denja do\u017eivljava i \u010din posmatranja, budu\u0107i da dobija sve oznake nadzora, koji opet prirodno za sobom povla\u010di ideju o prosvetiteljskom panoptikon-projektu discipline i kontrole nadziranog. Idiom \u201eplanina-osmatra\u010dnica\u201c proisti\u010de iz takve interpretacije datih, opti\u010dkih okolnosti. <\/p>\n\n\n\n

I mada oko, posebno u epohi romantizma, biva inaugurisano u vladaju\u0107e \u010dulo, posebno imaju\u0107i u vidu Vordsvortovo gledi\u0161te da je \u201etelesno oko najdespotskije od svih na\u0161ih \u010dula\u201c, jasno je da se, ipak, tek s dospenjem na vrh planine \u010dovek suo\u010dava sa enormnim pro\u0161irivanjem svojih vidika; jasno je, kona\u010dno, i to da \u0107e tek na ovom uzvi\u0161enom mestu \u010dulo vida opravdano postati vladaju\u0107e, a s njom, prirodno, i posmatra\u010d, posednik tog nadzorni\u010dkog, \u201edespotskog\u201c oka.<\/p>\n\n\n\n

I u ovom trenutku prizva\u0107emo u svest jednog drugog (dodu\u0161e samo izmi\u0161ljenog) planinskog ekskluzivca, Hansa Kastorpa; seti\u0107emo se, naro\u010dito, onog ose\u0107anja koje je ovaj stekao na planini, ose\u0107anja vladanja i du\u017enosti u dr\u017eavi krupnih misaonih kompleksa (\u201e… kao \u0161to su oblik i sloboda, duh i telo, \u010dast i sramota, vreme i ve\u010dnost\u201c…), koju \u201eru\u017eni\u201c Nafta naziva Homo Dei<\/em> (\u201e… veli\u010danstvena tvorevina koja mu je \/Hansu Kastorpu\/ lebdela pred o\u010dima\u201c), te se Hans Kastorp vrlo revnosno i gotovo religiozno posve\u0107uje lutanju po nepristupa\u010dnim zimskim planinskim predelima; lutanju koje on, u duhu artikulacije, koju opisujemo u ovom ogledu, dakle, iz \u010disto opti\u010dkih razloga, naziva \u201e\u2019vladala\u010dkim\u2019 poslovima koji se ti\u010du stanja i dr\u017eave Homo Dei<\/em>\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Planina i ravnica, dominantno i dominirano. Kvantitet vidika, koji prosto pucaju pred o\u010dima, raznovrsnost novoste\u010denog vidnog polja \u010dine da posmatra\u010du du\u0161a novonastalom perceptivnom aktivno\u0161\u0107u naprasno postane hipertrofirana, predimenzionirana, pa, dakle, i supremativna u odnosu na okularne mogu\u0107nosti pretpostavljenog (racionalisti\u010dkog) promatra\u010da u podno\u017eju planine. U Njego\u0161evom delu vi\u0161e je nego nagla\u0161en vertikalni dualizam izme\u0111u planine \u2013 kao mesta saznanja, \u201eprostora hermeneutike panorame\u201c \u2013 i onoga \u0161to bismo imenovali kao \u201epod-nebije\u201c, a to je zabludeli svet nizije, svet u neznanju. Ova dihotomija, koja je pre svega zasnovana na opti\u010dkoj dispoziciji prostora, prirodno se pro\u0161iruje i na sva ona bi\u0107a koja pripadaju ovim podeljenim i su\u010deljenim prostornim entitetima. U tom smislu korisno bi bilo da pomenemo i Njego\u0161u bliskog Ivana Ma\u017eurani\u0107a, koji, u Smrti Smail-age \u010cengi\u0107a<\/em>, na slede\u0107i na\u010din ukazuje na uspostavljanje iskustvene razlike izme\u0111u visokog i niskog prostora:<\/p>\n\n\n\n

Ah, da vide svijeta puci ostali<\/em>
Iz nizina, otkud vida neima,<\/em>
Krst ov slavni, ne pobije\u0111en igda,<\/em>
Vrh Lov\u0107ena, \u0161to se k nebu di\u017ee…<\/em><\/p>\n\n\n\n

