{"id":467,"date":"2025-01-30T22:53:35","date_gmt":"2025-01-30T22:53:35","guid":{"rendered":"https:\/\/kontekstikulture.me\/?p=467"},"modified":"2026-02-09T10:37:52","modified_gmt":"2026-02-09T10:37:52","slug":"o-mirazu-u-budvi-kotoru-i-pastrovicima-u-srednjem-veku","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/2025\/01\/30\/o-mirazu-u-budvi-kotoru-i-pastrovicima-u-srednjem-veku\/","title":{"rendered":"Mirjana Blagojevi\u0107 | O mirazu u Budvi, Kotoru i Pa\u0161trovi\u0107ima u srednjem veku"},"content":{"rendered":"\n

Mirjana Blagojevi\u0107<\/strong> [1]
Beograd, Srbija<\/em><\/p>\n\n\n\n

Sa\u017eetak:<\/em> U srednjovekovnoj Boki miraz je bio osnovna ustanova bra\u010dnog imovinskog prava i ujedno glavno obele\u017eje imovinskopravnog polo\u017eaja \u017eene u porodici i dru\u0161tvu. Za nevestu, a kasnije i njenu decu, bio je garant materijalne sigurnosti i naj\u010de\u0161\u0107e jedina njena imovina, kojom se iscrpljivao njen nasledni udeo u porodici, sem kod Pa\u0161trovi\u0107a. Miraz je bio \u017eenina posebna imovina, koja se prilikom veridbe ili zaklju\u010denja braka, u njeno ime (re\u0111e je to radila sama), zaklju\u010denjem ugovora o mirazu, davala mu\u017eu radi lak\u0161eg \u017eivota i doprinosa pokrivanju tro\u0161kova zajedni\u010dkog doma\u0107instva. Uz ugovor o mirazu sastavljala se i Carta dotis<\/em>, tj. popis mirazne imovine, jer miraz nije smeo da se okrnji. Takvog kakav je predat nasle\u0111ivala su ga \u017eenina deca, u prvom redu sinovi, a ako potomaka nije bilo, vra\u0107ao se biolo\u0161koj porodici koja ga je i dala. Za vreme trajanja braka mirazna dobra bila su podvrgnuta posebnom re\u017eimu upravljanja. U odnosu na miraz mu\u017e je imao pravo plodou\u017eivanja i svaku korist od tog imanja, a pod odre\u0111enim uslovima mogao je \u010dak i da bude njegov u\u017eivalac po \u017eeninoj smrti. Osim \u0161to je miraz bio utvr\u0111en statutima Budve i Kotora, duboko je bio ukorenjen i u obi\u010dajima ove dve komune, ali i kod Pa \u0161trovi\u0107a, gde nije bio uslov za udaju. Miraz je \u010dinio okosnicu nevestine imovine i bio neizostavni pratilac braka na ovom podru\u010dju<\/p>\n\n\n\n

Klju\u010dne re\u010di<\/em>: miraz, udaja, Budva, Kotor, Pa\u0161trovi\u0107i, statuti, obi\u010daji<\/p>\n\n\n\n

U pravu srednjovekovne Budve i Kotora, kao i u mnogim pravima starog i srednjeg veka, ustanova miraza bila je posebno zna\u010dajna, jer je on odra\u017eavao \u017eenin polo\u017eaj u braku, porodici i dru\u0161tvu. Bio je utvr\u0111en statutima gradova, kao osnovnim izvorom prava (\u041c\u0438\u0458\u0443\u0448\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b 1954: 1\u20133). Miraz je bio ukorenjen i u obi\u010dajnom pravu, kao supsidijarnom izvoru prava, bez obzira na to da li je bio inkorporiran u statute ili nije. Ni\u0161ta manji zna\u010daj nisu imale ni notarske isprave, koje su, pre svega, svedo\u010dile o primeni statutarnih normi u praksi, i zahvaljuju\u0107i kojima danas mo\u017eemo da sagledamo tada\u0161nje pravne i dru\u0161tvene odnose (\u041c\u0430yer 1951: 154).<\/p>\n\n\n\n

Budvanski statut, uz Kotorski, smatra se jednim od najzna\u010dajnijih pravno istorijskih spomenika na podru\u010dju Crne Gore. Nastao je pod jakim utica jem rimsko-vizantijskog prava. Donet je za vreme vladavine cara Du\u0161ana, sredinom XIV veka. Predstavlja odraz jedne vrlo skromne, agrarne sredine, u kojoj ni zanatstvo, ni trgovina, a ni pomorstvo nisu bili naro\u010dito razvijeni. U najve\u0107oj meri \u010dini modifikaciju obi\u010dajnih pravila, relativno je kratak, najnesistemati\u010dniji je i najarhai\u010dniji, posebno na mestima gde se ka\u017ee da je \u017eena u vlasti mu\u017ea. Me\u0111utim, u odnosu na brojnost odredaba sadr\u017ei prili\u010dan broj onih koje se odnose na miraz, zakonsko i testamentarno nasle\u0111ivanje, u \u010demu se i ogleda uticaj Justinijanovog prava. Uprkos njegovoj skromnosti, ne sme se zanemariti \u010dinjenica da je upravo Budvanski statut priznao brak kao osnov pozivanja na nasle\u0111e, kao i da je jedini ostavljao mogu\u0107nost da lice bez bra\u010dnog partnera usvoji dete.[2]<\/p>\n\n\n\n

Statut Kotora donet je u prvoj polovini XIV veka, tako\u0111e za vreme nemanji\u0107ke vlasti. Zadire u gotovo sve oblasti pravnog \u017eivota, s tim \u0161to ih ne reguli\u0161e u potpunosti. Me\u0111utim, odredbe porodi\u010dnog i naslednog prava su brojne i ti\u010du se sklapanja braka, imovinskih odnosa me\u0111u supru\u017enicima, imovinskih i li\u010dnih odnosa izme\u0111u dece i roditelja, onih vezanih za zakonsko i testamentarno nasle\u0111ivanje i, za nas najinteresantnijih, onih koje iscrpno reguli\u0161u polje miraza: \u0161ta je miraz i \u0161ta ga \u010dini, ko ga daje i prima, obaveznost davanja i o\u010duvanja, kao i modalitete obezbe\u0111enja, mogu\u0107nost raspolaganja, pitanje njegove restitucije i postojanost odvojenog imovinskog re\u017eima supru\u017enika.[3]<\/p>\n\n\n\n

Miraz je predstavljao \u017eeninu imovinu, naj\u010de\u0161\u0107e okosnicu njene imovine, koja se na veridbi ili prilikom udaje, u njeno ime (re\u0111e je to radila sama), davala mu\u017eu. Miraz se davao radi budu\u0107eg lak\u0161eg \u017eivota porodice i imovinske sigurnosti kako \u017eene, tako i njene dece.[4]<\/p>\n\n\n\n

Devojka ga je dobijala u skladu sa svojim rangom, statusom u dru\u0161tvu i materijalnim mogu\u0107nostima porodice. Predavali su ga vereniku, odnosno njegovom ocu ukoliko je budu\u0107i mlado\u017eenja bio maloletan, nevestin otac, brat ili drugi odrasli bli\u017ei mu\u0161ki srodnici, re\u0111e ona sama. Iako su mi raz primali mu\u017e ili njegov otac, oni time nisu sticali pravo svojine nad njim, nego su miraznom imovinom samo mogli da upravljaju i budu njegovi plodou\u017eivaoci. Miraz nije smeo da bude okrnjen i umanjen, jer je posle smrti \u017eene morao da bude predat onakav kakav je i primljen, pre svega sinovima, odnosno k\u0107erima ukoliko \u017eena nije imala mu\u0161ko potomstvo, ili vra\u0107en porodici koja joj ga je i dala ukoliko u braku nije bilo dece. <\/p>\n\n\n\n

Miraz je \u017eeni mogao da se oduzme jedino u slu\u010daju dokazane preljube, a gubila ga je zauvek, kao i pravo na udaju za nekog drugog, ukoliko se obe\u0107ala vereniku, pa je kasnije odustala od namere da se za njega uda (\u0414\u0438\u043d\u0438\u045b-\u041a\u043d\u0435\u0436\u0435\u0432\u0438\u045b 1974: 71\u201372). Iako do zaklju\u010denja tog braka ne bi do\u0161lo, obe\u0107ani miraz morao je da se d\u00e2 nesu\u0111enom mlado\u017eenji, a za novi miraz naj\u010de\u0161\u0107e nije bilo ni para, a ni raspolo\u017eive imovine u porodici.<\/p>\n\n\n\n

