{"id":1417,"date":"2025-09-26T11:43:45","date_gmt":"2025-09-26T11:43:45","guid":{"rendered":"https:\/\/kontekstikulture.me\/?p=1417"},"modified":"2026-02-09T10:20:21","modified_gmt":"2026-02-09T10:20:21","slug":"jelena-basanovic-cecovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/2025\/09\/26\/jelena-basanovic-cecovic\/","title":{"rendered":"Jelena Ba\u0161anovi\u0107 \u010ce\u010dovi\u0107 | Leksika crnogorskih narodnih govora k\u0430\u043e zna\u010dajan izvor gra\u0111e za lingvokulturolo\u0161ka ispitivanja"},"content":{"rendered":"\n

Jelena Ba\u0161anovi\u0107 \u010ce\u010dovi\u0107 <\/strong>[1]
Crnogorska akademija nauka i umjetnosti<\/em>
Institut za jezik i knji\u017eevnost \u201ePetar II Petrovi\u0107 Njego\u0161\u201d<\/em>
Podgorica, Crna Gora<\/em><\/p>\n\n\n\n

Sa\u017eetak: <\/em>U radu se analizira sloj ekspresivne leksike razli\u010ditih semanti\u010dkih i tvorbeno-morfolo\u0161kih mogu\u0107nosti na primjerima iz rje\u010dnika koji u leksikografskoj tipologiji pripada tipu dijalekatskog rje\u010dnika \u2013 zna\u010dajnog izvora gra\u0111e za analize iz domena lingvokulturologije. Lingvokulturni potencijal analiziranog rje\u010dnika posvjedo\u010den je analizom leksi\u010dkih jedinica koje pripadaju semanti\u010dkom modelu osoba<\/em> + karakterna, moralna<\/em>, fizi\u010dka osobina<\/em> i koje funkcioni\u0161u kao leksi\u010dke jedinice za izra\u017eavanje negativne ili pozitivne ekspresije. Budu\u0107i da nosi dodatni semanti\u010dki sadr\u017eaj u konotativnoj komponenti leksi\u010dkog zna\u010denja, ova leksika zna\u010dajno bogati leksi\u010dku strukturu crnogorskih narodnih govora i postaje nosilac ne samo uskolokalne nego i nacionalnokulturne specifike, na \u010demu bi trebalo zasnivati budu\u0107a uzajamna istra\u017eivanja jezika i kulture. <\/p>\n\n\n\n

Klju\u010dne rije\u010di<\/em>: ekspresivna leksika, (crnogorski) narodni govori, rje\u010dnik, leksikografija, dijalektologija, lingvokulturologija<\/p>\n\n\n\n

Obli\u010dka i zna\u010denjska slojevitost leksike crnogorskih narodnih govora najpotpunije je predstavljena u rje\u010dnicima koji pripadaju vrsti dijalekatskih rje\u010dnika. U njima se sakupljena leksika leksikografski obra\u0111uje u cilju leksi\u010dkog opisa govora odre\u0111ene oblasti, a ukupnost popisanog leksi\u010dkog inventara obi\u010dno doprinosi zaklju\u010dku da su rje\u010dnici tog tipa ne samo pouzdani \u010duvari narodnih govora i njihovog leksi\u010dkog blaga nego i izvori dragocjenih podataka o pro\u0161losti i sada\u0161njosti ispitivanih podru\u010dja, na\u010dinu \u017eivota, navikama, kulturi i tradiciji izvornih govornika, njihovim djelatnostima i kontaktima kroz istoriju, te da su i te kako korisna gra\u0111a za lingvisti\u010dka, ali i izvanlingvisti\u010dka ispitivanja. Ta\u010dnije, dijalekatski rje\u010dnici prave su riznice za prou\u010davanje leksi\u010dke slojevitosti odre\u0111enog narodnog govora, ali i povod za sagledavanje etnolo\u0161kih, antropolo\u0161kih, pa i kulturolo\u0161kih specifi\u010dnosti odre\u0111ene govorne zajednice. Oni su najsigurnija stani\u0161ta i uto\u010di\u0161ta za rije\u010di koje izvjesno i\u0161\u010dezavaju i povla\u010de se iz aktivne upotrebe, a za vje\u0161tog \u010ditaoca i pouzdani reprezenti tradicionalne materijalne, duhovne i soijalne kulture ispitivane govorne zajednice. <\/p>\n\n\n\n

S tim u vezi, upu\u0107uje se na zna\u010daj narodnih govora \u201ekao svojevrsnih dokumenata o tradiciji na\u0161eg narodnog \u017eivota\u201c (\u041c\u0438\u043b\u043e\u0440\u0430\u0434\u043e\u0432\u0438\u045b 2023: 163), koji predstavljaju i dragocjenu osnovu za sagledavanje ne samo jezi\u010dkih osobenosti odre\u0111enog podru\u010dja, primarno leksi\u010dkih, nego i potencijalnih mijena u njegovom duhu, kulturi, mentalitetu, na\u010dinu \u017eivota uop\u0161te… Kao segment nematerijalnog kulturnog dobra i neizostavni dio kulturnog naslje\u0111a, narodni govori ba\u0161tine obilje informacija koje su \u201epouzdani, nepotkupljivi svedok pro\u0161losti\u201c (\u041c\u0438\u043b\u043e\u0440\u0430\u0434\u043e\u0432\u0438\u045b 2023: 174), a \u0161to im, kada su temeljno i stru\u010dno leksikografski opisane, daje mo\u0107 da postanu i ne\u0161to vi\u0161e \u2013 kodovi kulturne tradicije konkretne govorne zajednice. <\/p>\n\n\n\n

Uvid u do sada ura\u0111ene dijalekatske rje\u010dnike crnogorskih narodnih govora,[2] njihovu strukturu i metodolo\u0161ke pristupe u obradi leksi\u010dke gra\u0111e, ukazuje na zaklju\u010dak da je leksi\u010dki fond crnogorskih narodnih govora slojevit i raznovrstan, te da se u leksi\u010dkim zalihama tih govora obli\u010dkom i zna\u010denjskom raznovrsno\u0161\u0107u izdvaja vi\u0161e tvorbeno-semanti\u010dkih slojeva. Ta\u010dnije, leksika crnogorskih narodnih govora markirana je ne samo formalnim obilje\u017ejima nego i semanti\u010dkim potencijalom koji sobom nosi. Tako\u0111e, brojne od tih leksema nemaju leksi\u010dki ekvivalent u standardnom jeziku \u2013 obi\u010dno su to one kojima se imenuju predmeti i pojave vezani za \u017eivot, navike i kulturu ljudi sa odre\u0111enog podru\u010dja, a prili\u010dan dio tog fonda \u010dine kontaktne ili \u201ekulturne\u201c pozajmljenice, koje su istovremeno i indikatori potencijalnih uticaja, doticaja i pro\u017eimanja na kulturnom planu. <\/p>\n\n\n\n

Bez obzira na posvjedo\u010denu raznovrsnost metodologij\u00e2 u leksikografskoj obradi leksike, potpunije ili oskudnije zabilje\u017een leksi\u010dki fond, razli\u010ditost koncepcije i namjene, svi do sada objavljeni rje\u010dnici crnogorskih narodnih govora korisni su izvori gra\u0111e za prou\u010davanje leksi\u010dke slojevitosti podru\u010dj\u00e2 koja su leksikografski opisana. Utemeljeni na jezi\u010dkim realnostima odre\u0111enih narodnih govora, sa te\u017enjom da predstave i leksikografski opi\u0161u leksi\u010dki potencijal konkretnog govornog podru\u010dja, ti su rje\u010dnici istovremeno i sigurna luka od zaborava \u2013 istina, neki vi\u0161e i uspjelije \u2013 narodnog leksi\u010dkog blaga i leksi\u010dki uobli\u010dene narodne kulture. <\/p>\n\n\n\n