                                         (368\u2013371)<\/p>\n\n\n\n

Svaki izlazak na planinu uvek podrazumeva pore\u0111enje novoinaugurisanog planinskog promatra\u010da sa svojim slepim, kratkovidim, negativnim pandanom, koji je ostao dole, u podno\u017eju. To su dva bi\u0107a koja se sudbinski razilaze i koja se vi\u0161e ne mogu sresti, uostalom, kao \u0161to je to slu\u010daj s koordinatnim osama. Zaista, kako ka\u017ee Gaston Ba\u0161lar, vertikalizacija nas uvek poziva na neko vrednovanje! Planina i nizija suprotstavljeni su prostorni entiteti, a psihizam nastao na planini name\u0107e se kao superiorniji i optimisti\u010dniji od psihizma bi\u0107a nizije. Jedna mala digresija pomo\u0107i \u0107e nam da obrazlo\u017eimo ove tvrdnje. Stvaraju\u0107i delo O Crnogorcima<\/em> Ljubomir Nenadovi\u0107 ukaziva\u0107e sve vreme na tu su\u0161tastvenu dihotomiju prostora, \u010dije razumevanje biva presudno za shvatanje crnogorskog habitusa, pa tako i kada bude govorio o poslednjim danima vladikinim, na cetinjskom dvoru, Nenadovi\u0107 \u0107e pominjati planinu i niziju kao presudne eksterne \u010dinioce koji su determinisali Njego\u0161ev psihizam i unutar njega jedan posebni optimizam, ili, prosto, radost uzvi\u0161enog prostora: \u201eLov\u0107en je bio njegov\u201c, zapisao je, dakle, Ljubomir Nenadovi\u0107, \u201e… tu je bilo prostrano carstvo njegove slobode i njegove radosti. Ni pomisliti nije mogao kakve brige i strasti u svetskim ravnicama stanuju\u201c. Iako Nenadovi\u0107 u spomenutoj knjizi predstavlja crnogorsko dru\u0161tvo tendenciozno idealisti\u010dki, mi\u0161ljenja smo da ovo svesno okretanje fokusa k superiornosti planine u odnosu na niziju zarad utvr\u0111ivanja duhovne i fizi\u010dke supremacije Crnogoraca (\u0161to je zapravo propagandni zadatak Nenadovi\u0107eve knjige) predstavlja, ipak, vredan i autenti\u010dan argument koji posredno ide u prilog hipoteze koju iznosimo u ovom radu, a to je da optimisti\u010dki die Weltanschauung<\/em>, koji o\u010digledno zauzima vrlo va\u017eno mesto u pesni\u010dkom delu vladike Rada, naro\u010dito biva uslovljen specifi\u010dnim perceptivnim mogu\u0107nostima koje Njego\u0161evom okularnom bi\u0107u nude vrhovi Crne Gore. Ono \u0161to je mo\u017eda najzanimljivije u ovoj raspri\u010danosti o vertikalizovanom i vizuelnom u Njego\u0161evom delu jeste to da je re\u010d o optimizmu koji je proizi\u0161ao najpre iz fakti\u010dke uzvi\u0161enosti pesnikove \u2013 na planini (Lov\u0107en…) \u2013 a tek onda i iz figurativne uzvi\u0161enosti pesnika na \u201eplanini\u201c, ali ovog puta shva\u0107enoj kao topos evropskog romantizma. <\/p>\n\n\n\n

Ta iskustvena supremacija okularnog bi\u0107a vrha planine prirodno je zatim otvorila novu mogu\u0107nost promatra\u010devog samoizricanja i samodeklarisanja konfiguracijom \u201ecara\u201c. Ovde \u0107emo malo zastati; zaklju\u010dimo, metamorfoza Njego\u0161evog subjekta kretala se od oka, koje se najpre fizi\u010dki uzvisilo, k samom posmatra\u010du, posedniku tog \u201evladaju\u0107eg\u201c oka, koji potom biva preimenovan u \u201ecara\u201c zahvaljuju\u0107i specifi\u010dnom idealnom, uzvi\u0161enom supstratu opserviranja koji mu je dat, a to je, rekosmo, planina; u me\u0111uvremenu i ona je uz \u201ecara\u201c postala \u201ecarstvom\u201c, a to je ista ona vrsta uzajamnog konfiguriranja, odnosno asimilovanja prostora i \u010doveka na koju smo i u prethodnim esejima ukazivali bave\u0107i se konfiguracijama \u201eosmatra\u010dnica\u2013stra\u017ear\u201c, \u201eknjiga mirobitija \u2013 \u010ditalac\u201c, \u201egnezdo\u2013ptica\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Gradativna metafora<\/em><\/p>\n\n\n\n

Kona\u010dno shvatamo neusiljenost Njego\u0161evog okularnog bi\u0107a kada, pod vertikalizacijsko-opti\u010dkim okolnostima koje smo do sada poku\u0161ali \u0161to podrobnije da opi\u0161emo, slede\u0107im re\u010dima progovara o sebi:<\/p>\n\n\n\n

Ja se zemlje car nazivam<\/em>
ja se gordim i ponosim<\/em>
jer vrh svega zemnog vladam;<\/em>

(\u201eCrnogorac k svemogu\u0107em Bogu\u201c)<\/p>\n\n\n\n

Pesma \u201eCrnogorac k svemogu\u0107em Bogu\u201c o\u010digledan je primer novonastale samosvesti promatra\u010da. Pa ipak, ako nam je kojim slu\u010dajem ba\u0161 stalo do toga da ra\u0161\u010dlanimo konfiguraciju \u201ecara\u201c, da rekonstrui\u0161emo svesni ili nesvesni tok njenog kreiranja i upotrebe, onda bi deo odgovora mogli da poku\u0161amo da na\u0111emo najpre u stihovima jedne druge Njego\u0161eve pesme:<\/p>\n\n\n\n