Osnovno na\u010delo miraza, njegovo o\u010duvanje, salvum<\/em>, obezbe\u0111ivalo se brojnim mehanizmima. Zahvaljuju\u0107i njima, mu\u017e nije mogao iz miraza da namiruje svoje poverioce, niti da ga otu\u0111uje i zala\u017ee.[5] Kotorska pravna praksa pokazala je da su se u na\u010delu mirazne odredbe u obi\u010dnom \u017eivotu po\u0161tovale, ali i da je bilo brojnih parnica koje su vodile same \u017eene, a koje su za predmet imale upravo njegovu restituciju, nepovredivost i o\u010duvanje. Sli\u010dno je bilo i u Budvi, na \u0161ta ukazuje odredba Budvanskog statuta, O protjerivanju \u017eene iz ku\u0107e<\/em>, gde zakonodavac ka\u017ee da nijedan mu\u017e ne mo\u017ee \u017eenu da otera, a da joj prethodno ne vrati miraz, kao i da sve dok ga dr\u017ei, mora \u017eenu da izdr\u017eava.[6]<\/p>\n\n\n\n

\u017dena je imala pravo na povra\u0107aj mira za kada bi do\u0161lo do rastave od stola i postelje, a pogotovo za slu\u010daj potpuno prekida bra\u010dnog puta.<\/p>\n\n\n\n

Miraz je bio obavezan, te je svaka devojka u Budvi i Kotoru, pa i ona naj siroma\u0161nija, morala da ga ima da bi se udala, jer udaje bez miraza nisu bile mogu\u0107e. Izuzetak su bile otmice, silovanja devojaka koje bi se potom udale za napasnika,[7] ili brakovi ko jima je prethodila prostitucija, \u0161to je bilo utemeljeno kako statutima, tako i obi\u010dajnim pravom. Ni za vanbra\u010dne k\u0107eri miraz nije bio obavezan, ve\u0107 se ovo pitanje ostavljalo na volju roditeljima.[8] U porodicama gde nije mogao da se obezbedi adekvatan miraz, ili je on bio nedovoljan, devojke su zare\u0111i vali, opet uz minimalan prilog samo stanu od 50 perpera umesto miraza (Dabinovi\u0107 1934: 76).<\/p>\n\n\n\n

Miraz je bio isklju\u010diva \u017eenina svojina i naj\u010de\u0161\u0107e jedina imovina koju je posedovala ili njen ve\u0107i deo (\u0421\u0442\u0430\u043d\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b 2004: 190). Pojedine Kotoranke, na \u0161ta ukazuju odredbe Statuta O nevjestinom prstenu<\/em> ili O darivanju nevjeste preko miraza<\/em>, pa \u010dak i ona O poklonu majke k\u0107eri redovnici<\/em>, imale su i paraferalna dobra, imovinu koju su naknadno, poklonom dobijale preko miraza i kojom su potpuno slobodno mogle da raspola\u017eu. <\/p>\n\n\n\n

Naknadnih poklona za udatu \u017eenu od roditelja u Budvi nije bilo, posebno ako je u porodici bilo i sinova, jer se smatralo da je dovoljno \u0161to je devojka namirena mirazom. To ilustruje odredba O udatim k\u0107erima<\/em>, u kojoj se \u010dak ocu i majci nare\u0111uje da udatim k\u0107erima ne smeju da daju ni\u0161ta preko miraza u slu\u010daju da imaju bra\u0107u. U skladu s tim, sva imovina koja bi ostala iza roditelja pripala bi sinu, odnosno sinovima.[9] Ako je pak porodica imala samo k\u0107eri, ono \u0161to bi pre ko miraza ostalo iza majke i oca bilo bi im podeljeno na ravne \u010dasti. Vre menom, s napretkom dru\u0161tvene sve sti, miraz je i u Budvi, dodu\u0161e re\u0111e, uve\u0107avan i naknadnom imovinom, parafernalom. <\/p>\n\n\n\n

U Statutu Budve, a i Kotora, nije bilo propisano \u0161ta treba da se d\u00e2 u miraz, ni kolika treba da bude njegova vrednost (Kulicher 1957: 313\u2013314), a dava li su se platno, ode\u0107a, nakit, nekretnine, pokretne stvari, poku\u0107stvo, stoka, pa i ustupala potra\u017eivanja, sem u ne koliko kotorskih odredaba koje su se odnosile na vlastelinke i devojke koje su se zare\u0111ivale. Me\u0111u njima je i ona O odje\u0107i nevjesta<\/em>.[10] <\/sup>\u0160to se ti\u010de Budve, ovde bismo mogli da pomenemo dve: O davanju u miraz obra\u0111enog posjeda<\/em> i O zabrani davanja tu\u0111e stvari u miraz<\/em>. Zemlja se ostavljala mu\u0161kom potomstvo, jer je ono produ\u017eavalo porodi\u010dno ime i lozu, a sinovima obezbe\u0111i valo sigurnost. Ukoliko u porodici nije bilo sinova, oranice su dobijale k\u0107erke, zajedno sa zavisnim ljudima, posadnicima. Dodatna dobra koja su se davala u miraz nisu smela da imaju pravne nedostatke, da budu optere\u0107ena nekim stvarnim pravom ili pravom tre\u0107eg lica.<\/p>\n\n\n\n

U Budvi, za razliku od Kotora i Pa \u0161trovi\u0107a, \u017eena zbog ograni\u010dene poslovne sposobnosti nije mogla da sklapa bilo kakve pravne poslove kojima bi svoj miraz uve\u0107ala odnosno umanjila, o \u010demu svedo\u010di odredba O udatoj ili neudatoj \u017eeni<\/em>, gde se ka\u017ee da ni jedna ni druga nemaju vlast da otu\u0111e svoja dobra ni na kakav na\u010din, niti iz bilo kog razloga, izuzev testamentum, da ga prakti\u010dno umanje za petinu ukoliko imaju potomke, a ako ih nemaju, za \u010detvrtinu (\u0411\u043e\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b 1977: 137\u2013143).[11]<\/p>\n\n\n\n

Kotoranke su, ina\u010de, s 12 godina sticale poslovnu sposobnost, ali su ipak, nezavisno od bra\u010dnog statusa, \u010ditavog \u017eivota bile u vlasti oca ili mu\u017ea, iako kotorsko pravo nije poznavalo ustanovu tutorstva. Neudata devojka u Kotoru, bez roditelja, iako punoletna, nije mogla sama da zaklju\u010di brak ni da sa\u010dini notarsku ispravu bez prisustva dva bliska ro\u0111aka. Udata \u017eena, opet, nije mogla da se pojavljuje na sudu bez prisustva mu\u017ea, niti da raspola\u017ee svojom miraznom imovinom ukoliko je njena vrednost bila ve\u0107a od 10 perpera. U jo\u0161 gorem polo\u017eaju bile su Budvanke, koje ne samo \u0161to nisu smele da daju iskaz pred sudom bez mu\u017eevljevog prisustva nego nisu smele ni da protivre\u010de suprugu.[12] Zapravo, za sve vreme trajanja braka, i u Budvi i u Kotoru, \u017eena je bila pot\u010di njena bilo ocu, bilo bratu i mu\u017eu, pa \u010dak i sinu.<\/p>\n\n\n\n

Veliki broj statutarnih odredaba oba grada odnosi se na nepovredivost miraza. U Kotoru je zakonodavac, da miraz ne bi bio povre\u0111en i da bi ostao iste vrednosti kao i prilikom predaje, ostavio \u017eeni mogu\u0107nost da odmah po ven\u010danju, uz uslov zaklju\u010denja ugovora o mirazu i Carta dotis<\/em>, sve dok je u braku, uspostavi na mu\u017eevljevim dobrima generalnu hipoteku, s pravom prvenstva naplate ukoliko je iole postojala opravdana sumnja da \u0107e mu\u017e da ga otu\u0111i ili umanji.[13] Isto tako, \u017eena je imala pravo i da tra\u017ei procenu svoje mirazne imovine u okviru mu\u017eevljevih dobara.<\/p>\n\n\n\n