Leksi\u010dki inventar svakog od tih rje\u010dnika mo\u017ee se predstaviti po slojevima, u rezultatu \u010dega bi se leksika klasifikovala po vremenskom kriterijumu, teritorijalnoj pripadnosti, kriterijumu porijekla i ekspresivnosti. Me\u0111utim, u jednom obimom ograni\u010denom radu iscrpnost analize svih leksi\u010dkih slojeva mora se isklju\u010diti, budu\u0107i da bi se takvoj analizi mogla i morala posvetiti \u010ditava monografija. Stoga smo se u istra\u017eivanju \u201eograni\u010dili\u201c na leksiku koja se u teorijskim pristupima obuhvata terminom ekspresivna leksika, a koja se prilikom leksikografske obrade markira naro\u010ditim funkcionalno-stilskim kvalifikatorima tipa pejor. (pejorativno), pogrd. (pogrdno), hip. (hipokoristi\u010dno), ekspr. (ekspresivno), fam. (familijarno), \u0161alj. (\u0161aljivo). Iako su svi crnogorski narodni govori prili\u010dno snabdjeveni leksikom koja je indikator socijalnih i psiholo\u0161kih procesa i mijena u jeziku, semanti\u010dki sadr\u017eaji, pragmati\u010dka funkcija i, u vezi sa tim, odre\u0111ena etnolo\u0161ka, antropolo\u0161ka i lingvokulturolo\u0161ka obilje\u017eja ekspresivne leksike analizira\u0107e se na gra\u0111i iz Rje\u010dnika govora okoline Bijelog Polja<\/em> (Vrane\u0161ka dolina<\/em>) (\u0411\u0430\u0448\u0430\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b \u0427\u0435\u0447\u043e\u0432\u0438\u045b 2020: 1\u2013291). Razloga je vi\u0161e, a oni koji su relevantni za na\u0161e istra\u017eivanje svode se na \u010dinjenicu da o govoru Bijelog Polja i naro\u010dito Vrane\u0161ke doline ima izuzetno malo literature, da se izrada rje\u010dnika govora ovog podru\u010dja, uz temeljan opis osobina govora na svim nivoima jezi\u010dke strukture u uvodnom dijelu rje\u010dni\u010dkog opisa, smatrala prijekom potrebom u leksikografiji i dijalektologiji, te da su se lekseme kojima se doprinosi emotivno-ekspresivnoj markiranosti govora izdvojile kao izuzetno produktivne. Mnoge od njih zastupljene su u leksi\u010dkom fondu i drugih crnogorskih narodnih govora, tj. nijesu uskolokalnog karaktera, ali nijesu rijetke ni one koje su prepoznatljivost podru\u010dja. Va\u017eno je napomenuti da bez obzira na to \u0161to su ekspresivi prili\u010dno produktivni u crnogorskim narodnim govorima, pitanje ekspresivnosti, a u vezi sa tim i afektivnosti i emocionalnosti, nije bilo predmet dosada\u0161njih istra\u017eivanja, iako se leksi\u010dkoj ekspresivnosti,[3] zahvaljuju\u0107i konotativnoj semanti\u010dkoj strukturi, pripisuje najizrazitija izra\u017eajnost. U konotativnom dijelu zna\u010denja ekspresiva sadr\u017eana je kompleksnija informacija \u2013 reprezentativna, vrijednosna, emotivna i stilska, ali i informacija o subjektu i objektu ocjene (v. o tome \u0420\u0438\u0441\u0442\u0438\u045b 2004). Stoga se konotacija, kao komponenta leksi\u010dkog zna\u010denja, sastoji od segmenata koji \u201epridodaju\u201c neku kontrastivnu vrijednost bazi\u010dnoj, designativnoj funkciji (Zgusta 1991: 43), \u0161to svaku leksemu koja ima konotativni aspekt zna\u010denja \u010dini i izazovnom i prili\u010dno zahtjevnom za leksikografsku obradu.[4] <\/p>\n\n\n\n

U dijalekatskim rje\u010dnicima semanti\u010dki sadr\u017eaj imeni\u010dkih ekspresiva po potrebi se markira odre\u0111enim kvalifikatorom \u201eekspresivne tonalnosti\u201c (\u0420\u0438\u0441\u0442\u0438\u045b 2002: 99), kojim se ispoljava reakcija govorne zajednice, stav \u2013 pozitivan ili negativan \u2013 na sadr\u017eaj rije\u010di, koji u definiciji biva potkrijepljen \u201eodgovaraju\u0107im kvantitativnim, na\u010dinskim ili bilo kojim drugim (ocenjiva\u010dkim) determinatorom\u201c (\u0420\u0438\u0441\u0442\u0438\u045b 2002: 120) tipa brzo, mnogo, jako, pretjerano, veoma<\/em> i sl., kao i ilustrativnim primjerima kontekstualne upotrebe. I sekundarne semanti\u010dke realizacije nastale u rezultatu metafori\u010dke transformacije markirane su ekspresivno, zavisno od reakcije govorne zajednice na zna\u010denje dobijeno metafori\u010dkim prenosom. Ta\u010dnije, iako metafori\u010dki prenosi obi\u010dno rezultiraju ekspresivno\u0161\u0107u semanti\u010dkog sadr\u017eaja, nije svaki prenos s jednog pojma na drugi (po principu sli\u010dnosti) podjednako ekspresivan u razli\u010ditim govornim zajednicama. U vezi sa tim, u analiziranom rje\u010dniku neki imeni\u010dki ekspresivi (kako primarni tako i sekundarni) definisani su i markirani tako da odra\u017eavaju poimanje stvarnosti i sistem vrijednosti ispitivane govorne zajednice, a \u0161to se ne mora podudarati sa njihovom interpretacijom u drugim dijalekatskim rje\u010dnicima. Stoga, u leksi\u010dko-semanti\u010dkim analizama ekspresivne leksike narodnih govora, ali i dijalekatske leksike uop\u0161te, uvijek treba imati na umu njen kulturni potencijal, koji je \u010dini nepresu\u0161nim izvorom informacija za lingvokulturolo\u0161ka istra\u017eivanja. Ne treba zanemariti ni izvjenem razlike u ekspresivnom leksi\u010dkom fondu kojim se aktivno slu\u017ee predstavnici starijih i mla\u0111ih generacija, \u0161to ekspresive \u010dini materijalom podesnim i za istra\u017eivanja na psiholingvisti\u010dkom, kao i na sociolingvisti\u010dkom planu. <\/p>\n\n\n\n

Kako su semanti\u010dke, tvorbeno-morfolo\u0161ke i kulturolo\u0161ke osobenosti prepoznate u ekspresivima kojima se denotiraju osobe po fizi\u010dkim, karakternim ili moralnim osobinama, na\u0161e istra\u017eivanje ograni\u010deno je na imenice kao najproduktivniju morfolo\u0161ku kategoriju, kojom se, pored glagola, naj\u010de\u0161\u0107e i iskazuju ocjene u sferi ekspresije. Stoga \u0107emo se u leksi\u010dko-semanti\u010dkoj i, po potrebi, tvorbeno-morfolo\u0161koj analizi imeni\u010dkih ekspresiva, koja \u0107e biti povod i za analizu osobenosti pogleda na svijet rje\u010dni\u010dki opisane dijalekatske zajednice, ograni\u010diti na leksi\u010dki fond koji tematski pripada modelu osoba + fizi\u010dka, karakterna ili moralna osobina<\/em>. Kako je analiza uputila na prete\u017eniju upotrebu negativnih nego pozitivnih ekspresiva, kao i prili\u010dnu umjerenost u iskazivanju pozitivne ocjene, mogu\u0107nosti izra\u017eavanja subjektivne ocjene i emotivnog stava prema odre\u0111enim ljudskim osobinama \u010de\u0161\u0107e \u0107e biti sagledavane na primjerima ekspresiva sa negativnom konotacijom.<\/p>\n\n\n\n

Sude\u0107i po gra\u0111i zabilje\u017eenoj u analiziranom rje\u010dniku, u govoru Vrane\u0161ke doline najmanje su produktivne ekspresivne imenice koje su \u201enominaciono neodre\u0111ene\u201c (Risti\u0107 2004: 70). Ta\u010dnije, uvidom u leksikografsku definiciju njima se ne upu\u0107uje na odre\u0111enu fizi\u010dku, karakternu ili moralnu osobinu, ve\u0107 se ekspresivna funkcija realizuje iskazivanjem op\u0161tih ocjena tipa \u201edobar\u201c ili \u201elo\u0161, zao\u201c. U okviru ovog tipa ekspresiva dominiraju negativno intonirane leksi\u010dke potvrde, koje su nerijetko obilje\u017eene i stranim jezi\u010dkim uticajem. Leksemama bestija, gadura, kokura\u010da, pakosnica, rospija<\/em> imenuje se \u201ezla, opaka \u017eenska osoba\u201c, imenovanjima tipa galijot, peksijan, u\u0161tva, funjara, fukara<\/em> nominuje se \u201elo\u0161a mu\u0161ka osoba\u201c, a semanti\u010dka realizacija leksema zlica i r\u0111a odnosi se na \u201ezlu osobu, ni\u0161tariju\u201c. Intenzivniju ekspresivnu funkciju imaju ekspresivi u kojima je zna\u010denje osobe ostvareno metafori\u010dkim prenosom sa primarnog zna\u010denja \u017eivotinje ili nekog drugog pojma. Tako lekseme guja, gnjida, pa\u0161\u010de, spla\u010dina<\/em> pored objedinjavaju\u0107eg negativnog zna\u010denja \u2013 \u201elo\u0161a mu\u0161ka\/\u017eenska osoba\u201c, iniciraju i mogu\u0107nosti \u201eza pra\u0107enje kognitivnih veza izme\u0111u sveta i \u010doveka i njihove verbalne interpretacije\u201c (\u041c\u0438\u043b\u043e\u0441\u0430\u0432\u0459\u0435\u0432\u0438\u045b 2021: 587). Modeli konceptualizacije \u017eivog svijeta i uzajamnog odnosa \u010dovjeka i prirode bi\u0107e prepoznati i u imeni\u010dkim ekspresivima ostalih semanti\u010dkih grupa \u2013 u njima se evidentiraju i neka dublja zna\u010denja u vezi sa narodnom kulturnom tradicijom, ali i tvora\u010dke jezi\u010dke sposobnosti, umije\u0107e i dovitljivost izvornih govornika. <\/p>\n\n\n\n