Ti zvi\u017edi\u0161 i poje\u0161 i nemirno sjedi\u0161,<\/em>
svuda se okre\u0107e\u0161 ponosito, gordo,<\/em>
na sve pogled baca\u0161 s<\/em>
dovoljno\u0161\u0107u \u017eivom;<\/em>
valjda si sretni zaljubljenik neki<\/em>
 ali mo\u017eebiti sin nekog cara.<\/em>

(\u201eTrojica vas nasamo\u201c…)<\/p>\n\n\n\n

Kakva mo\u017ee biti semanti\u010dka veza izme\u0111u eponima \u201esretni zaljubljenik\u201c i eponima \u201esin nekog cara\u201c, na \u010dije kolebanje je Njego\u0161 stavio akcenat? Jasno je da je sintakti\u010dka deskripcija poslednjih stihova u su\u0161tini rastavni odnos, s formulom: \u201eili… ili…\u201c U tom smislu zaklju\u010dujemo slede\u0107im redom: najpre, svaka nedoumica oko toga da li je ozna\u010deni subjekat \u2013 senzibilno, receptivno i uzvi\u0161eno bi\u0107e \u2013 ili \u201ezaljubljenik\u201c ili \u201esin nekog cara\u201c, nagla\u0161ava da je smisao tog kolebanja u tome da postoji upravo ta \u2013 a ne neka druga \u2013 analogija! Re\u010d je o o\u010ditom promi\u0161ljenom kontrapunktiranju eponima razli\u010ditog semanti\u010dkog intenziteta, jer u ovoj pesmi vidimo kao da Njego\u0161 nastoji da do\u0111e do onog eponima koji je vremenski i prostorno najdalekose\u017eniji i najprodorniji. O prostoru smo ve\u0107 dovoljno govorili, videli smo kako ga je posmatra\u010d osvojio i u\u010dinio carstvom. Me\u0111utim, vremenski, ili, ako se preciznije ho\u0107e, dijahronijski, dalekose\u017enost se ostvaruje rekreiranjem prvobitne \u010dovekove elitnosti \u2013 konfiguracijom \u201ecara\u201c, dakle, \u010dovek \u201ese sje\u0107a prve svoje slave\u201c, odnosno, biti \u201esin cara\u201c, a potom, po prirodi stvari, i postati \u201ecarem\u201c u ontolo\u0161kom smiislu je za okularno bi\u0107e sugestivnije nego biti ekskluzivac drugog tipa kao \u0161to su pomenuti \u201esretni zaljubljenik\u201c, \u201epoet\u201c itd. <\/p>\n\n\n\n

Konfiguracija \u201ecara\u201c predstavlja \u2013 ako bismo mogli tako da je nazovemo \u2013 \u201egradativnu\u201c metaforu, metaforu vi\u0161eg zna\u010denjskog intenziteta. \u201eIznad svega\u201c, ona predstavlja jednu veliku geneolo\u0161ku sigurnost koja je opservatoru data, jer nazivati se \u201ecarem\u201c nije samo puko upu\u0107ivanje na vladanje, na supremaciju nad prostorom koji je u usmenoj pripoveda\u010dkoj tradiciji naj\u010de\u0161\u0107e okularno determinisan. Ovo preimenovanje okularnog bi\u0107a ujedno zna\u010di i njegovo pozivanje na izvesnu tradiciju, nasle\u0111e, dijahroniju, pozivanje na pretke, na svoju \u017eilavu vladarsku ukorenjenost, superiornu stati\u010dnost u tom prostoru koji je ozna\u010den kao \u201ecarstvo\u201c, na slivenost s njim, kako smo ve\u0107 u uvodnom eseju objasnili (\u201eplanina-postament\u201c). Ovom metaforom, ovim eponimom, prisustvo okularnog bi\u0107a u prostoru postalo je mnogo sna\u017enije i intenzivnije. Taj uzvi\u0161eni prostor \u2013 planina, \u201ecarstvo\u201c (okularno-kognitivni presto) \u2013 posmatra\u010du je obezbedio opti\u010dku pobedu nad onim donjim svetom, koje je potom i dobilo to slikovito, hegemonisti\u010dko ime \u2013 pod-no\u017eje. Omogu\u0107io je taj visoki prostor i iluziju pobede nad vremenom, ali ovoga puta bez u\u010de\u0161\u0107a bilo kakve provizornosti prisustva u prostoru, koju je, recimo, mogla da prouzrokuje upotreba eponima \u201emanjeg intenziteta\u201c kao \u0161to su \u201epoet\u201c ili \u201ezaljubljenik\u201c. Smisao Njego\u0161eve slike \u201ecara\u201c ili \u201esina nekog cara\u201c le\u017ei upravo u uverenju da ne postoji nikakva koincidencija u relaciji koja nastaje izme\u0111u vizuelno pobe\u0111enog prostora i okularnog bi\u0107a sme\u0161tenog na vrhu planine. \u010covek i prostor uzajamno se potvr\u0111uju, motivi\u0161u i opravdavaju: postoji li car, postoji i carstvo! Postoji li vladar, postoji i nadvladano! Vidimo li u Njego\u0161evom delu Slavljenika i Likuju\u0107eg, jednovremeno moramo videti i Pobe\u0111enog i Ozloje\u0111enog! Re\u010dju, konfiguracija \u201ecara\u201c Njego\u0161eva je krunska metafora pobede, optimizma egzistencije, i ni\u0161ta manje metafora, odnosno konfiguracija ontolo\u0161kog optimizma. Ona je poslednji optimisti\u010dni, konfiguralni odjek planine. <\/p>\n\n\n\n