Miraz je bio utemeljen na ugovoru o mirazu koji je pru\u017eao mu\u017eu pravnu sigurnost da pred sudom potra\u017euje miraz koji mu je bio obe\u0107an, odnosno mu\u017e je mogao da tra\u017ei sudsku za\u0161titu ukoliko ugovor nije bio izvr\u0161en ili je do\u0161lo do njegovog delimi\u010dnog izvr\u0161enja (\u0414\u0438\u043d\u0438\u045b-\u041a\u043d\u0435\u0436\u0435\u0432\u0438\u045b 1974: 71\u201372). Carta dotis<\/em>, isprava o popisu, prijemu i predaji miraza, pru\u017eala je \u017eeni pravnu sigurnost da tra\u017ei povra\u0107aj miraza u celosti (\u0427\u0443\u0447\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b 1981: 316\u2013317). Kao pravi primer za na\u0161u tvrdnju po slu\u017ei\u0107e odredba Kotorskog statuta O bratu, ili bra\u0107i koji ula\u017eu miraze u trgova\u010dko dru\u0161tvo sa ostalom bra\u0107om<\/em>. U Statutu se utvr\u0111uje da ukoliko punoletna i maloletna bra\u0107a nemaju \u017eive roditelje, a \u017eive u bratskim zajednicama, pa se neki od njih o\u017eeni i primi miraz uz notarsku ispravu, koji potom ulo\u017ei u trgova\u010dko dru\u0161tvo, taj miraz mora da bude bezbedan. To zna\u010di da prilikom podele zajedni\u010dkih dobara treba prvo da se izdvoji miraz neveste u celini, a da ono \u0161to preostane podele bra\u0107a na jednake delove. Ako prilikom de obe nema imovine u vrednosti celog miraza, tada su sva bra\u0107a du\u017ena (sem maloletnih, koji tu obavezu imaju po punoletstvu) da od svog dela daju koliko treba do pune vrednosti miraza. U odredbi se nagla\u0161ava da to ne\u0107e va\u017eiti za brata koji je u trgova\u010dko dru\u0161tvo uneo miraz koji nije bio popisan ispravom o prijemu miraza. Pored o\u010duvanja miraza, ova odredba svedo\u010di i o tome da se u razvijenom Kotoru ulagao i \u017eivo obrtao kapital. <\/p>\n\n\n\n

Iste karakteristike kao miraz imao je i contrados<\/em>, ili dar u ponedeljak, koji je mlado\u017eenja davao mladi prvog jutra po ven\u010danju<\/em> (\u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b 2004: 12\u201315).<\/p>\n\n\n\n

Zapravo, zakonodavac je u Kotoru tek 1316. godine \u017eeni pru\u017eio pravu za\u0161titu u odnosu na mu\u017eevljeve poverioci, staju\u0107i na put obi\u010dajnom pravu, koje je dozvoljavalo da se mu\u017eevljevi poverioci namiruju iz \u017eeninog miraza \u010dak i kada su njihova potra\u017eivanja na stala pre njegove predaje. Bilo je slu\u010dajeva kada su mu\u017eevi od \u017eena zahte vali da im daju saglasnost za otu\u0111enje mirazne imovine, pa se i ovome stalo na put 1423, odredbom O posebnom re\u017eimu raspolaganja iz \u017eeninog miraza.<\/em> Tu odredbu je izglasalo Veliko vije\u0107e i njom su zabranjeni prodaja, razmena, zalaganje i otu\u0111enje miraza. Takav pravni posao ipso iure<\/em> smatrao se ni \u0161tavim, kao i notarska isprava kojom je utvr\u0111en. Notaru se onemogu\u0107avao dalji rad, a kupac je gubio ne samo nepokretnost nego i kupoprodajnu cenu koju je isplatio. Iste godine do neta je i odredba: Da niko ko ima bra\u0107u ili neudate sestre ne mo\u017ee sa\u010diniti ispravu osim na ra\u010dun svog dijela<\/em>, jer su mnogi \u017eeleli da osujete prava svoje bra\u0107e i sestara, pogotovo onih koja su se ticala miraza, pa je zakonodavac definisao da ukoliko neko od bra\u0107e ho\u0107e da se zadu\u017ei, to mo\u017ee da u\u010dini samo za svoj deo, i da ne\u0107e va\u017eiti isprava o zadu\u017eenju ili obligaciji koju je zaklju\u010dio u tu\u0111e ime, ve\u0107 \u0107e va\u017eiti samo ukoliko ju je sa\u010dinio u svoje ime. <\/p>\n\n\n\n

Budvanski statut nema op\u0161tu odred bu o mirazu, ali zato sadr\u017ei onu O tome da je imovina mu\u017ea optere\u0107ena jemstvom za miraz \u017eene od \u010dasa kada je dovedena u ku\u0107u<\/em>, kojom je utvr\u0111eno da se od trenutka udaje \u017eena smatra poveriocem s prvenstvom naplate na mu\u017eevljevoj imovini u odnosu na po verioce prema kojima se kasnije za du\u017eio. Ovde \u0107emo dodati i odredbu O uzimanju na zajam<\/em>, u kojoj se ka\u017ee da neko mo\u017ee tada samo sebe i svo ju imovinu da optereti, a ne i miraz svoje \u017eene; zatim odredbu O zabrani zadu\u017eenja miraza<\/em>, u kojoj se jednako \u0161tite maloletna deca i nastoji da miraz ostane neokrnjen, pa se utvr\u0111uje da niko ko je u braku, a sve dok su mu deca maloletna, ne sme da zadu\u017euje miraz ni notarskom ispravom, ni na godbom, niti na bilo koji drugi na\u010din i iz bilo kojih drugih razloga, jer takav pravni posao ne bi bio valjan, niti bi bilo koga obavezivao. Pomenu\u0107emo i onu: O zabrani otu\u0111enja miraza<\/em>, kojom se nare\u0111uje da ukoliko neko otu\u0111i neku stvar iz miraza svoje \u017eene, ali uz njenu saglasnost, a da nije nu\u017eda u pitanju, pa umre pre supruge, da i tada miraz mora da ostane neokrnjen. Odredba se zavr\u0161ava re\u010denicom da ukoliko supru\u017enici padnu u siroma\u0161tvo, mogu samo uz dozvolu sudije i obostranu saglasnost da prodaju stvari iz miraza, s tim da \u0107e \u0161tetu sno siti svako od njih po pola (\u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b 2011: 92).<\/p>\n\n\n\n

Najinteresantniju odredbu o o\u010du vanju miraza ima Budvanski statut, kojim je bilo kome u budvanskoj ko muni bilo zabranjeno da se koristi \u017eeninim mirazom za otkup osvete \u2013 vendetta ili isplatu vra\u017ede<\/em> \u2013 vursa<\/em> da. \u010cak je i srpskom vladaru bilo dozvoljeno jedino odre\u0111eno pravo vlasti nad li\u010dno\u0161\u0107u okrivljenog \u2013 potesta sopra sua persona<\/em>, a ne i pravo da se namiri iz miraza \u017eene okrivljenog, kada ovaj nije imao svoju imovinu iz koje bi mogla da se izmiri njegova obaveza. Pretpostavlja se da se u praksi de\u0161avalo da je vladar uzimao miraz \u017eene radi namirenja osvete ili naplate odre\u0111ene globe zbog ubistva, sa \u010dim u Budvi nisu \u017eeleli da se pomire, pa su zato statutarnom odred bom ovu praksu i ograni\u010dili (Bujukli\u0107 1982: 165).<\/p>\n\n\n\n

Na\u010delo o nepovredivosti miraza po\u0161tovalo se i prilikom konfiskacije imovine izdajnika. S obzirom na te\u017einu krivi\u010dnog dela izdaje, zahtev za izuze\u0107e miraza od konfiskacije morao je da se uputi Veneciji kao vi\u0161oj instanci. Statutom je bilo zabranjeno i da se pleni \u017eenina mirazna imovina ukoliko joj je mu\u017e osu\u0111en zbog nekog prestupa. <\/p>\n\n\n\n