Za ekspresive koji su \u201enominaciono odre\u0111eni\u201c (\u0420\u0438\u0441\u0442\u0438\u045b 2004: 70) \u2013 tj. pored ekspresivne, ostvaruju i informativnu funkciju, ima mnogo vi\u0161e leksi\u010dkih potvrda u analiziranoj gra\u0111i. Kako se pored ocjene o svojstvu u njihovoj leksikografskoj definiciji upu\u0107uje i na odre\u0111eno svojstvo, posvjedo\u010dena zna\u010denjska raznovrsnost inicirala je, radi preglednosti i sistemati\u010dnosti u analizi, izdvajanje nekoliko semanti\u010dkih grupa.<\/p>\n\n\n\n

Prvu semanti\u010dku grupu ekspresiva \u010dine lekseme kojima se imenuju nosioci negativnih osobina, kao \u0161to su sklonost ka spletkama i prevarama, dvoli\u010dnost, naro\u010dito lukavstvo, prepredenost, prora\u010dunatost: abrono\u0161a<\/em> (\u201espletkaro\u0161\u201c); gulanfer<\/em> (\u201eprepreden \u010dovjek\u201c); dvono\u017eac<\/em> (\u201elukav, prepreden \u010dovjek\u201c); kaum<\/em> (\u201elukav, prepreden \u010dovjek\u201c); lija<\/em> (\u201elukava, prepredena osoba\u201c); maragun (<\/em>\u201elukav, prepreden \u010dovjek\u201c); mustra<\/em> (\u201elukava, prepredena osoba, obi\u010dno \u017eenska\u201c); mutika\u0161a<\/em> (\u201espletkaro\u0161, smutljivac\u201c); pismilet<\/em> (\u201eprepredena, prora\u010dunta osoba\u201c); po\u017emirep <\/em>(\u201elukav \u010dovjek\u201c); filja<\/em> (\u201elukava, prepredena \u017eena\u201c); firaun <\/em>(\u201elukav, prepreden \u010dovjek\u201c). <\/p>\n\n\n\n

Da imenice ove semantike odlikuje prili\u010dna negativna ekspresivnost, potvr\u0111uje i netrpeljivost jezi\u010dke zajednice prema nazna\u010denim osobinama, koja je evidentna iz kontekstualne upotrebe ovih stilski markiranih imenovanja. Imenovanja koja su nerijetko pogrdno obilje\u017eena u jezi\u010dkoj kompetenciji izvornih govornika obi\u010dno su uslovljena i ocjenjiva\u010dkom normom karakteristi\u010dnom za \u0161iri kolektiv. <\/p>\n\n\n\n

Metafori\u010dkim asocijacijama po principu sli\u010dnosti, zasnovanim na semama kolektivne ekspresije, dobijena su zna\u010denja stilski relevantna u sinhronom presjeku. Ta\u010dnije, semanti\u010dkom derivacijom, koja je \u201eregularan tip tvorbe ekspresiva\u201c (\u0420\u0438\u0441\u0442\u0438\u045b 2002: 94), a koja je dosljedno pra\u0107ena upotrebom kvalifikatora fig., nastaju imeni\u010dki ekspresivi prethodno pomenutog semanti\u010dkog sadr\u017eaja. Tako se kolektivno prihva\u0107eni stereotipi o osobinama nekih \u017eivotinja o\u010ditavaju u prili\u010dno produktivnim metafori\u010dkim nazivima za lukavu osobu: biza, lisac, ma\u010dak. <\/em><\/p>\n\n\n\n

Ovoj semanti\u010dkoj grupi ekspresiva pripadaju i tvorbeno razli\u010dite, a zna\u010denjski srodne lekseme milet, miletka, miletnica<\/em>, dok prostor i mentalitet govorne zajednice, uz prethodno navedene, profili\u0161u i ekspresivi peksin i peksinulja<\/em>. <\/p>\n\n\n\n

Lekseme kojima se imenuju nosioci negativnih osobina poput svadljivosti, nasrtljivosti, bezobzirnosti, razdra\u017eljivosti solidno su posvjedo\u010dene u analiziranoj gra\u0111i: binjad\u017eija, \u017eivac, opajdara, pe\u010da, pri\u0161, pr\u010d, silodrtnik. <\/em>Sude\u0107i po primjerima kontekstualne upotrebe, navedene lekseme su pogodna stilska sredstva za iskazivanje netrpeljivosti, sporadi\u010dno i prezira prema nosiocima navedenih osobina.<\/p>\n\n\n\n

Halapljivost, pro\u017edrljivost, koristoljubivost sadr\u017eani su semanti\u010dki u ekspresivima: gladnica, deriko\u017ea, \u017ederonja, i\u017aelica, lapimua, \u0161i\u0107ard\u017eija<\/em>, a metafori\u010dki prenos zna\u010denja registruje se u leksemi ala, \u010dija se sekundarna semanti\u010dka realizacija \u201ehalapljiva, pro\u017edrljiva osoba\u201c obja\u0161njava relacijom u tzv. zoonimskim metaforama (\u017eivotinja i osoba), koja je u crnogorskim narodnim govorima prili\u010dno \u010dest obrazac za semanti\u010dku tvorbu ekspresiva i koja gotovo uvijek u rezultatu prenosa daje ekspresivno markiranu leksi\u010dku jedinicu. <\/p>\n\n\n\n

Visok stepen negativne ekspresivnosti u prvoj semanti\u010dkoj grupi ekspresiva odlikuje lekseme koje se zna\u010denjski vezuju za \u0161krtu osobu, ciciju: grinja, gulja, d\u017eimrija, stipsa, stokamenik<\/em>. Pored tvorbene markiranosti lekseme stokamenik, koja istovremeno svjedo\u010di i o dovitljivosti izvornih govornika, osobeno\u0161\u0107u na tvorbenom planu odlikuje se i leksema razurku\u0107a, kojom se apostrofira rasipni\u0161tvo kao negativna semanti\u010dka kategorija.<\/p>\n\n\n\n

Prili\u010dno visokim tonalitetom negativne ekspresije, sude\u0107i po primjerima kontekstualne upotrebe, odlikuju se ekspresivi koji se zna\u010denjski odnose na lijenost, nerad, dokonost, ali i neurednost: gotovan, dokonica, kelep, leziljeb, leziljebovi\u0107<\/em>. U prili\u010dno produktivnom ekspresivu udrenica (\u201enesposobna \u017eena, neradnica\u201c) ekspresivnost je poja\u010dana pejorativno\u0161\u0107u, koja je potvr\u0111ena navo\u0111enjem kvalifikatora pejor., a koji je u ovom slu\u010daju i intenzifikator ekspresivnog sadr\u017eaja. Kvalifikator pejor. dosljedno se navodi u leksikografskoj obradi negativnih ekspresiva bazdulja, glibna, glibulj<\/em>a, \u010diji se semanti\u010dki sadr\u017eaj vezuje za neurednu \u017eenu. Ovom semanti\u010dkom tipu pripada i leksema trut, \u010dijim se drugim po redu zna\u010denjem (\u201eneradnik\u201c), dobijenim u rezultatu metafori\u010dkog prenosa \u017eivotinja i osoba, pove\u0107ava spektar ekspresivnih semanti\u010dkih specifi\u010dnosti ispitivanog govora. <\/p>\n\n\n\n