Ekskurs: \u201enad-vladati\u201c<\/em><\/p>\n\n\n\n

Konfiguracija \u201ecara\u201c ima svoje opravdanje i u socijalnom kontekstu poetike planine: sama po sebi, re\u010d car podrazumeva \u010ditavu hijerarhizovanu sliku dru\u0161tva vi\u0111enog kao piramida, a ve\u0107 nam je jasan razvojni put od planine kao prirodnog hrama ka piramidalnoj hramovnoj arhitekturi kultura Ju\u017ene Amerike, Egipta i Mesopotamije. Prema tome, prirodno je \u0161to vidimo \u201ecara\u201c na vrhu hijerarhijske piramide, odnosno na vrhu dru\u0161tvene planine!<\/p>\n\n\n\n

Kako bi se, me\u0111utim, ovaj problem hijerarhije mogao sagledati i iz lingvisti\u010dkog ugla? Poetika planine nam i u ovom slu\u010daju izlazi u susret prefinjeno\u0161\u0107u zna\u010denja: romanti\u010darski ekskluzivac je onaj koji \u0107e na vrhu (hijerarhijske, socijalne) planine-piramide preuzeti insignije cara i otpo\u010deti da vlada. No pre toga imajmo to na umu, prethodilo mu je ono \u0161to smo odredili kao vertikalno putovanje \u2013 odozdo ka gore, algoritam uspenja, ili upravo algoritam commedia<\/em>, u kontemplativnom zna\u010denju koje toj re\u010di daje Dante \u2013 kao put prevazila\u017eenja ljudskog u korist bo\u017eanskog, commedia dell\u2019 anima<\/em>. To je prevazila\u017eenje mno\u0161tva od strane odabranog pojedinca, njegovo isticanje (iz + ticanje; zato smo i pridali veliku va\u017enost re\u010di ekskluzivnost u ovom radu), ali isto tako i potraga za idealnom ta\u010dkom gledi\u0161ta koja \u0107e tu ekskluzivnost opravdati. Sve ovo o \u010demu govorimomjeste jednom re\u010dju heroika, jer najposle i krunskom, finalnom glagolu mvladati prethode oni drugi, da se tako izrazimo, progresivni glagoli \u2013 sa-vladati, nad-visiti, odnosno nad-vladati. Za poetiku planine je od izuzetne va\u017enosti etimologija srodnih glagola, kao \u0161to su u italijanskom jeziku sormontare <\/em>ili u engleskom to surmount<\/em>, tako\u0111e i u francuskom \u2013 surmonter<\/em>, koji se na na\u0161 jezik prevode sa \u201enadvladati\u201c, \u201eprevazi\u0107i\u201c, \u201enad-ma\u0161iti\u201c…: Dok je u pomenutim jezicima vertikalizacijski put agensa ozna\u010den re\u010dju \u201eplanina\u201c (mont, mount<\/em>… re\u010d je o latinskoj osnovi), u na\u0161em jeziku vertikalizacijski princip sa\u010duvan je predlogom \u201enad\u201c, s tvorbenom funkcijom prefiksa, \u0161to je slu\u010daj, tako\u0111e, i u nema\u010dkom i \u0161panskom jeziku (\u00fcberwinden; superar<\/em>), ali i u italijanskom jeziku (superare<\/em>).<\/p>\n\n\n\n