U Budvi \u017eena bez dozvole mu\u017ea nije mogla da raspola\u017ee svojom imovinom, \u010dak ni onda kada je zbog mu \u017eevljevog dugotrajnog odsustva iz ku\u0107e ostala bez sredstava za \u017eivot. Da bi se izborila za svoj i goli opstanak svoje dece, mogla je da se obrati sudu, koji bi procenio da li je svrsishodno da joj se d\u00e2 dozvola za prodaju dela miraza. Sva druga raspolaganja bila su joj zabranjena i nisu proizvodila pravno dejstvo. Osim na o\u010duvanje i nepovredivost miraza, ovim se jasno ukazuje na to da je \u017eena u Budvi imala ograni\u010denu poslovnu sposobnost, tim pre \u0161to joj nije bilo dozvoljeno ni da uve\u0107ava, a ni da umanjuje svoju imovinu (\u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b 2011).<\/p>\n\n\n\n

\u010cak i kada nisu postojali tragovi o predaji miraza i njegovoj nepovredivost, svest o njegovom obaveznom postojanju i o\u010duvanju bila je prisutna kod svih udatih \u017eena bez obzira na njihovu klasnu pripadnost.<\/p>\n\n\n\n

U Kotoru je pod posebnim, vrlo strogo predvi\u0111enim uslovima, otu\u0111enje miraza \u017eenama bilo dozvoljeno samo za slu\u010daj bolesti, za pokri\u0107e tro\u0161kova le\u010denja, za obezbe\u0111enje miraza k\u0107erkama i zbog siroma\u0161tva koje je pretilo da ugrozi biolo\u0161ki opstanak porodice, odnosno zbog nedostatka osnovnih sredstava za \u017eivot. Za ovakve slu\u010dajeve bilo je neophodno da se obezbedi saglasnost gradskih vlasti (\u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b 2004: 11).<\/p>\n\n\n\n

U Budvi je pak mu\u017eu i \u017eeni bila potrebna posebna dozvola suda za otu\u0111enje mirazne imovine, \u010dak i u situaciji potpunog osiroma\u0161enja i nu\u017enosti da se na taj na\u010din isplate zajedni\u010dki dugovi, \u0161to je o\u010dito bio izuzetak (\u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b 2011: 92).<\/p>\n\n\n\n

U onovremenom Kotoru mu\u017e nije mogao da bude \u017eenin zakonski naslednik, pa su tako njen miraz nasle\u0111ivala njena deca, u prvom redu sinovi. Za slu\u010daj svoje smrti, \u017eena je mogla slobodno da raspola\u017ee sa jednom \u010detvrtinom, \u0161to zna\u010di da je mu\u017e na taj na\u010din mogao da se na\u0111e u krugu njenih testamentarnih naslednika. U brakovima gde supru\u017enici nisu imali dece, suprug je imao obavezu da po smrti \u017eene miraz vrati njegovom davaocu, a mogao je kao udovac i da u\u017eiva u njemu (\u0411\u043e\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b \u0413\u043b\u0443\u0448\u0447\u0435\u0432\u0438\u045b 1982: 179\u2013183; \u0411\u043e\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b \u0413\u043b\u0443\u0448\u0447\u0435\u0432\u0438\u045b 1999: 65\u201368).<\/p>\n\n\n\n

Ovo isto pravo do\u017eivotnog u\u017eivanja, lectum<\/em>, pod odre\u0111enim strogo propisanim uslovima, imala je i \u017eena na mu\u017eevljevoj imovini, a i supru\u017enici u Budvi, te se u Statutu na\u0161la i sle de\u0107a odredba O posjedovanju udovi\u010dke postelje<\/em>, koja ka\u017ee da ko \u017eeli da nakon smrti \u017eene ili mu\u017ea poseduje udovi\u010dku postelju ili postelju umrlog mu\u017ea, mora dobro da obra\u0111uje njegove vinograde, da popravljanje gove ku\u0107e i da \u010duva sve stvari pokojnika kao da su njegove, odnosno da se o njima stara s pa\u017enjom dobrog doma\u0107ina. Ukoliko ovaj koji u\u017eiva u roku od godinu dana ne obavi sve \u0161to je potrebno u vinogradu, ne po krije ku\u0107e kao \u0161to treba ili prodaje pokojnikove pokretne i nepokretne svari, pa se to doka\u017ee, izgubi\u0107e pravo da u\u017eiva imovinu umrlog. U tom slu\u010daju pokojnikove stvari \u0107e se predati njegovim naslednicima, jer \u0107e njegovo zave\u0161tanje biti izvr\u0161no. Zakonodavac jo\u0161 navodi da je onaj ko u\u017eiva imetak preminulog bra\u010dnog druga du\u017ean da mu jednom godi\u0161nje da podu\u0161je i pripremi ru\u010dak u mestu gde je pokojnik sahranjen. U slu\u010daju da treba da se da godinji parastos, tro\u0161ak ove da\u0107e pa\u0161\u0107e na teret pokojnikove imovine, pa pre\u017eiveli supru\u017enik ne\u0107e mo\u0107i da se 137 pravda da nema sredstava da ispo\u0161tuje ovaj obi\u010daj.[14]<\/p>\n\n\n\n

Po kotorskom pravu, ako \u017eena nije imala nikoga od naslednika, mogla je potpuno slobodno da raspola\u017ee svojim mirazom.<\/p>\n\n\n\n

Nezavisno od toga \u0161to je za vreme nemanji\u0107ke Srbije Kotor do\u017eiveo svoj najve\u0107i procvat, u svakom pogledu, a posebno u privrednom, s kojim je ja\u010dala i privatna svojina, u to vreme bila je i dalje prisutna te\u017enja za o\u010duvanjem imovine u krugu porodice. Ona je za posledicu imala kao pravno pravilo da \u017eenska deca, ako imaju bra\u0107u, nisu naslednici svojih roditelja. Na taj na\u010din pravnom regulativom je k\u0107erkama onemogu\u0107eno izno\u0161enje dobara iz roditeljske porodice, a samim tim i njeno umanjenje.<\/p>\n\n\n\n

Zakonodavac, me\u0111utim, \u017eensku decu nije stavio u neravnopravan polo\u017eaj u odnosu na mu\u0161ku, jer je upravo miraz predstavljao zamenu za nasledni udeo k\u0107eri, koji je bio obaveza za roditelje ili bra\u0107u ukoliko ovi nisu bili \u017eivi. Na taj na\u010din su se sestre u imovinskopravnom pogledu izjedna\u010davale s bra\u0107om. Ta obaveznost miraza osiguravala je k\u0107erki udeo u porodi\u010dnoj imovini, s tim \u0161to je po njegovom dobijanju gubila pravo nasle\u0111a na njenom ostatku (\u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b 2014: 237\u2013238).<\/p>\n\n\n\n

Brojne su odredbe koje govore o tome da je otac morao prvo da uda k\u0107eri, pa tek onda da \u017eeni sinove, i da k\u0107erkama po mogu\u0107stvu d\u00e2 jednake miraze, odnosno da prvo uda k\u0107erke svoje prve \u017eene, ili da je, ako je kao udovac imao nameru da se ponovo \u017eeni, bio u obavezi da deci prvo vrati miraz njihove majke. Me\u0111u njima u one iz Kotorskog statuta spadaju: Da otac mo\u017ee prije k\u0107eri udavati, nego sinove \u017eeniti, Da je otac du\u017ean prvo udati k\u0107er i prve \u017eene, O mu\u017eu koji ima k\u0107eri vi\u0161e \u017eena i udaje k\u0107erku od prve, Da otac mo\u017ee udavati k\u0107eri iako sinovi tome protvrje\u010de<\/em>. Na ove odredbe nadoveza\u0107emo jednu iz Budvanskog statuta, O \u017eenidbi i udaji djece<\/em>, kojom se utvr\u0111uje da ako neko od sinova ho\u0107e da se o\u017eeni pre nego \u0161to mu se udaju sestre, a za to nema saglasnost roditelja, otac i majka imaju \u010dak vlast da ga oteraju iz ku\u0107e. Isto tako i odredba Budvanskog statuta O diobi bra\u0107e<\/em> u svojoj regula tivi sadr\u017ei i deo da ako ostane jedan brat sa sestrama, ili sestrom, a da su im roditelji umrli, tada brat ili bra\u0107a prvo moraju da udaju sestre, \u010diji mi razi moraju da se namire iz celokupne imovine, bilo oca bilo majke, pa tek od onog \u0161to preostane mogu da me\u0111u sobom podele na jednake delove. U ovu grupu odredaba svrsta\u0107emo i kotorsku O nasljednicima prve \u017eene koji nisu uzeli maj\u010din miraz<\/em> i budvansku O djeci prve i druge \u017eene<\/em>, koje govore da ukoliko otac za \u017eivota nije vratio deci miraz njihove majke, a potom se o\u017eenio pa umro, iz predmeta zaostav\u0161tine obavezno mora da se izdvoji i vrati prvo miraz njegove prve \u017eene, potom druge, a tek nakon toga da naslednici dobiju ono \u0161to je preostalo.<\/p>\n\n\n\n