Lekseme koje ostvaruju mo\u017eda i najvi\u0161i stepen negativne ekspresivnosti pripadaju semanti\u010dkom tipu ekspresiva u \u010dijem se semanti\u010dkom sadr\u017eaju apostrofira nemoral, sklonost ka neprimjerenom pona\u0161anju i, po ocjeni kolektiva, nedozvoljenim seksualnim radnjama i odnosima. Ova semanti\u010dka grupa odlikuje se nagla\u0161enom produktivno\u0161\u0107u imeni\u010dkih pejorativa sa zna\u010denjem \u017eenske osobe, \u0161to implicitno upu\u0107uje i na kulturni okvir u kojem se razvijala i u kojem obitava ispitivana dijalekatska zajednica. Me\u0111u registrovanim pejorativima, koji ina\u010de pripadaju ekspresivnoj leksici \u201esa negativnim emotivnim nabojem prema referentu\u201c (\u041d\u0435\u043d\u0435\u0437\u0438\u045b 2008: 379), uo\u010dava se nekoliko tvorbenih tipova sufiksalne derivacije: -ica (i(n)bretnica, ka\u0161tiganica, kubetnica, upaljenica<\/em>), -a\u010da (jaraka\u010da, jurupa\u010da, pro\u0107epa\u010da<\/em>), -ura (kala\u0161tura<\/em>), -u\u0161a (namigu\u0161a<\/em>). Ovom semanti\u010dkom tipu pripada i leksema ku\u010dka u sekundarnoj semanti\u010dkoj realizaciji \u2013 \u201enemoralna \u017eena\u201c, koja je dobijena u rezultatu metafori\u010dkog prenosa \u017eivotinja \u2013 osoba<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

Prili\u010dnom produktivno\u0161\u0107u u analiziranoj gra\u0111i odlikuju se ekspresivi kojima se imenuju osobe koje ispoljavaju osobine poput gluposti, umne zaostalosti, odsustva o\u0161troumnosti. Oni se odlikuju ni\u017eim tonalitetom negativne ekspresije od prethodnih, dijelom i zbog toga \u0161to se navedene negativne osobine ne ispoljavaju prema drugom, ve\u0107 se isklju\u010divo ti\u010du osobe koja je nosilac tih osobina (v. o tome \u0420\u0438\u0441\u0442\u0438\u045b 2004: 71). Stoga se, za razliku od prethodno navedenih ekspresiva, prema nosiocima pomenutih osobina prije ispoljavaju emocije sa\u017ealjenja, saosje\u0107anja, istina nekad i omalova\u017eanja uz ruganje i podsmijeh, na \u0161ta ilustrativno upu\u0107uju primjeri kontekstualne upotrebe. <\/p>\n\n\n\n

Leksi\u010dkom inventaru ovog tipa ekspresiva pripada \u010ditav niz leksema, u kojem jedne imaju karakter osnovinske rije\u010di u tvorbi zna\u010denjski srodnih a tvorbeno razli\u010ditih leksi\u010dkih jedinica, druge su hipokoristi\u010dki obojene, dok se u etimologiji tre\u0107ih izdvaja prisustvo stranog jezi\u010dkog nanosa: avetinja, avetnica, a\u0107ula, bena, benta\u0107, bilmez, blento, blenta\u0107, ble\u0107ina, bleso, buluma\u0107, divanija, duduk, \u0107utuk, \u0107un\u0107utuk. <\/em><\/p>\n\n\n\n

Ekspresive ove zna\u010denjske kategorije bilje\u017eimo i u imenicama u kojima je zna\u010denje osobe koja je nosilac prethodno navedenih osobina ostvareno metafori\u010dkim prenosom sa naziva za \u017eivotinju (ajvan, brav, june, kljuse<\/em>), odnosno predmet (trupina<\/em>). I ove sekundarne semanti\u010dke realizacije omogu\u0107avaju antropocentri\u010dki pristup leksi\u010dkom sistemu ispitivanog govora, i leksici uop\u0161te, odnosno pra\u0107enje kognitivnih veza izme\u0111u svijeta i \u010dovjeka, te njihove verbalne interpretacije. <\/p>\n\n\n\n

\u0160irokim spektrom upotrebe u analiziranoj rje\u010dni\u010dkoj gra\u0111i odlikuju se ekspresivi kojima se imenuje nemirno, nesta\u0161no, neposlu\u0161no dijete. Iz primjera kontekstualne upotrebe uo\u010dava se da se ovi ekspresivi odlikuju prili\u010dno sni\u017eenim stepenom negativne ekspresivnosti. Njihova upotreba rezultira \u010dak neposredno\u0161\u0107u u komunikaciji i familijarizacijom odnosa, te bi se mogli uvrstiti u jedinice pozitivne ekspresije, istina ne\u0161to ni\u017eeg tonaliteta: apa\u0161, ad\u017eaip, vrag, gurbe\u010de, deri\u0161te, \u017eegrebica, sagrailo, d\u017eenabet<\/em>. Ekspresivnim imenicama ove semantike, koje odlikuje i tvorbena osobenost, pripada leksema \u0111etur\u010de, te imenice zbirnog zna\u010denja \u201enemirna djeca\u201c, koje su sporadi\u010dno potvr\u0111ene i sa pejorativnom nijansom: \u0111e\u010durlija i \u0111e\u010dina. Zna\u010denje \u201enemirna, nesta\u0161na djeca\u201c objedinjene su ekspresivno i tvorbeno markirane zbirne imenice: ala\u0161\u010dad, balavurdija, \u017egadija, \u017egep\u010dad, pa\u0161\u010dadija, d\u017eon\u010dad. Dijalekatska specifi\u010dnost pripisuje se i leksemama kojima se imenuje \u201enejako, malo dijete\u201c (makanja, makanjica, fo\u0161nja<\/em>), odnosno leksemama koje figurativno upotrijebljene realizuju zbirno zna\u010denje \u201esitna, nejaka djeca\u201c (sitne\u017e, pile\u017e<\/em>). Budu\u0107i da su emocionalne komponente ekspresiva situaciono uslovljene, kontekst u kojem se javljaju imenice sljede\u0107eg semanti\u010dkog tipa ukazuje na to da su izvorni govornici i ispitivana dijalekatska zajednica uop\u0161te tolerantniji prema negativnim osobinama kao \u0161to su pretjerana pri\u010dljivost, radoznalost, tvrdoglavost, ali i svaka neodmjerenost i pretjerivanje u vr\u0161enju neke radnje. Kao najbrojniji u okviru ove semanti\u010dke grupe izdvajaju se ekspresivi kojima se imenuju \u017eene koje mnogo i neodmjereno pri\u010daju, a koji su i kulturno determinisani \u2013 pripisivanjem pretjerane pri\u010dljivosti isklju\u010divo \u017eeni, informativni i ekspresivni sloj leksema ove grupe mogu biti povod za sagledavanje tradicionalnog kulturnog obrasca mi\u0161ljenja, po kojem se pri\u010dljivost kod \u017eene kao nepo\u017eeljna osobina zapravo tretira kao izraz kolektivnog stava. Stoga se imenice ovog tipa smatraju ne samo leksi\u010dkim nego i lingvokulturnim specifi\u010dnostima ispitivanog podru\u010dja. S aspekta tvorbe, u ekspresivima ovog tipa izdvaja se tvorbeni tip sa sufiksom -a\u010da: alaka\u010da, alapa\u010da, lapanda\u010da, laprda\u010da<\/em>, \u010dija je ekspresivnost intenzivirana posvjedo\u010denom pejorativnom nijansom. Navedeno zna\u010denje registrovano je u jo\u0161 nekoliko ilustrativnih leksi\u010dkih potvrda: jezi\u010dka, lajavica, \u015berepica, toroku\u0161a, totrk, \u010daktaralo. <\/em><\/p>\n\n\n\n

U analiziranoj gra\u0111i brojni su i imeni\u010dki ekspresivi \u010dije se zna\u010denje mo\u017ee predstaviti komponentama osoba + spolja\u0161nja osobina<\/em> ili osobina nekog dijela tijela<\/em>. Raznovrsna imenovanja i njihova tvorbena raznolikost omogu\u0107ili su izdvajanje vi\u0161e tipova imeni\u010dkih ekspresiva nazna\u010dene semantike. <\/p>\n\n\n\n

U leksi\u010dkom zna\u010denju ekspresiva: bandoglavile<\/em> (\u201eonaj koji ima veliku glavu\u201c), krezubile <\/em>(\u201eonaj koji je \u0161krbav\u201c), zeljoka<\/em> (\u201e\u017eena zelenih o\u010diju\u201c), oka\u010da <\/em>(\u201e\u017eena krupnih o\u010diju\u201c), \u015bajoka <\/em>(\u201e\u017eena bistrih, sjajnih o\u010diju\u201c) primarno se realizuje denotativna komponenta, dok su komponente konotativne semantike, \u201ekoje se zasnivaju na oceni, stavu, sudu subjekta imenovanja\u201c (\u0420\u0438\u0441\u0442\u0438\u045b 2004: 88), kontekstualno odre\u0111ene. U vezi sa tim, njihova kontekstualna upotreba upu\u0107uje na \u0161aljiv, sporadi\u010dno i podsmje\u0161ljiv ton, \u0161to rezultira familijarizacijom odnosa izme\u0111u subjekta i objekta imenovanja. <\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, struktura leksi\u010dkog zna\u010denja koja proisti\u010de iz kontekstualne upotrebe leksi\u010dkih jedinica sa identifikacionom semom \u201e\u017eensko\u201c (koje se odlikuje ve\u0107om ili manjom visinom, te\u017einom, tjelesnom razvijeno\u0161\u0107u od uobi\u010dajene) negativne je ekspresivnosti \u2013 subjekti imenovanja izra\u017eavaju svoje nedopadanje prije na podrugljiv, a rijetko na podsmje\u0161ljiv na\u010din. Obi\u010dno u ekspresivima ovog tipa ima i pejorativne nijanse, koja je, uz negativnu ekspresiju, zapravo rezultat kolektivnog poimanja, pa je u njima sadr\u017eana i lingvokulturna specifika. U analiziranoj gra\u0111i vi\u0161e je leksi\u010dkih potvrda za krupnu, sna\u017enu, tjelesno razvijenu \u017eenu (bikna, bikulja, biku\u0161a, vukulja, dunda, du\u0107ka, krkna, skorupa\u010da, \u0161trglja<\/em>) nego za \u017eenu koja je mr\u0161ava i tjelesno nerazvijena (\u017egep\u010de, skroba, slota, tu\u0161ica, fi\u0161toljak<\/em>). <\/p>\n\n\n\n