Protogenetika: dijahronijska dimenzija zna\u010denja<\/em><\/p>\n\n\n\n

I jo\u0161 ovo recimo: konfiguracija \u201ecara\u201c jeste konfiguracija elementarne \u010dvrstine, neprikosnovenosti, metafora nadzora, discipline, zakona i stabilnosti. Me\u0111utim, napu\u0161taju\u0107i na samom kraju predstavljeni spolja\u0161nji opti\u010dki okvir postanka i uspostavljanja konfiguracije \u201ecara\u201c kod Njego\u0161a, sti\u010demo utisak kao da je sve to \u0161to smo upravo naveli u vezi s njom ni\u0161ta drugo do tobo\u017enje smrtnikovo imitiranje Prvoga Vladaju\u0107ega \u2013 onog Aristotelovog \u201enepomi\u010dnog pokreta\u010da\u201c, \u010dime nanovo prizivamo i stati\u010dnost, kao kognitivni ideal. Me\u0111utim, mo\u017eda i nije toliko re\u010d o \u201eimitiranju\u201c koliko pre o \u201erepliciranju\u201c ontolo\u0161ko-roditeljskog, vladaju\u0107eg gena.<\/p>\n\n\n\n

Ne samo biti \u201esin nekog cara\u201c ve\u0107 i biti \u201ecar\u201c \u2013 to zna\u010di preuzeti sobom i svojim ogrezanjem u telesno prvobitnu elitisti\u010dku, genetsku, odnosno roditeljsku informaciju, informaciju o apsolutnoj nad-mo\u0107i nad Prirodom (\u201eJa se zemlje car nazivam, \/ ja se gordim i ponosim \/ jer vrh svega zemnog vladam\u201c), u \u010demu bi mogla da se temelji mistago\u0161ka poza. Kona\u010dno, biti \u201ecar\u201c ili \u201esin nekog cara\u201c zna\u010di naslediti ontogenetsku informaciju koja nadilazi temporalnost \u010dovekovog ovozemaljskog poslanstva, budu\u0107i da je re\u010d o nasle\u0111u besmrtnosti. Kada Njego\u0161 peva: \u201eJa se nadam ne\u0161to tvoje \/ da u du\u0161u moju sjaje\u201c (\u201eCrnogorac k svemogu\u0107em Bogu\u201c), on tada o\u010digledno odgoneta prirodu ontogenetske veze s Tvorcem. Odgoneta je, jer mu je to obaveza \u2013 u njoj le\u017ee svi argumenti njegovog ontolo\u0161kog optimizma. <\/p>\n\n\n\n

Iako Njego\u0161 tu nije originalan, pitanje nasle\u0111a vidno je obele\u017eilo njegovo delo. Poku\u0161ajmo ovaj momenat da osvetlimo iz jo\u0161 neobi\u010dnijeg ugla: nauka danas kao da je dala odgovor na pitanja velikih intuitivnih duhova pro\u0161losti, u koje ubrajamo i na\u0161eg pesnika. Tek primera radi, savremeni, kontroverzni teoreti\u010dar iz oblasti genetike Ri\u010dard Dokins (Richard Dawkins, Selfish Gene<\/em>, 1976) posmatra organizme isklju\u010divo kao prenosnike osnovnih jedinica prenosa \u2013 tzv. replikatora, odnosno gena: \u201ePojedinac, toliko nam blizak na ovom na\u0161em planetu, nije morao postojati. Jedina vrsta entiteta koja mora postojati da bi se pojavio \u017eivot… jeste besmrtni replikator\u201c (navedeno prema Sexton 2001: 15). Dokinsov iskaz zabrinjavaju\u0107e objedinjuje i teleskopira dva vremenski daleka Njego\u0161eva filozofska stava: pesimizam \u2013 koji je uvek u vezi s prolazno\u0161\u0107u \u010doveka kao temporalnog bi\u0107a (akcenat je na telu) i likuju\u0107i ontolo\u0161ki optimizam usled postojanja iskonske i besmrtne nasledne informacije u jednom takvom kratkodnevnom bi\u0107u (akcenat je na duhu). Setimo se, za misao Njego\u0161 ka\u017ee da je \u201ePlamen bo\u017eestveni u ni\u0161tavnom hramu\u201c, \u201ebesmrtnosti svjedok\u201c, \u201e\u010dastica… ognja besmrtnoga\u201c (otrgnuto iz pesme \u201eMisao\u201c); u Lu\u010di mikrokozma<\/em> pesnik zaziva iskru, lu\u010du, re\u010dima: \u201ePoj mi dakle, besamrtna tvari\u201c (Lu\u010da<\/em>, 41) itd. To pominjanje \u201ebesamrtne tvari\u201c jeste naslu\u0107ivanje, poku\u0161aj retori\u010dke supstancijalizacije ontogenetske veze izme\u0111u \u010doveka i Tvorca, prema tome \u2013 pesnikov poku\u0161aj u\u010ditavanja one (mistago\u0161ke) informacije koja bi dala smisao bivstvovanju; \u010din koji za krajnji svoj cilj ima optimisti\u010dki pogled na \u201ebivstvuju\u0107e u celini\u201c, pogled s vrha Lov\u0107ena, pobu\u0111ivanje ontolo\u0161kog optimizma, bu\u0111enje mistagoga. A jasno je, dakle, da ovo Njego\u0161evo preispitivanje mogu\u0107nosti optimizma egzistencije, uz upotrebu re\u010di kao \u0161to su \u201etvar\u201c, \u201e\u010dastica\u201c, \u201esvojstvo\u201c i tome sli\u010dno, uvek sa sobom nosi oznake izvesne pseudogenetike, odnosno, protogenetike.<\/p>\n\n\n\n