Iako je Statut obavezu davanja miraza nametnuo, pre svega, nevestinim roditeljima i bra\u0107i, iz sa\u010duvanih notarskih isprava zaklju\u010dujemo da je miraz mogao devojci da d\u00e2 i neko od humanih ljudi, pa \u010dak i dr\u017eava, pa je sledstveno tome pravni re\u017eim na mirazu u tom delu Primorja bio jedinstven. <\/p>\n\n\n\n

Na osnovu svega navedenog, zaklju\u010di\u0107emo da su imovinskopravni odnosi supru\u017enika u srednjovekovnoj budvanskoj i kotorskoj komuni bili bazirani na principu podeljenosti njihovih dobara, bona paterna<\/em> i bona materna<\/em>, a ovakvo pravno shvatanje rezultat je velikog uticaja Justinijano vog prava, te su tako \u017eene po svom polo\u017eaju u ovim komunama bile emancipovane, pre svega u imovinsko pravnim pogledu (\u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b 2014: 237\u2013238). Na takav njihov polo\u017eaj uticala su i prava drugih susednih primorskih komuna, prvenstveno dubrova\u010dke, ali i uticaji slovenskog i rimsko-vizantijskog prava, koji su doprineli pravnom uobli\u010davanju mnogih instituta, pa tako i miraza (\u0411\u043e\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b-\u0413\u043b\u0443\u0448\u0447\u0435\u0432\u0438\u045b 1984: 98\u201399).<\/p>\n\n\n\n

Miraz i polo\u017eaj \u017eene kod Pa\u0161trovi\u0107a regulisani su sli\u010dno kao i kod suseda u Budvi i Kotoru, ali sa odre\u0111enim osobenostima.<\/p>\n\n\n\n

Pa\u0161trovke se nisu udavale pre \u0161esnaeste godine, dok se momci nisu \u017eenili pre dvadesete. U ovim godinama smatralo se da su devojke zrele za ven\u010danje. Pred udaju nisu radile te\u017ee poslove, nego su naj\u010de\u0161\u0107e u manjoj meri brinule o doma\u0107instvu i pripremale svoje pr\u0107ije.[15] <\/sup>Za Pa\u0161trovke miraz nije bio uslov za udaju. Izuzetak su bile samo vlastelinke, gde je bio obavezan.[16]<\/p>\n\n\n\n

Na osnovu sa\u010duvanih dokumenta iz XV veka zaklju\u010dujemo da su pa\u0161trovske k\u0107eri iz \u010duvenih ku\u0107a imale pozama\u0161ne miraze, pa je tako 1443. godine Ratko Riba\u0161evi\u0107, odlaze\u0107i u Apuliju, izdvojio jednu tre\u0107inu svoje ba\u0161tine za miraz svoje sestre (\u0414\u0430\u043d\u0438\u043b\u043e\u0432\u0438\u045b 2002: 258). Pravni re\u017eim na miraznim dobrima bio je skoro identi\u010dan sa onim u rimsko-vizantijskom i pravu ne manji\u0107ke srednjovekovne Srbije. Pr\u0107ija, re\u010d koja se koristila i u Vizantiji, davala se kod Pa\u0161trovi\u0107a mu\u017eu, ali samo na kori\u0161\u0107enje, po prethodno sa \u010dinjenoj Carta dotis<\/em>, kasnije Noti<\/em>, [17] uz prisustvo dva svedoka (\u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b 2014: 16\u201317). <\/p>\n\n\n\n

Sama predaja pr\u0107ije, ili nevestnine, odvijala se ovako: ujutro, po ven\u010danju, nevestin otac ili, ako nije \u017eiv, onda ujak ili stric, doteraju na konju\u0161krinju, koju prihvataju mladenci ili neko od uku\u0107ana. Dok se \u0161krinja ne otvori, za \u010diji sadr\u017eaj vlada velika radoznalost, kolika je i kakva je, davaoci pr\u0107ije ne sedaju. Kada se poka\u017ee \u0161ta je sve unutra, a obi\u010dno je sadr\u017eala pored platna, haljina, rublja, mre\u017eica i vela, nalik onom koji su nosile Dobro\u0107anke, koret i saju, pokoji komad nakita, tek onda se (fizi\u010dki) predavala mlado\u017eenjinim roditeljima (\u0412\u0443\u043a\u043c\u0430\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b 2002: 326; \u041c\u0435\u0434\u0438\u0433\u043e\u0432\u0438\u045b-\u0421\u0442\u0435\u0444\u0430\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b 2014: 47).<\/p>\n\n\n\n

Svojina na mirazu bila je \u017eenina, pa se zato i ka\u017ee: \u201e\u0110evojka je dobila miraz, jer je on njen od trenutka kada joj je dat, a tako ostaje i nadalje, kada u\u0111e u mu\u017eevljevu ku\u0107u\u201c. Ovo je bio osnovni princip iz koga su izvo\u0111ena sva pravila o kori\u0161\u0107enju dotalnih dobara i o njihovoj sudbini po prestanku braka (\u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b 2016: 457).<\/p>\n\n\n\n

Isto kao u rimsko-vizantijskom pravu, ali i kod Budvana i Kotorana, i kod Pa\u0161trovi\u0107a je postojao odvojeni imovinski re\u017eim kod supru\u017enika (\u0421\u0442\u0430\u043d\u0438\u043c\u0438\u0440\u043e\u0432\u0438\u045b 2006: 96). <\/p>\n\n\n\n

\u010cesto je pr\u0107ija kod Pa\u0161trovke bila i jedina njena imovina ili je predstavljala njen ve\u0107i deo (\u0412\u0443\u043a\u043c\u0430\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b 2002: 338\u2013339).<\/p>\n\n\n\n

Pa\u0161trovka je oduvek imala mogu\u0107nost nasle\u0111ivanja, ravnopravno, uz bra\u0107u. Kod Pa\u0161trovi\u0107a se primenjivao Pa\u0161trovski zakonik, koji predstavlja jednu od redakcija Du\u0161anovog zakonika, \u010diji su sastavni delovi Skra\u0107ena sintagma Matije Vlastara i Prohiron. Kroz Zakonik se pro\u017eimalo Justinijanovo pravo, kao spoj obi\u010daja i zakona, utemeljeno na rimskom i gr\u010dkom pravu i dogmatskim shvatanjima hri\u0161\u0107anske crkve. Vizantija je poznavala bilateralni sistem nasle\u0111ivanja, pa je tako prenos dobara i\u0161ao i preko mu\u0161ke, ali i preko \u017eenske linije. Obi\u010dajem je pak bilo ukorenjeno da je naj\u010de\u0161\u0107e sestra svoj nasledni udeo ustupala bra\u0107i, pogotovo ako su ona imala mu\u0161ko potomstvo (\u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b 2016: 459).<\/p>\n\n\n\n

Za razliku od Kotoranke, posebno Budvanke, kojima su statuti gradova ograni\u010davali pravnu i poslovnu sposobnost, Pa\u0161trovka je imala punu pravnu i poslovnu sposobnost, od punoletstva pa do smrti, kao i za vreme trajanja braka. Na sudu je mogla da se pojavljuje punova\u017eno bez mu\u017ea (\u0428\u0435\u043a\u0443\u043b\u0430\u0440\u0430\u0446 [\u043f\u0440\u0438\u0440.] 1999). Isto tako, u braku je sama, izme\u0111u ostalog, mogla i da \u010dini poklone. <\/p>\n\n\n\n

Mu\u017e je imao pravo da za vreme trajanja braka koristi njena mirazna dobra, pre svega nepokretnosti, ali je po ugledu na srpsko pravo i prava ostalih primorskih gradova morao da ih sa\u010duva u potpunosti. Ako je \u017eena donela u pr\u0107iju vo\u0107njak ili vinograde, mogao je da raspola\u017ee i upravlja njihovim plodovima. Ina\u010de, plodovi su uglavnom kori\u0161\u0107eni za potrebe doma\u0107instva, pa je u tu svrhu svaki \u010dlan porodice mogao njima slobodno da raspola\u017ee, nije se postavljalo pitanje (\u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b 2011: 188\u2013189).<\/p>\n\n\n\n