Ako se neuobi\u010dajena te\u017eina, visina ili tjelesna razvijenost do\u017eivljavaju kao \u201eestetski nepovoljan utisak o izgledu\u201c (\u0420\u0438\u0441\u0442\u0438\u045b 2004: 90) \u017eene kao objekta imenovanja, te neuobi\u010dajenosti u imenovanju mu\u0161kih osoba ostavljaju \u010dak upe\u010datljiv utisak, koji je ipak, sude\u0107i po zabilje\u017eenoj gra\u0111i, \u010desto pejorativno obojen, kako u leksemama kojima se imenuje krupna, sna\u017ena, visoka mu\u0161ka osoba (grmalj<\/em>, dugonja<\/em>, rmpalija<\/em>, grdosija<\/em>) tako i u onima sa suprotnim zna\u010denjem (bambrek<\/em>, \u017egoljavko<\/em>, \u017egoljo<\/em>, zbojak<\/em>).<\/p>\n\n\n\n

U ekspresivima ovog tipa naj\u010de\u0161\u0107e su posvjedo\u010dene sekundarne semanti\u010dke realizacije dobijene u rezultatu metafori\u010dkog prenosa. Bez obzira na to da li je prenos ostvaren sa naziva za \u017eivotinju, predmet ili apstraktnu pojavu na osobu, pomjerenost zna\u010denja naj\u010de\u0161\u0107e ide u pejorativnom (negativnom) smjeru, \u0161to je propra\u0107eno i navo\u0111enjem kvalifikatora funkcionalno-stilske vrijednosti. Nacionalno prihva\u0107eni stereotipi o osobinama \u017eivotinja, koji su zasnovani na kolektivnoj ekspresiji, o\u010ditavaju se u brojnim metafori\u010dkim nazivima za osobu u okviru ovog semanti\u010dkog tipa ekspresiva: bedevija, bikota, divina, kljusina, kobila, kobil\u010dina, konjina, krepa\u0107, kukvega, mrcina, palina, raga, \u0161vraka<\/em>. U ilustrativnim primjerima sekundarno realizovanih i stilski obojenih ekspresivnih zna\u010denja, nastalih metafori\u010dkim prenosom sa predmeta ili apstraktnih pojava na osobu koja se kvalifikuje po nekom fizi\u010dkom svojstvu, uo\u010dava se \u201erazvojna bliskost i povezanost\u201c (\u0420\u0430\u0434\u043e\u0432\u0438\u045b-\u0422\u0435\u0448\u0438\u045b 2014: 145) izme\u0111u primarnog \u2013 stilski neutralnog i sekundarnog \u2013 stilski markiranog zna\u010denja: deretina, dozemak, mraka, mrva, \u010deperak<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

Lingvokulturna vrijednost leksike pohranjene u analiziranom rje\u010dniku mo\u017ee se potvrditi i na primjerima imeni\u010dkih ekspresiva kojima se imenuju osobe koje je zadesila neka nevolja, a koje su o\u017ealo\u0161\u0107ene, jadne, nesre\u0107ne. Da se ovaj tip ekspresiva odlikuje ne samo semanti\u010dkim potencijalom nego i formalnim obilje\u017ejima, potvr\u0111uju lekseme \u010dije se zna\u010denje prije vezuje za nesre\u0107nu, o\u017ealo\u0161\u0107enu \u017eenu ili djevojku: jadojka, jatka, crnjojka, mr\u010da, mr\u010dojka, oja\u0111enica <\/em>negoli za nesre\u0107nog mu\u0161karca, koji izaziva sa\u017ealjenje: kukavac, mr\u010do, siroma\u2019, ugursuz<\/em>. Status lingvokultureme nesumnjivo imaju sekundarne semanti\u010dke realizacije lekseme kukavica, dobijene u rezultatu zoosemske metaforizacije. Transfer zna\u010denja sa ptice \u010dije se ogla\u0161avanje sli\u010dno kukanju povezuje sa nesre\u0107om i ptice koja pola\u017ee jaja u tu\u0111a gnijezda da se tamo izlegu \u2013 na zna\u010denje koje se odnosi na nesre\u0107nu \u017eenu, odnosno prevrtljivog mu\u0161karca, pa i tvrdicu, ciciju, uslovljen je i regulisan narodnim vjerovanjima, stereotipima i kulturno-nacionalnim obrascima karakteristi\u010dnim za jednu zajednicu. Upravo se ekspresivu kukavica pripisuje uloga imen\u00e2 koja \u201e\u010duvaju informacije o situaciono-\u017eivotnim stereotipima jedne jezi\u010dke zajednice\u201c (\u0420\u0438\u0441\u0442\u0438\u045b 2004: 82). U analiziranoj rje\u010dni\u010dkoj gra\u0111i metaforom kukavica<\/em> imenuju se i \u017eena i mu\u0161karac, ali se emocije sa\u017ealjenja, saosje\u0107anja, samilosti iskazuju samo prema \u017eeni koju je sna\u0161la nesre\u0107a. <\/p>\n\n\n\n

Kodovi tradicionalne kulture sadr\u017eani su i u ekspresivima kojima se imenuje \u017eena koja je ostala neudata (posi\u0111elica, usi\u0111elica, curbaba<\/em>), koja se razvela (pu\u0161\u0107enica<\/em>), koja ne mo\u017ee da rodi ili je bez poroda (jalovica, jalovu\u0161a<\/em>), a kulturno su determinisana i imenovanja vanbra\u010dno ro\u0111enog djeteta (kopile, kopiljan, kopiljak<\/em>). Da ih odlikuje prili\u010dno afektivan tonalitet, potvr\u0111uju primjeri njihove kontekstualne upotrebe, kojima je u ve\u0107ini navedenih imeni\u010dkih ekspresiva diktiran i kvalitet ekspresije. <\/p>\n\n\n\n

Tradicionalni kulturni obrazac mi\u0161ljenja i njime oblikovan mentalitet dijalekatske zajednice prepoznaju se kako u informativnom tako i u ekspresivnom sloju leksema kojima se nominuje mu\u0161ko dijete koje se dugo i \u017eeljno i\u0161\u010dekivalo, te mu\u0161ko dijete koje se najvi\u0161e voli u porodici: do\u017eudnik, jedva\u010dek, osobac, osobnik. <\/em><\/p>\n\n\n\n

Iako su me\u0111u ekspresivima sa zna\u010denjem moralnih, psihi\u010dkih i fizi\u010dkih osobina znatno brojnije leksi\u010dke jedinice sa negativnom konotacijom, \u0161to je i \u201eop\u0161ta karakteristika ekspresivne leksike\u201c (\u0420\u0438\u0441\u0442\u0438\u045b 2004: 72), dragocjen izvor za prou\u010davanje lingvisti\u010dkih, ali i lingvokulturolo\u0161kih specifi\u010dnosti ispitivane govorne zajednice jesu i imenice pozitivne ekspresije. <\/p>\n\n\n\n

Kako je emotivni segment leksi\u010dkog zna\u010denja ovog tipa leksike kontekstualno odre\u0111en, analiza primjera uputila je na zaklju\u010dak da su simpatija, blagonaklonost, divljenje, po\u0161tovanje, odu\u0161evljenje naj\u010de\u0161\u0107e emocije iskazane prema osobama koje su nosioci izvjesnih pozitivnih osobina. U vezi sa tim, u semanti\u010dkom sadr\u017eaju tih imenica akumulirane su informacije o ne\u010dijoj fizi\u010dkoj ljepoti, veseloj naravi, smislu za humor, urednosti, vredno\u0107i, dobronamjernosti, po\u017ertvovanosti, hrabrosti, okretnosti, odlu\u010dnosti, ali posredno i sistem vrijednosti, na\u010din mi\u0161ljenja i \u017eivota, tradicionalna kultura kolektiva i njegovo kulturno naslje\u0111e. <\/p>\n\n\n\n