Opti\u010dka frustracija \u201esina nekoga cara\u201c<\/em><\/p>\n\n\n\n

U Njego\u0161evom delu biti \u201ecar\u201c gotovo uvek podrazumeva biti \u201esin\u201c, \u201eimati svojstvo\u201c, biti \u201enaslednik\u201c Tvorca \u2013 najvi\u0161eg i najbudnijeg svesnog entiteta, \u010dime se, dodu\u0161e, konfiguracija \u201ecara\u201c mo\u017ee naizgled prepustiti i frojdisti\u010dkom problematizovanju nasle\u0111a u odnosu Tvorac\u2013sin. Ve\u010dna budnost Tvorca predstavljena je u Njego\u0161evom delu kao frustriraju\u0107e svojstvo koje nedostaje Njego\u0161evom ljubopitljivom subjectumu<\/em>, tako da, kada pesnik ispoveda \u201ekoliko sam i koliko putah…mater \u0161tedru zapitiva smjelo\u201c (javlja se u \u201ePosveti G. S. Milutinovi\u0107u\u201c, 31\u201336, kao varijacija na sentencu iz pesme \u201eMisao\u201c), on na taj na\u010din \u2013 dakle, nagla\u0161avaju\u0107i postojanje samoinicijativnog kontinuiteta zapitanosti (\u201ekoliko i koliko\u201c…) nad \u201ebivstvuju\u0107im u celini\u201c, nad \u201eknjigom mirobitija\u201c \u2013 implicitno skre\u0107e pa\u017enju na nedostaju\u0107e, za \u010doveka jo\u0161 od Adama i Eve izgubljeno svojstvo Boga \u2013 na ve\u010ditu budnost (Budnost), koja \u0107e zanavek ostati ideal smrtnog okular(centri\u010dkog) bi\u0107a, ba\u010denog \u201ena burnu bre\u017einu \/ tajnom rukom smjelog slu\u010daja\u201c… Obezli\u010dena i obesve\u0161\u0107ena budnost u \u201egluho doba no\u0107i\u201c vladike Danila, njegova \u201ebudnost bez ikakvog cilja\u201c (Levinas 1997: 23), koju osu\u0111uje Vuk Mi\u0107unovi\u0107, duh zajednice, oli\u010denje je takve jedne okularcentri\u010dke frustracije. <\/p>\n\n\n\n

Zaista, nije bez zna\u010daja podvu\u0107i va\u017enost vremenske okolnosti koja podr\u017eava ispoljavanje re\u010dene frustracije. Vladika Danilo dva puta progovara u vreme spavanja: prvi solilokvij \u201eVi\u0111i vraga su sedam binji\u0161ah\u201c ve\u0107 smo predstavili. On se vezuje za \u201egluho doba no\u0107i\u201c. Drugi solilokvij, \u201e\u0110e je zrno klicu zametnulo\u201c, vladika izgovara nakon \u0161to svi \u201epolijega\u0161e\u201c, a on ostao budan \u201eme\u0111u svima kao da je sam\u201c. Kod Njego\u0161a no\u0107 je trenutak refleksije, ona je vreme vrhunskog perceptivnog isku\u0161avanja. Trenutak suo\u010davanja okularnog bi\u0107a s eskamota\u017eama, \u201ealjinama\u201c Tvorca, ali i s mrakom Ne\u010dastivog. No\u0107 izdvaja, osamljuje okularno bi\u0107e, a on mi\u0161lju, kao misti\u010dnim svetlom (lumen naturae<\/em>) osvetljava \u201ebivstvuju\u0107e u celini\u201c, od\u0161krinutu \u201eknjigu mirobitija\u201c i percipira zna\u010denje sveta. Pesma \u201eVjerni sin no\u0107i\u201c peva pohvalu mislima, slavi to svetle\u0107e, \u201eilustrativno\u201c svojstvo misli koje se najjasnije uo\u010dava u no\u0107nim okolnostima: <\/p>\n\n\n\n

Ti najvi\u0161e zavjes mra\u010dnu di\u017ee\u0161<\/em>
i ispod nje mo\u017e nazrijeti malo <\/em>
bo\u017eestvenu silu i mogu\u0107stvo <\/em>
i krasotu nebesnijeh strana.  <\/em><\/p>\n\n\n\n

Biti budan u po no\u0107i, kada \u201esvak spava\u201c, i jo\u0161 raskrivati tu zavesu svojom misli \u2013 to je ideal budnosti koji okularno bi\u0107e na planini \u017eeli da postigne. Saznanje koje \u201enesanica\u201c mo\u017ee da d\u0101 okularnom bi\u0107u, i uop\u0161te misao o ontogenetskoj vezi s Tvorcem (\u201ecar\u201c), na drugoj strani dovodi do tragi\u010dnog ishodi\u0161ta po Budnog, kao \u0161to to citat iz prvog pevanja Lu\u010de mikrokozma<\/em> ilustruje: <\/p>\n\n\n\n