I Pa\u0161trovi\u0107i su poznavali mogu\u0107nost u\u017eivanja dotalne imovine po smrti supruge, a tu mislimo na zemlju, vo\u0107njake i vinograde. Ovo pravo imali su mu\u017eevi koji su \u017eiveli u zajednici sa decom, sve do sklapanja novog braka i punoletstva sinova. S punoletstvom, sinovima se jo\u0161 odranije titularima prava svojine, tek tada pru\u017eala mogu\u0107nost da tra\u017ee da im se preda imovina ostala iza pokojne majke. S druge strane, razvrgavanje porodice, doma\u0107instva kod Pa\u0161trovi\u0107a, uvek je obi\u010dajem bilo usko povezano sa smr\u0107u oca.<\/p>\n\n\n\n

Treba naglasiti da se, uz Pa\u0161trovski zakonik, obi\u010dajno pravo u pa\u0161trov skoj zajednici u ve\u0107oj meri primenjivalo nego pisani Zakon, zarad tvrdo ukorenjenog po\u0161tovanja pravde i pravice, prilago\u0111enih konkretnom slu\u010daju (\u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b 2011: 188\u2013189).<\/p>\n\n\n\n

BIBLIOGRAFIJA<\/h3>\n\n\n\n

Primarni izvori<\/em><\/p>\n\n\n\n

\u0421\u0440\u0435\u0434\u045a\u043e\u0432\u0458\u0435\u043a\u043e\u0432\u043d\u0438 \u0441\u0442\u0430\u0442\u0443\u0442 \u0411\u0443\u0434\u0432<\/em>\u0435 (\u043f\u0440 \u0438\u0440. \u041c\u0438\u0440\u043e\u0441\u043b\u0430\u0432 \u041b\u0443\u043a\u0435\u0442\u0438\u045b \u0438 \u0416\u0438\u043a\u0430 \u0411\u0443\u0458\u0443\u043a\u043b\u0438\u045b, c \u0438\u0442\u0430\u043b\u0438\u0458\u0430\u043d\u0441\u043a\u043e\u0433 \u043f\u0440\u0435\u0432\u0435\u043e \u041d\u0438\u043a\u043e\u043b\u0430 \u0412\u0443\u0447\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b). 1988. \u0411\u0443\u0434\u0432\u0430: \u0418\u0441\u0442\u043e\u0440\u0438\u0458\u0441\u043a\u0438 \u0430\u0440\u0445\u0438\u0432 \u0411\u0443\u0434\u0432\u0435.<\/p>\n\n\n\n

Statvta civitatis Cathari \u2013 Statut grada Kotora<\/em> (ur. Jelena Antovi\u0107), knj. II. 2009. Cetinje: Dr\u017eavni arhiv Crne Gore. <\/p>\n\n\n\n

\u0428\u0435\u043a\u0443\u043b\u0430\u0440\u0430\u0446, \u0411\u043e\u0436\u0438\u0434\u0430\u0440 (\u043f\u0440\u0438\u0440.). 1999. \u041f\u0430\u0448\u0442\u0440\u043e\u0432\u0441\u043a\u0435 \u0438\u0441\u043f\u0440\u0430\u0432\u0435 III<\/em>. \u041f\u0435\u0442\u0440\u043e\u0432\u0430\u0446 \u043d\u0430 \u041c\u043e\u0440\u0443: \u041e\u0434\u0431\u043e\u0440 \u0437\u0430 \u0441\u0430\u043a\u0443\u043f\u0459\u0430\u045a\u0435 \u0438\u0441\u0442\u043e\u0440\u0438\u0458\u0441\u043a\u0435 \u0433\u0440\u0430\u0452\u0435 \u043e \u041f\u0430\u0448\u0442\u0440\u043e\u0432\u0438\u045b\u0438\u043c\u0430. <\/p>\n\n\n\n

Literatura<\/em><\/p>\n\n\n\n

\u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b, \u041c\u0438\u0440\u0458\u0430\u043d\u0430. 2004. \u041a\u043e\u0442\u043e\u0440\u0441\u043a\u0435 \u043d\u043e\u0442\u0430\u0440\u0441\u043a\u0435 \u0441\u0440\u0435\u0434\u045a\u043e\u0432\u0435\u043a\u043e\u0432\u043d\u0435 \u0438\u0441\u043f\u0440\u0430\u0432\u0435 \u043a\u043e\u0458\u0435 \u0441\u0435 \u0442\u0438\u0447\u0443 \u0440\u043e\u0434\u0438\u0442\u0435\u0459\u0430 \u0438 \u0434\u0435\u0446\u0435<\/em> (\u0441\u043f\u0435\u0446\u0438\u0458\u0430\u043b\u0438\u0441\u0442\u0438\u0447\u043a\u0438 \u0440\u0430\u0434). \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u0423\u043d\u0438\u0432\u0435\u0440\u0437\u0438\u0442\u0435\u0442 \u0423\u043d\u0438\u043e\u043d, \u041f\u0440\u0430\u0432\u043d\u0438 \u0444\u0430\u043a\u0443\u043b\u0442\u0435\u0442. <\/p>\n\n\n\n

\u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b, \u041c\u0438\u0440\u0458\u0430\u043d\u0430. 2011. \u041c\u0438\u0440\u0430\u0437 \u0443 \u0441\u0440\u0435\u0434\u045a\u043e\u0432\u0435\u043a\u043e\u0432\u043d\u043e\u043c \u043f\u0440\u0430\u0432\u0443 \u041a\u043e\u0442\u043e\u0440\u0430<\/em> (\u043c\u0430\u0433\u0438c\u0442\u0430\u0440\u0441\u043a\u0430 \u0442\u0435\u0437\u0430). \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u0423\u043d\u0438\u0432\u0435\u0440\u0437\u0438\u0442\u0435\u0442 \u0423\u043d\u0438\u043e\u043d, \u041f\u0440\u0430\u0432\u043d\u0438 \u0444\u0430\u043a\u0443\u043b\u0442\u0435\u0442.<\/p>\n\n\n\n

\u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b, \u041c\u0438\u0440\u0458\u0430\u043d\u0430. 2014. \u201e\u041c\u0438\u0440\u0430\u0437 \u0443 \u0441\u0440\u0435\u0434\u045a\u043e\u0432\u0435\u043a\u043e\u0432\u043d\u043e\u043c \u043f\u0440\u0430\u0432\u0443 \u041a\u043e\u0442\u043e\u0440\u0430\u201c. \u0423: \u041c\u0438\u0442\u0440\u043e\u0432\u0438\u045b, \u041a\u0430\u0442\u0430\u0440\u0438\u043d\u0430 (\u0443\u0440.). \u041a\u045a\u0438\u0433\u0430 \u043e \u041a\u043e\u0442\u043e\u0440\u0443<\/em>. \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u041c\u0430\u0433\u0435\u043b\u0430\u043d \u043f\u0440\u0435\u0441, 232\u2013269.<\/p>\n\n\n\n

\u0411\u043b\u0430\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b, \u041c\u0438\u0440\u0458\u0430\u043d\u0430. 2016. \u201e\u041e\u043f\u0440\u045b\u0438\u0458\u0438 \u041f\u0430\u0448\u0442\u0440\u043e\u0432\u043a\u0438\u201c. \u041f\u0430\u0448\u0442\u0440\u043e\u0432\u0441\u043a\u0438 \u0430\u043b\u043c\u0430\u043d\u0430\u0445 II: \u0437\u0430 2015. \u0433\u043e\u0434\u0438\u043d\u0443<\/em>: 453\u2013460.<\/p>\n\n\n\n

\u0411\u043e\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b-\u0413\u043b\u0443\u0448\u0447\u0435\u0432\u0438\u045b, \u041d\u0435\u0432\u0435\u043d\u043a\u0430. 1982. \u201e\u0424\u043e\u0440\u043c\u0435 \u0442\u0435\u0441\u0442\u0430\u043c\u0435\u043d\u0430\u0442\u0430 \u0443 \u0441\u0440\u0435\u0434\u045a\u043e\u0432\u0458\u0435\u043a\u043e\u0432\u043d\u043e\u043c \u043a\u043e\u0442\u043e\u0440\u0441\u043a\u043e\u043c \u043f\u0440\u0430\u0432\u0443\u201c. \u0417\u0431\u043ep\u043d\u0438\u043a \u041f\u0440\u0430\u0432\u043d\u043e\u0433 \u0444\u0430\u043a\u0443\u043b\u0442\u0435\u0442\u0430 \u0443 \u0422\u0438\u0442\u043e\u0440\u0430\u0433\u0434\u0443<\/em> 8\u20139: 179\u2013183.<\/p>\n\n\n\n