U inventaru leksema za izra\u017eavanje pozitivne ekspresije brojno\u0161\u0107u primjera izdvojile su se imenice kojima se imenuju uredne, vrijedne \u017eene i uzorne doma\u0107ice, a koje se odlikuju ujedna\u010deno\u0161\u0107u tvorbenog modela. Ta\u010dnije, sufiksom –ica<\/em>, koji je, kao najproduktivniji imeni\u010dki sufiks, naj\u010de\u0161\u0107i sufiks \u201eu funkciji mocionog znaka\u201c (\u041a\u043b\u0430\u0458\u043d 2003: 116), izvedeni su imeni\u010dki ekspresivi \u010dija je upotreba prete\u017enija u prijateljskoj komunikaciji koju odlikuju dobre namjere: vrednica, domodr\u017enica, kutnjica, pa\u0107nica, \u010disnica, \u010distunica<\/em>. Vrijedna, spretna i sposobna osoba nominuje se ekspresivom radi\u0161, koji se odlikuje markirano\u0161\u0107u i na tvorbenom planu, budu\u0107i da se dobija srastanjem prili\u010dno neproduktivnog sufiksa –i\u0161<\/em> i imeni\u010dke osnove. <\/p>\n\n\n\n

Odva\u017enost, sposobnost, okretnost, hitrost, hrabrost sadr\u017eani su u semanti\u010dkom sadr\u017eaju imeni\u010dkih ekspresiva bastadur, lakac, laf\u010dina, \u0161piclov.<\/em> <\/p>\n\n\n\n

Leksi\u010dkim jedinicama pozitivne ekspresije, \u010diju upotrebu prate emocije odu\u0161evljenja, divljenja, ushi\u0107enja, pripadaju i lekseme kojima se imenuju \u017eene koje se prepoznaju po dr\u017eanju i ugledu (banica<\/em>), odnosno ljepoti (ljepojka<\/em>). Zna\u010denje mu\u0161ke osobe koja se izdvaja ne\u010dim pozitivnim \u2013 ljepotom, hrabro\u0161\u0107u, po\u0161tenjem, \u010destito\u0161\u0107u \u2013 sadr\u017eano je u leksemama delija, dilber, dobri\u010dina, ljuckovina, od\u017eakovi\u0107. <\/em><\/p>\n\n\n\n

Pozitivnim imeni\u010dkim ekspresivima pripadaju i leksi\u010dke jedinice koje ozna\u010davaju mu\u0161ke osobe kao imaoce pozitivnih osobina poput sklonosti \u0161ali, veselju, lijepom razgovoru: komendija\u0161, \u0161ald\u017eija, \u0161eret, razgovord\u017eija. <\/em><\/p>\n\n\n\n

Relacija \u017eivotinja<\/em> \u2013 osoba <\/em>nije produktivan obrazac za semanti\u010dku tvorbu leksi\u010dkih jedinica pozitivne ekspesije. Tako primjere \u201ezoomorfnog modela semanti\u010dke derivacije\u201c (\u0420\u0438\u0441\u0442\u0438\u045b 2002: 95) bilje\u017eimo u usamljenim primjerima leksema bedevija<\/em> i bikota<\/em>. Razvijanje pozitivnog zna\u010denja putem metafori\u010dkog prenosa registrujemo i u leksi\u010dkoj jedinici \u010dunak<\/em>, u kojoj je sekundarna semanti\u010dka realizacija \u201eonaj koji je okretan, sposoban, vje\u0161t\u201c ostvarena prenosom sa zna\u010denja \u201epribor na spravi za tkanje\u201c. I u ovom prenosu prepoznaje se asocijativno povezivanje po principu sli\u010dnosti. <\/p>\n\n\n\n

Analiza ekspresivne leksike uputila je na zaklju\u010dak da su ekspresivi leksi\u010dki sloj u koji se ulio veliki dio kulturne ba\u0161tine, te da su zbog konotativne komponente zna\u010denja posebno inspirativni, pa i zahtjevni, ne samo za leksikografsku obradu nego i za lingvokulturolo\u0161ka prou\u010davanja. Kako sagledavanje leksi\u010dko-semanti\u010dkog aspekta u slu\u010daju ove leksike nije mogu\u0107e bez uvida u \u0161iru konotativnu informaciju, pri analizi svakog semanti\u010dkog tipa uputili smo na mogu\u0107i konotativno-asocijativni i kulturni semanti\u010dki sloj. Takvim sagledavanjem leksi\u010dkih jedinica koje nose dodatni semanti\u010dki sadr\u017eaj izdvojile su se regionalne, nerijetko i nacionalne osobenosti u poimanju svijeta i \u017eivota govornika, \u0161to im \u2013 kao reprezentu sprege jezika i tradicionalne kulture \u2013 daje status lingvokulturema, koje \u201efiksiraju, \u010duvaju i prenose neku dopunsku informaciju koja se na lingvisti\u010dkom planu manifestuje kao kulturna semanti\u010dka komponenta\u201c (\u041c\u0438\u043b\u043e\u0441\u0430\u0432\u0459\u0435\u0432\u0438\u045b 2021: 577).<\/p>\n\n\n\n

Ova analiza uputila je i na zaklju\u010dak da rje\u010dni\u010dki opis govora Vrane\u0161ke doline omogu\u0107ava cjelovit uvid u leksi\u010dke zalihe podru\u010dja, \u010diji semanti\u010dki i tvorbeno-morfolo\u0161ki potencijal izvjesno mo\u017ee biti povod za dalja i raznovrsna tuma\u010denja.<\/p>\n\n\n\n

BIBLIOGRAFIJA<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

\u0411\u0430\u0448\u0430\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b \u0427\u0435\u0447\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0408\u0435\u043b\u0435\u043d\u0430. 2020. \u0420\u0458e\u0447\u043d\u0438\u043a \u0433\u043e\u0432\u043e\u0440\u0430 \u043e\u043a\u043e\u043b\u0438\u043d\u0435 \u0411\u0438\u0458\u0435\u043b\u043e\u0433 \u041f\u043e\u0459\u0430 (\u0412\u0440a\u043d\u0435\u0448\u043a\u0430 \u0434\u043e\u043b\u0438\u043d\u0430)<\/em>. \u041f\u043e\u0434\u0433\u043e\u0440\u0438\u0446\u0430: \u0426\u0440\u043d\u043e\u0433\u043e\u0440\u0441\u043a\u0430 \u0430\u043a\u0430\u0434\u0435\u043c\u0438\u0458\u0430 \u043d\u0430\u0443\u043a\u0430 \u0438 \u0443\u043c\u0458\u0435\u0442\u043d\u043e\u0441\u0442\u0438.<\/p>\n\n\n\n

\u0411\u0430\u0448\u0430\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b \u0427\u0435\u0447\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0408\u0435\u043b\u0435\u043d\u0430. 2021. \u201e\u0420\u0458\u0435\u0447\u043d\u0438\u0446\u0438 \u0446\u0440\u043d\u043e\u0433\u043e\u0440\u0441\u043a\u0438\u0445 \u043d\u0430\u0440\u043e\u0434\u043d\u0438\u0445 \u0433\u043e\u0432\u043e\u0440\u0430 (\u0434\u043e\u0441\u0430\u0434\u0430\u0448\u045a\u0438 \u0440\u0435\u0437\u0443\u043b\u0442\u0430\u0442\u0438 \u0438 \u043c\u043e\u0433\u0443\u045b\u043d\u043e\u0441\u0442\u0438 \u0434\u0430\u0459\u0435 \u0438\u0437\u0440\u0430\u0434\u0435)\u201c. \u0413\u043b\u0430\u0441\u043d\u0438\u043a \u041e\u0434\u0458\u0435\u0459\u0435\u045a\u0430 \u0445\u0443\u043c\u0430\u043d\u0438\u0441\u0442\u0438\u0447\u043a\u0438\u0445 \u043d\u0430\u0443\u043a\u0430 \u0426\u0410\u041d\u0423<\/em> 7: 79\u2013105.<\/p>\n\n\n\n