Vidi \u010dovjek svoje zato\u010denje, <\/em>
pomalo se prve slave sje\u0107a <\/em>
i poleti k nebu kako munja; <\/em>
al\u2019 ga smrtni lanac zauste\u017ee <\/em>
dokle ro\u010dno odstoji su\u017eanstvo. <\/em>
Stoga smrtni najsjajni poete <\/em>
s vratah neba u propast padaju.<\/em>

(Lu\u010da<\/em>, 344\u2013350)<\/p>\n\n\n\n

Frustracija efeba-subjectuma<\/em>, \u201esina nekog cara\u201c, na okularnom planu, kod Njego\u0161a, predstavlja, prema svemu sude\u0107i, pesimisti\u010dno nali\u010dje ontolo\u0161ko-optimisti\u010dne konfiguracije \u201ecara\u201c. Rezignirano intonirani stih \u201ekoliko sam i koliko putah…\u201c pokazuje zapravo nastojanje smrtnoga da iz mno\u0161tva fragmenata percepcije (\u201ekoliko sam i koliko putah\u201c) stvori jedinstvenu, istinitu i \u010disto do\u017eivljenu sliku sveta. Sliku koja \u0107e, \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e, biti podobna onoj idealnoj i totalnoj slici sveta \u2013 koju percipira sam Bog, iz svog savr\u0161enog opti\u010dkog upori\u0161ta. <\/p>\n\n\n\n

Kako god da bilo, re\u010d je o nedovoljnom kontinuumu budnosti \u010dija je lepota upravo u tome \u0161to je nastao kao posve\u0107en i nadasve dirljiv odgovor Njego\u0161evog ako ne mistago\u0161kog, a ono \u201ejestestveno uzvi\u0161enog\u201c okularnog bi\u0107a na prisutnost opominju\u0107e svesti o uzornoj, o\u010dinskoj vizuelnoj paradigmi.<\/p>\n\n\n\n

BIBLIOGRAFIJA<\/h3>\n\n\n\n

Ba\u0161lar, Gaston. 2001. Vazduh i snovi \u2013 ogled o imaginaciji kretanja<\/em>. Sremski Karlovci: Novi Sad: Izdava\u010dka knji\u017earnica Zorana Stojanovi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

Kant, Imanuel. 1990. \u201eO jednom nedavno podignutom otmenom tonu u filozofiji (1796)\u201c. Filozofski godi\u0161njak: glasnik Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu<\/em> III (3): 273\u2012284.<\/p>\n\n\n\n

Levinas, Emanuel. 1997. Vrijeme i drugo<\/em>. Podgorica: Oktoih.<\/p>\n\n\n\n

Merleau-Ponty, Maurice. 1978. Fenomenologija percepcije<\/em>. Sarajevo: IP \u201eVeselin Masle\u0161a\u201c.<\/p>\n\n\n\n

\u040a\u0435\u0433\u043e\u0448, \u041f\u0435\u0442\u0430\u0440 II \u041f\u0435\u0442\u0440\u043e\u0432\u0438\u045b. 1956. \u040a\u0435\u0433\u043e\u0448\u0435\u0432\u0430 \u0431\u0438\u0459\u0435\u0436\u043d\u0438\u0446\u0430<\/em>. \u0426\u0435\u0442\u0438\u045a\u0435: \u0418\u0441\u0442\u043e\u0440\u0438\u0441\u043a\u0438 \u0438\u043d\u0441\u0442\u0438\u0442\u0443\u0442.<\/p>\n\n\n\n

Sexton, Ed. 2001. Dawkins i sebi\u010dni gen<\/em>. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk.<\/p>\n\n\n\n

Hajdeger, Martin. 2000. \u0160umski putevi<\/em>. Beograd: Plato.<\/p>\n\n\n\n

Zafranski, Ridiger. 2011. Romantizam: jedna nema\u010dka afera<\/em>. Novi Sad: Adresa.<\/p>\n\n\n\n