\u0411\u043e\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b-\u0413\u043b\u0443\u0448\u0447e\u0432\u0438\u045b, \u041d\u0435\u0432\u0435\u043d\u043a\u0430. 1984. \u0421\u0432\u043e\u0458\u0438\u043d\u0441\u043a\u043e-\u043f\u0440\u0430\u0432\u043d\u0438 \u043e\u0434\u043d\u043e\u0441\u0438 \u0443 \u041a\u043e\u0442\u043e\u0440\u0443 \u0443 XIV \u0432\u0438\u0458\u0435\u043a\u0443 <\/em>(\u0434\u043e\u043a\u0442\u043e\u0440\u0441\u043a\u0430 \u0434\u0438\u0441\u0435\u0440\u0442\u0430\u0446\u0438\u0458\u0430). \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u0423\u043d\u0438\u0432\u0435\u0440\u0437\u0438\u0442\u0435\u0442 \u0443 \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434\u0443, \u041f\u0440\u0430\u0432\u043d\u0438 \u0444\u0430\u043a\u0443\u043b\u0442\u0435\u0442.<\/p>\n\n\n\n

\u0411\u043e\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b-\u0413\u043b\u0443\u0448\u0447\u0435\u0432\u0438\u045b, \u041d\u0435\u0432\u0435\u043d\u043a\u0430. 1999. \u201e\u041b\u0435\u043a\u0442\u0443\u043c \u0443 \u0441\u0440\u0435\u0434\u045a\u043e\u0432\u0458\u0435\u043a\u043e\u0432\u043d\u043e\u043c \u043a\u043e\u0442\u043e\u0440\u0441\u043a\u043e\u043c \u043f\u0440\u0430\u0432\u0443\u201c. \u0418\u0437 \u043f\u0440\u0430\u0432\u043d\u0435 \u043f\u0440\u043e\u0448\u043b\u043e\u0441\u0442\u0438 \u041a\u043e\u0442\u043e\u0440\u0430<\/em>. \u041f\u043e\u0434\u0433\u043e\u0440\u0438\u0446\u0430: \u041a\u0443\u043b\u0442\u0443\u0440\u043d\u043e-\u043f\u0440\u043e\u0441\u0432\u0458\u0435\u0442\u043d\u0430 \u0437\u0430\u0458\u0435\u0434\u043d\u0438\u0446\u0430.<\/p>\n\n\n\n

\u0411\u043e\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b, \u041d\u0435\u0432\u0435\u043d\u043a\u0430. 1977. \u201e\u0417\u0430\u043a\u043e\u043d \u0441\u043a\u043e \u043d\u0430\u0441\u043b\u0435\u0452\u0438\u0432\u0430\u045a\u0435 \u043f\u043e \u041a\u043e\u0442\u043e\u0440\u0441\u043a\u043e\u043c \u0441\u0442\u0430\u0442\u0443\u0442\u0443\u201c. \u0417\u0431\u043e\u0440\u043d\u0438\u043a \u041f\u0440\u0430\u0432\u043d\u043e\u0433 \u0444\u0430\u043a\u0443\u043b\u0442\u0435\u0442\u0430 \u0443 \u0422\u0438\u0442\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434\u0443<\/em> 2(1): 137\u2013142.<\/p>\n\n\n\n

\u0411\u043e\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b, \u041d\u0435\u0432\u0435\u043d\u043a\u0430. 1977. \u201e\u041d\u0430\u0441\u043b\u0435\u0434\u043d\u043e \u043f\u0440\u0430\u0432\u043e \u043f\u043e \u041a\u043e\u0442\u043e\u0440\u0441\u043a\u043e\u043c \u0441\u0442\u0430\u0442\u0443\u0442\u0443\u201c (\u043c\u0430\u0433\u0438\u0441\u0442\u0430\u0440\u0441\u043a\u0430 \u0442\u0435\u0437\u0430). \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u0423\u043d\u0438\u0432\u0435\u0440\u0437\u0438\u0442\u0435\u0442 \u0443 \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434\u0443, \u041f\u0440\u0430\u0432\u043d\u0438 \u0444\u0430\u043a\u0443\u043b\u0442\u0435\u0442.<\/p>\n\n\n\n

Bujukli\u0107, \u017dika. 1982. \u201eOdredbe o porodici i nasle\u0111ivanju u srednjevekovnom Budvanskom statutu\u201c. Zbornik Pravnog fakulteta u Rijeci<\/em> 3: 159\u2013179.<\/p>\n\n\n\n

\u0411\u0443\u0458\u0443\u043a\u043b\u0438\u045b, \u0416\u0438\u043a\u0430. 1988. \u041f\u0440\u0430\u0432\u043d\u043e \u0443\u0440\u0435\u0452\u0435\u045a\u0435 \u0441\u0440\u0435\u0434\u045a\u043e\u0432\u0435\u043a\u043e\u0432\u043d\u0435 \u0431\u0443\u0434\u0432\u0430\u043d\u0441\u043a\u0435 \u043a\u043e\u043c\u0443\u043d\u0435.<\/em> \u041d\u0438\u043a\u0448\u0438\u045b: \u0423\u043d\u0438\u0432\u0435\u0440\u0437\u0438\u0442\u0435\u0442\u0441\u043a\u0430 \u0440\u0438\u0458\u0435\u0447; \u0411\u0443\u0434\u0432\u0430: \u0418\u0441\u0442\u043e\u0440\u0438\u0458\u0441\u043a\u0438 \u0430\u0440\u0445\u0438\u0432.<\/p>\n\n\n\n

\u0411\u0443\u0458\u0443\u043a\u043b\u0438\u045b, \u0416\u0438\u043a\u0430. 2012. \u0420\u0438\u043c\u0441\u043a\u043e \u043f\u0440\u0438\u0432\u0430\u0442\u043d\u043e \u043f\u0440\u0430\u0432\u043e<\/em>. \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u041f\u0440\u0430\u0432\u043d\u0438 \u0444\u0430\u043a\u0443\u043b\u0442\u0435\u0442 \u0423\u043d\u0438\u0432\u0435\u0440\u0437\u0438\u0442\u0435\u0442\u0430 \u0443 \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434\u0443.<\/p>\n\n\n\n

\u0412\u0443\u043a\u043c\u0430\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0408\u043e\u0432\u0430\u043d. 2002. \u041f\u0430\u0448\u0442\u0440\u043e\u0432\u0438\u045b\u0438: \u0430\u043d\u0442\u0440\u043e\u043f\u043e\u0433\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0444\u0441\u043a\u043e-\u0435\u0442\u043d\u043e\u043b\u043e\u0448\u043a\u0430 \u0438\u0441\u043f\u0438\u0442\u0438\u0432\u0430\u045a\u0430<\/em>. \u041f\u043e\u0434\u0433\u043e\u0440\u0438\u0446\u0430: \u0426\u0418\u0414.<\/p>\n\n\n\n

Dabinovi\u0107, \u0410ntun S. 1934. Kotor pod Mleta\u010dkom Republikom (1420\u20131797)<\/em>. Zagreb: Union.<\/p>\n\n\n\n

\u0414\u0430\u043d\u0438\u043b\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0408\u0435\u043b\u0435\u043d\u0430. 2002. \u201e\u041e \u043c\u0438\u0440\u0430\u0437\u0443 \u0443 \u043f\u0430\u0448\u0442\u0440\u043e\u0432\u0441\u043a\u043e\u043c \u043e\u0431\u0438\u0447\u0430\u0458\u043d\u043e\u043c \u043f\u0440\u0430\u0432\u0443\u201c. \u0418\u0441\u0442\u043e\u0440\u0438\u0458\u0441\u043a\u043e-\u043f\u0440\u0430\u0432\u043d\u0435 \u0441\u0442\u0443\u0434\u0438\u0458\u0435<\/em>. \u041f\u043e\u0434\u0433\u043e\u0440\u0438\u0446\u0430: \u041f\u0440\u0430\u0432\u043d\u0438 \u0444\u0430\u043a\u0443\u043b\u0442\u0435\u0442.<\/p>\n\n\n\n