\u041a\u043b\u0430\u0458\u043d, \u0418\u0432\u0430\u043d. 2003. \u0422\u0432\u043e\u0440\u0431\u0430 \u0440\u0435\u0447\u0438 \u0443 \u0441\u0430\u0432\u0440\u0435\u043c\u0435\u043d\u043e\u043c \u0441\u0440\u043f\u0441\u043a\u043e\u043c \u0458\u0435\u0437\u0438\u043a\u0443 (\u0414\u0440\u0443\u0433\u0438 \u0434\u0435\u043e \u2014 \u0421\u0443\u0444\u0438\u043a\u0441\u0430\u0446\u0438\u0458\u0430 \u0438 \u043a\u043e\u043d\u0432\u0435\u0440\u0437\u0438\u0458\u0430)<\/em>. \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u0417\u0430\u0432\u043e\u0434 \u0437\u0430 \u0443\u045f\u0431\u0435\u043d\u0438\u043a\u0435 \u0438 \u043d\u0430\u0441\u0442\u0430\u0432\u043d\u0430 \u0441\u0440\u0435\u0434\u0441\u0442\u0432\u0430; \u041d\u043e\u0432\u0438 \u0421\u0430\u0434: \u0418\u043d\u0441\u0442\u0438\u0442\u0443\u0442 \u0437\u0430 \u0441\u0440\u043f\u0441\u043a\u0438 \u0458\u0435\u0437\u0438\u043a \u0421\u0410\u041d\u0423.<\/p>\n\n\n\n

\u041c\u0438\u043b\u043e\u0440\u0430\u0434\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0421\u043e\u0444\u0438\u0458\u0430. 2023. \u201e\u0421\u0440\u043f\u0441\u043a\u0438 \u0434\u0438\u0458\u0430\u043b\u0435\u043a\u0442\u0438 \u2013 \u0434\u043e\u043a\u0443\u043c\u0435\u043d\u0442\u0438 \u043e \u0442\u0440\u0430\u0434\u0438\u0446\u0438\u0458\u0438 \u043d\u0430\u0448\u0435\u0433 \u043d\u0430\u0440\u043e\u0434\u043d\u043e\u0433 \u0436\u0438\u0432\u043e\u0442\u0430 \u0438 \u043d\u0435\u0438\u0437\u043e\u0441\u0442\u0430\u0432\u043d\u0438 \u0434\u0435\u043e \u043a\u0443\u043b\u0442\u0443\u0440\u043d\u043e\u0433 \u043dac\u043b\u0435\u0452\u0430\u201c. \u0418\u0441\u0445\u043e\u0434\u0438\u0448\u0442\u0430<\/em> 9: 163\u2013176.<\/p>\n\n\n\n

\u041c\u0438\u043b\u043e\u0441\u0430\u0432\u0459\u0435\u0432\u0438\u045b, \u0422\u0430\u045a\u0430. 2021. \u201e\u0414\u0438\u0458\u0430\u043b\u0435\u043a\u0430\u0442\u0441\u043a\u0438 \u0440\u0435\u0447\u043d\u0438\u0446\u0438 \u043a\u0430\u043e \u0438\u0437\u0432\u043e\u0440 \u0437\u0430 \u043b\u0438\u043d\u0433\u0432\u043e\u043a\u0443\u043b\u0442\u0443\u0440\u043e\u043b\u043e\u0448\u043a\u0430 \u0438\u0441\u043f\u0438\u0442\u0438\u0432\u0430\u045a\u0430 \u043d\u0430\u0440\u043e\u0434\u043d\u0438\u0445 \u0433\u043e\u0432\u043e\u0440\u0430\u201c. \u0423: \u0420\u0438\u0441\u0442\u0438\u045b, \u0421\u0442\u0430\u043d\u0430, \u041b\u0430\u0437\u0438\u045b \u041a\u043e\u045a\u0438\u043a, \u0418\u0432\u0430\u043d\u0430 \u0438 \u041d\u0435\u043d\u0430\u0434 \u0418\u0432\u0430\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b (\u0443\u0440.). \u041b\u0435\u043a\u0441\u0438\u043a\u043e\u0433\u0440\u0430\u0444\u0438\u0458\u0430 \u0438 \u043b\u0435\u043a\u0441\u0438\u043a\u043e\u043b\u043e\u0433\u0438\u0458\u0430 \u0443 c\u0432\u0435\u0442\u043b\u0443 \u0430\u043a\u0442\u0443\u0435\u043b\u043d\u0438\u0445 \u043f\u0440\u043e\u0431\u043b\u0435\u043c\u0430: \u0437\u0431\u043e\u0440\u043d\u0438\u043a \u043d\u0430\u0443\u0447\u043d\u0438\u0445 \u0440\u0430\u0434\u043e\u0432\u0430<\/em> \u0411\u0435o\u0433\u0440\u0430\u0434: \u0418\u043d\u0441\u0442\u0438\u0442\u0443\u0442 \u0437\u0430 \u0441\u0440\u043f\u0441\u043a\u0438 \u0458\u0435\u0437\u0438\u043a \u0421\u0410\u041d\u0423, 577\u2013591.<\/p>\n\n\n\n

\u041d\u0435\u043d\u0435\u0437\u0438\u045b, \u0421\u043e\u045a\u0430. 2008. \u201e\u041e \u0442\u0432\u043e\u0440\u0431\u0435\u043d\u043e-\u0441\u0435\u043c\u0430\u043d\u0442\u0438\u0447\u043a\u043e\u0458 \u0441\u0442\u0440\u0443\u043a\u0442\u0443\u0440\u0438 \u0438\u043c\u0435\u043d\u0438\u0447\u043a\u0438\u0445 \u043f\u0435\u0458\u043e\u0440\u0430\u0442\u0438\u0432\u0430 \u0443 \u0446\u0440\u043d\u043e\u0433\u043e\u0440\u0441\u043a\u0438\u043c \u0433\u043e\u0432o\u0440\u0438\u043c\u0430\u201c. \u0423: \u041e\u0441\u0442\u043e\u0458\u0438\u045b, \u0411\u0440\u0430\u043d\u0438\u0441\u043b\u0430\u0432 (\u0443\u0440.). \u0421\u0435\u0434\u043c\u0438 \u043b\u0438\u043d\u0433\u0432\u0438\u0441\u0442\u0438\u0447\u043a\u0438 \u0441\u043a\u0443\u043f \u201e\u0411\u043e\u0448\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b\u0435\u0432\u0438 \u0434\u0430\u043d\u0438\u201c: \u0440\u0430\u0434\u043e\u0432\u0438 \u0441\u0430 \u041c\u0435\u0452\u0443\u043d\u0430\u0440\u043e\u0434\u043d\u043e\u0433 \u043d\u0430\u0443\u0447\u043d\u043e\u0433 \u0441\u043a\u0443\u043f\u0430 \u201e\u041b\u0435\u043a\u0441\u0438\u043a\u043e\u0433\u0440\u0430\u0444\u0438\u0458\u0430 \u0438 \u043b\u0435\u043a\u0441\u0438\u043a\u043e\u043b\u043e\u0433\u0438\u0458\u0430\u201d<\/em>. \u041f\u043e\u0434\u0433\u043e\u0440\u0438\u0446\u0430: \u0426\u0410\u041d\u0423, 379\u2013393.<\/p>\n\n\n\n

\u041f\u0435\u0448\u0438\u043a\u0430\u043d, \u041c\u0438\u0442\u0430\u0440. 1979. \u201e\u0408\u0435\u0434\u0430\u043d \u043e\u043f\u0448\u0442\u0438 \u043f\u043e\u0433\u043b\u0435\u0434 \u043d\u0430 \u0446\u0440\u043d\u043e\u0433\u043e\u0440\u0441\u043a\u0435 \u0433\u043e\u0432\u043e\u0440\u0435\u201c. \u0417\u0431\u043e\u0440\u043d\u0438\u043a \u0437\u0430 \u0444\u0438\u043b\u043e\u043b\u043e\u0433\u0438\u0458\u0443 \u0438 \u043b\u0438\u043d\u0433\u0432\u0438\u0441\u0442\u0438\u043a\u0443<\/em> XXII (1): 149\u2013169. <\/p>\n\n\n\n

\u0420\u0430\u0434\u043e\u0432\u0438\u045b-\u0422\u0435\u0448\u0438\u045b, \u041c\u0438\u043b\u0438\u0446\u0430, 2014. \u201e\u0420\u0430\u0441\u043f\u043e\u0440\u0435\u0452\u0438\u0432\u0430\u045a\u0435 \u0437\u043d\u0430\u0447\u0435\u045a\u0430 \u0440\u0435\u0447\u0438 \u0443 \u0441\u0440\u043f\u0441\u043a\u043e\u0458 \u043b\u0435\u043a\u0441\u0438\u043a\u043e\u0433\u0440\u0430\u0444\u0438\u0458\u0438\u201c. \u0423: \u0414\u0440\u0430\u0433\u0438\u045b\u0435\u0432\u0438\u045b, \u0420\u0430\u0458\u043d\u0430 (\u0443\u0440.). \u0421\u0430\u0432\u0440\u0435\u043c\u0435\u043d\u0430 \u0441\u0440\u043f\u0441\u043a\u0430 \u043b\u0435\u043a\u0441\u0438\u043a\u043e\u0433\u0440\u0430\u0444\u0438\u0458\u0430 \u0443 \u0442\u0435\u043e\u0440\u0438\u0458\u0438 \u0438 \u043f\u0440\u0430\u043a\u0441\u0438 (\u043a\u043e\u043b\u0435\u043a\u0442\u0438\u0432\u043d\u0430 \u043c\u043e\u043d\u043e\u0433\u0440\u0430\u0444\u0438\u0458\u0430)<\/em>. \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u0423\u043d\u0438\u0432\u0435\u0440\u0437\u0438\u0442\u0435\u0442 \u0443 \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434\u0443: \u0424\u0438\u043b\u043e\u043b\u043e\u0448\u043a\u0438 \u0444\u0430\u043a\u0443\u043b\u0442\u0435\u0442, 141\u2013155.<\/p>\n\n\n\n