THE POETICS OF THE MOUNTAIN AND NJEGO\u0160\u2019S IDIOM<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Abstract: <\/em>In the paper, interpretation of Balkan romanticism is placed in the context of the European ecocentrism, which was marked by the walks of Jean-Jacques Rousseau. Due to political preoccupation, the interpretation of romanticism in the region, and especially the interpretation of Njego\u0161\u2019s lyrical legacy, remains in the domain of the discourse about the \u201cSpring of Nations\u201d, \u201cthe dark foundation\u201d (Schelling) and the bloody consequences of both the national spring and the national awakening. On this occasion, we propose a different reading of the Balcan \u201cMagic Mountain\u201d, with the intention of shedding light on certain geographical conditions and mountain idioms in Njego\u0161\u2019s work. In this way, it is possible to determine the specific speech, but not so much of Njego\u0161 the poet, but Njego\u0161 the hero of romanticism, considering the ideal romantic setting and situation (the mountain). By using the mountain as a geographical fact of Njego\u0161\u2019s poetry, with the harmonious articulation of speech in space, the conceptualization of the work itself is redefined, when it comes to Njego\u0161. All the more, it is not enough to reduce everything to poetry. Already the mountain itself, in this key of interpretation, imposes itself as the pedestal of the oeuvre, which is the poet himself. The \u201cpoetics of the mountain\u201d, which is proposed here, gathers several idioms: \u201cmountain-pedestal\u201d, \u201cmountain-rampart\u201d, \u201cmountain-empire\u201d, \u201cbook of the world\u201d, \u201cmountain-temple\u201d, \u201cmountain-nest\u201d and \u201cmountain-desert\u201d. As an example of such a different consideration and interpretation, only one such idiom \u2013 mountain-kingdom \u2013 is presented on this occasion.<\/p>\n\n\n\n

Keywords<\/em>: romanticism, Njego\u0161, poetics of the mountain, verticalization, ecocentrism, environmental criticism<\/p>\n\n\n\n

ENDNOTES<\/h3>\n\n\n\n

[1] dragan.eclipse@gmail.com.<\/p>\n\n\n\n

[2] Zatim, i kolo, u Gorskom vijencu<\/em>, kao glas narodnog pam\u0107enja, iskazuje kolektivnu vertikalizaciju izazvanu porazom srpske vojske na Kosovu polju: \u0160to ute\u010de ispod sablje turske, \u0161to na vjeru pravu ne pohuli, \u0161to se ne h\u0107e u lance vezati, to se zbje\u017ea u ove planine… (262\u2013265). U solilokviju koji otvara Gorski vijenac<\/em>, vladika Danilo tako\u0111e evocira zbeg kao trajnu kolektivnu vertikalizaciju (islamski otrov koji truje hri\u0161\u0107ansku senku u zbegu jeste oznaka za poturice): Ali sjenku \u0161to mu \u0161\u0107e trovati \/ te je u zbjeg sobom unije\u0161e \/ me\u0111u gore za vje\u010dnu utjehu \/ i za spomen roda juna\u010dkoga?<\/em> (60\u201363).<\/p>\n\n\n\n

[3] Ovaj vid vertikalizacije kod Njego\u0161a blizak je ranohri\u0161\u0107anskom i kabalisti\u010dom tretiranju vertikalizacije. Algoritam ove vertikalizacije tako\u0111e mo\u017ee da bude i let, s tom razlikom \u0161to je tada re\u010d o letu u snu (Lu\u010da mikrokozma<\/em>, \u201eMisao\u201c). Takav let je let ve\u0107 vertikalizovanog bi\u0107a: \u201eDa mi se sa zemlje popeti uz Dani\u010dine zrake, u Danicu, a iz Danice k onome svjetlu uza zrake koje ih njoj dava, i tijem na\u010dinom putuju\u0107i uza zajmne zrake, moga bih do\u0107i na izvor zrakah, ali \u0111e je smrtnome lako\u0107a zrake!\u201c (\u0160\u0107epan Mali, Bilje\u017enica,<\/em> 230).<\/p>\n\n\n\n

[4] Algoritam (leta) ovde je shva\u0107en i kao vid vertikalizacije, ali i kao jezi\u010dka funkcija koja preslikava jednu vrednost subjekta (\u010dovek) u drugu (ptica). Drugi algoritmi sa kojima \u0107emo se sretati dalje u radu su izlazak (na bedem), commedia<\/em>, susret<\/em> (dvostruki idiom: silazak<\/em> i katihumena<\/em>) i povla\u010denje<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

SEPARAT RADA<\/h3>\n\n\n\n

Separat ovog rada (pdf), objavljenog u drugom broju \u010dasopisa Konteksti kulture: studije iz humanistike i umjetnosti<\/em> (2024), mo\u017eete preuzeti klinom na ovaj link<\/a>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dragan \u0110or\u0111evi\u0107 [1]XIII beogradska gimnazijaBeograd, Srbija Sa\u017eetak: U radu se predstavlja balkanski romantizam i stavlja u kontekst evropskog ekopokreta, koji je ozna\u010den \u0161etnjama \u017dana \u017daka Rusoa. Usled politi\u010dke prezauzetosti, interpretacija romantizma u regionu, a posebno interpretacija Njego\u0161eve lirske zaostav\u0161tine, ostaje u domenu diskursa o \u201eprole\u0107u naroda\u201c, mra\u010dnom temelju (\u0160eling) i krvavim konsekvencama i narodnog prole\u0107a […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1441,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-1303","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-radovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1303","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1303"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1303\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1642,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1303\/revisions\/1642"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1441"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1303"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1303"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1303"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}