\u0420\u0438\u0441\u0442\u0438\u045b, \u0421\u0442\u0430\u043d\u0430. 2002. \u201e\u0415\u043a\u0441\u043f\u0440\u0435\u0441\u0438\u0432\u043d\u0430 \u043b\u0435\u043a\u0441\u0438\u043a\u0430 \u0443 \u0434\u0435\u0441\u043a\u0440\u0438\u043f\u0442\u0438\u0432\u043d\u043e\u043c \u0440\u0435\u0447\u043d\u0438\u043a\u0443\u201c. \u0423: \u0414\u0435\u0441\u043a\u0440\u0438\u043f\u0442\u0438\u0432\u043d\u0430 \u043b\u0435\u043a\u0441\u0438\u043a\u043e\u0433\u0440\u0430\u0444\u0438\u0458\u0430 \u0441\u0442a\u043d\u0434\u0430\u0440\u0434\u043d\u043e\u0433 \u0458\u0435\u0437\u0438\u043a\u0430 \u0438 \u045a\u0435\u043d\u0435 \u0442\u0435\u043e\u0440\u0438\u0458\u0441\u043a\u0435 \u043e\u0441\u043d\u043e\u0432\u0435: \u041c\u0435\u0452\u0443\u043d\u0430\u0440\u043e\u0434\u043d\u0438 \u043d\u0430\u0443\u0447\u043d\u0438 \u0441\u043a\u0443\u043f \u043e \u043b\u0435\u043a\u0441\u0438\u043a\u043e\u0433\u0440\u0430\u0444\u0438\u0458\u0438 \u0438 \u043b\u0435\u043a\u0441\u0438\u043a\u043e\u043b\u043e\u0433\u0438\u0458\u0438<\/em>. \u041d\u043e\u0432\u0438 \u0421\u0430\u0434: \u041c\u0430\u0442\u0438\u0446\u0430 \u0441\u0440\u043f\u0441\u043a\u0430; \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u0418\u043d\u0441\u0442\u0438\u0442\u0443\u0442 \u0437\u0430 \u0441\u0440\u043f\u0441\u043a\u0438 \u0458\u0435\u0437\u0438\u043a \u0421\u0410\u041d\u0423, 89\u2013103.<\/p>\n\n\n\n

\u0420\u0438\u0441\u0442\u0438\u045b, \u0421\u0442\u0430\u043d\u0430. 2004. \u0415\u043a\u0441\u043f\u0440\u0435\u0441\u0438\u0432\u043d\u0430 \u043b\u0435\u043a\u0441\u0438\u043a\u0430 \u0443 \u0441\u0440\u043f\u0441\u043a\u043e\u043c \u0458\u0435\u0437\u0438\u043a\u0443 (\u0442\u0435\u043e\u0440\u0438\u0458\u0441\u043a\u0435 \u043e\u0441\u043do\u0432\u0435 \u0438 \u043d\u043e\u0440\u043c\u0430\u0442\u0438\u0432\u043d\u043e-\u043a\u0443\u043b\u0442\u0443\u0440\u043e\u043b\u043e\u0448\u043a\u0438 \u0430\u0441\u043f\u0435\u043a\u0442\u0438)<\/em>. \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u0418\u043d\u0441\u0442\u0438\u0442\u0443\u0442 \u0437\u0430 \u0441\u0440\u043f\u0441\u043a\u0438 \u0458\u0435\u0437\u0438\u043a. <\/p>\n\n\n\n

Zgusta, Ladislav. 1991. Priru\u010dnik iz leksikografije<\/em>. Sarajevo: Zavod za ud\u017ebenike i nastavna sredstva \u201eSvjetlost\u201c.<\/p>\n\n\n\n

LEXIS OF MONTENEGRIN DIALECTS AS A SIGNIFICANT SOURCE FOR LINGUOCULTURAL RESEARCH <\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Abstract: <\/em>This paper analyses the layer of expressive lexis with various semantic and word-formational-morphological features, using examples from a dictionary classified within lexicographic typology as a dialectal dictionary \u2013 a significant source for linguocultural analyses. The linguocultural potential of the analysed dictionary is demonstrated through the examination of lexical units belonging to the semantic model person<\/em> + character<\/em>, moral<\/em>, or physical traits<\/em>, which serve as lexical items expressing either negative or positive connotations. As this lexis carries additional semantic content within the connotative component of lexical meaning, it significantly enriches the lexical structure of Montenegrin dialects and acts as a carrier of not only localized but also nationally specific cultural characteristics. This foundation is essential for future interdisciplinary research connecting language and culture.<\/p>\n\n\n\n

Keywords<\/em>: expressive (lexis), (Montenegrin) dialects, dictionary, lexicography, dialectology, linguocultural studies<\/p>\n\n\n\n

ENDNOTES<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

[1] jelenab@canu.ac.me.<\/p>\n\n\n\n

[2] U dijelu leksikolo\u0161kih i leksikografskih istra\u017eivanja crnogorskih narodnih govora pokazano je veliko interesovanje za sakupljanje i tuma\u010denje leksike, \u0161to rezultira izradom dijalekatskih rje\u010dnika i dijalekatskih zbirki rije\u010di. Budu\u0107i da su crnogorski narodni govori kao cjelina \u201eveoma tipi\u010dni dio \u0161tokavskog narje\u010dja ili dijalekta\u201c (Pe\u0161ikan 1979: 149), te da su njihovom intenzivnom ispitivanju pogodovali raznovrsnost i bogatstvo jezi\u010dkih pojava, leksi\u010dki fond ve\u0107ine njih je leksikografski opisan i trajno otrgnut od zaborava. Ta\u010dnije, u posljednje \u010detiri decenije razli\u010diti doma\u0107i i regionalni izdava\u010di objavili su tridesetak rje\u010dnika crnogorskih narodnih govora. V. o tome: \u0411\u0430\u0448\u0430\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b \u0427\u0435\u0447\u043e\u0432\u0438\u045b 2021: 79\u2013104. <\/p>\n\n\n\n

[3] Ekspresivnost u jeziku mo\u017ee da se izu\u010dava na gotovo svim jezi\u010dkim nivoima, a leksi\u010dka ekspresivnost samo je jedan njen segment. <\/p>\n\n\n\n

[4] Ta\u010dnije, kod tih leksema potrebno je valjano predstaviti sva zna\u010denjska nijansiranja, pravilno uspostaviti hijerarhiju mogu\u0107ih sekundarnih zna\u010denja, ali i vje\u0161to razgrani\u010diti sekundarne semanti\u010dke realizacije od ekspresije, posebno od one ekspresije koja nije dodatno obilje\u017eena pejorativno\u0161\u0107u, hipokoristi\u010dno\u0161\u0107u, \u0161aljivo\u0161\u0107u, notom familijarnosti i sl.<\/p>\n\n\n\n

SEPARAT RADA<\/h3>\n\n\n\n

Separat ovog rada (pdf), objavljenog u drugom broju \u010dasopisa Konteksti kulture: studije iz humanistike i umjetnosti<\/em> (2024), mo\u017eete preuzeti klinom na\u00a0ovaj link<\/a>.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jelena Ba\u0161anovi\u0107 \u010ce\u010dovi\u0107 [1]Crnogorska akademija nauka i umjetnostiInstitut za jezik i knji\u017eevnost \u201ePetar II Petrovi\u0107 Njego\u0161\u201dPodgorica, Crna Gora Sa\u017eetak: U radu se analizira sloj ekspresivne leksike razli\u010ditih semanti\u010dkih i tvorbeno-morfolo\u0161kih mogu\u0107nosti na primjerima iz rje\u010dnika koji u leksikografskoj tipologiji pripada tipu dijalekatskog rje\u010dnika \u2013 zna\u010dajnog izvora gra\u0111e za analize iz domena lingvokulturologije. Lingvokulturni potencijal analiziranog […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1441,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-1417","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-radovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1417","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1417"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1417\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1641,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1417\/revisions\/1641"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1441"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1417"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1417"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1417"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}