\u0414\u0438\u043d\u0438\u045b-\u041a\u043d\u0435\u0436\u0435\u0432\u0438\u045b, \u0414\u0443\u0448\u0430\u043d\u043a\u0430. 1974.\u041f\u043e\u043b\u043e\u0436\u0430\u0458 \u0436\u0435\u043d\u0430 \u0443 \u0414\u0443\u0431\u0440\u043e\u0432\u043d\u0438\u043a\u0443 \u0443 XIII \u0438 XIV \u0432\u0435\u043a\u0443<\/em>. \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u0421\u0410\u041d\u0423. <\/p>\n\n\n\n

\u0408\u0430\u043d\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0414\u0440\u0430\u0433\u043e\u0441\u043b\u0430\u0432. 1953. \u0418\u0441\u0442o\u0440\u0438\u0458\u0430 \u0434\u0440\u0436\u0430\u0432\u0435 \u0438 \u043f\u0440\u0430\u0432\u0430 \u0444\u0435\u0443\u0434\u0430\u043b\u043d\u0435 \u0421\u0440\u0431\u0438\u0458\u0435: XII XV \u0432\u0435\u043a<\/em>. \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u041d\u0430\u0443\u0447\u043d\u0430 \u043a\u045a\u0438\u0433\u0430.<\/p>\n\n\n\n

Kulicher, Josef. 1957. Op\u0107a ekonomska povijest srednjega i novoga vijeka<\/em>. Zagreb: Kultura.<\/p>\n\n\n\n

Mayer, Anton, 1951. Monumenta Cata rensia: kotorski spomenici: prva knjiga kotorskih notara od god. 1326\u20131335.<\/em> Zagreb: JAZU.<\/p>\n\n\n\n

\u041c\u0435\u0434\u0438\u0433\u043e\u0432\u0438\u045b-\u0421\u0442\u0435\u0444\u0430\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b, \u041c\u0438\u043b\u0430, 2014. \u201e\u0415\u0442\u043d\u043e\u0433\u0440\u0430\u0444\u0441\u043a\u0430 \u0441\u0438\u043c\u0431\u043e\u043b\u0438\u043a\u0430 \u043f\u0430\u0448\u0442\u0440\u043e\u0432\u0441\u043a\u0435 \u0441\u0432\u0430\u0434\u0431\u0435\u201c. \u0411\u0440\u0448\u0459\u0430\u043d \u0443\u0437 \u043a\u0443\u045b\u0443<\/em>. \u0411\u0443\u0434\u0432\u0430: \u041a\u043e\u043f\u0438\u0440\u0430\u0458\u0442.<\/p>\n\n\n\n

\u041c\u0438\u0458\u0443\u0448\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0421\u043b\u0430\u0432\u043a\u043e. 1954. \u201eStatuta civitatis Catari\u201c. \u0413\u043e\u0434\u0438\u0448\u045a\u0430\u043a \u041f\u043e\u043c\u043e\u0440\u0441\u043a\u043e\u0433 \u043c\u0443\u0437\u0435\u0458\u0430 \u0443 \u041a\u043e\u0442\u043e\u0440\u0443<\/em> 1\/2.<\/p>\n\n\n\n

\u041d\u0438\u043a\u0435\u0437\u0438\u045b, \u041d\u0438\u043ao\u043b\u0430. 1998. \u041f\u043e\u043b\u043e\u0436\u0430\u0458 \u0436\u0435\u043d\u0435 \u0443 \u043f\u043e\u0440\u043e\u0434\u0438\u0447\u043d\u043e\u043c \u043f\u0440\u0430\u0432\u0443 \u041a\u043e\u0442\u043e\u0440\u0430 \u0443 XIV \u0432\u0438\u0458\u0435\u043a\u0443<\/em> (\u043c\u0430\u0433\u0438\u0441\u0442\u0430\u0440\u0441\u043a\u0430 \u0442\u0435\u0437\u0430). \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u0423\u043d\u0438\u0432\u0435\u0440\u0437\u0438\u0442\u0435\u0442 \u0443 \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434\u0443, \u041f\u0440\u0430\u0432\u043d\u0438 \u0444\u0430\u043a\u0443\u043b\u0442\u0435\u0442.<\/p>\n\n\n\n

\u0421\u0442\u0430\u043d\u0438\u043c\u0438\u0440\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0412\u043e\u0458\u0438\u0441\u043b\u0430\u0432. 2006. \u0411\u0440\u0430\u043a \u0438 \u0431\u0440\u0430\u0447\u043d\u0430 \u0434\u0430\u0432\u0430\u045a\u0430<\/em>. \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u041f\u0440\u0430\u0432\u043d\u0438 \u0444\u0430\u043a\u0443\u043b\u0442\u0435\u0442: \u0421\u043b\u0443\u0436\u0431\u0435\u043d\u0438 \u0433\u043b\u0430\u0441\u043d\u0438\u043a.<\/p>\n\n\n\n

\u0421\u0442\u0430\u043d\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b, \u041e\u0431\u0440\u0430\u0434, 2004. \u0420\u0438\u043c\u0441\u043a\u043e \u043f\u0440-\u0430\u0432\u043e<\/em>. \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u0421\u043b\u0443\u0436\u0431\u0435\u043d\u0438 \u043b\u0438\u0441\u0442 \u0421\u0440\u0431\u0438\u0458\u0435 \u0438 \u0426\u0440\u043d\u0435 \u0413\u043e\u0440\u0435.<\/p>\n\n\n\n

\u0427\u0443\u0447\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0412\u0435\u0440\u0430. 1981. \u201e\u041c\u0430\u0442\u0435\u0440\u0438\u0458\u0430\u043b\u043d\u043e \u043e\u0431\u0435\u0437\u0431\u0458\u0435\u0452\u0435\u045a\u0435 \u0441\u0443\u043f\u0440\u0443\u0436\u043d\u0438\u043a\u0430 \u0443 \u0434\u0443\u0431\u0440\u043e\u0432\u0430\u0447\u043a\u043e\u043c \u0441\u0440\u0435\u0434\u045a\u043e\u0432\u0458\u0435\u043a\u043e\u0432\u043d\u043e\u043c \u043f\u0440\u0430\u0432\u0443\u201c. \u0417\u0431\u043e\u0440\u043d\u0438\u043a \u041f\u0440\u0430\u0432\u043d\u043e\u0433 \u0444\u0430\u043a\u0443\u043b\u0442\u0435\u0442\u0430 \u0443 \u0421\u0430\u0440\u0430\u0458\u0435\u0432\u0443<\/em> XXVIII\/1980: 316\u2013317.<\/p>\n\n\n\n

ON DOWRY IN BUDVA, KOTOR, \u0410ND PA\u0160TROVI\u0106I IN MIDDLE AGES<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Summary: <\/em>In medieval Boka, dowry was a basic institution of matrimonial property law. It was the main feature of legal position of women\u2019s property in the family and society. It represented material security to the bride, and later to her children, and was most often the woman\u2019s only one property that used to exhaust her hereditary share in the family, except among Pa\u0161trovi\u0107s. The dowry represented the woman\u2019s special property, which was given to the husband during the engagement or marriage. It was given by the dowry contract, less often the bride would give it herself. The purpose of the dowry was to provide contribution to the expenses of the joint household and, hence, the easier living of the bride and her new family. Dowry Agreement, carta dotis<\/em>, a list of dowry property, was drawn up, because dowry was not allowed to be truncated. As it was handed down, the wife\u2019s children succeeded it, sons in the first place, and if there were no descendants, it was returned to the biological family, that gave it. Dowry goods, for the duration of the marriage, were subject to a special management regime. In relation to the dowry, the husband had the right of usus fructus<\/em> and every benefit from that property, and under certain conditions to be the heir after his wife\u2019s death. The dowry was normed and regulated by the Statutes of cities of Budva and of Kotor, but it was also deeply rooted in the customs of these two communes, as well as among Pa\u0161trovi\u0107s, where it was not a precondition for marriage. The dowry formed the backbone of the bride\u2019s property and was inseparable companion of marriage in this Area.<\/p>\n\n\n\n

Keywords<\/em>: dowry, marriage, Budva, Kotor, Pa\u0161trovi\u0107i, statutes, customs<\/p>\n\n\n\n

ENDNOTES<\/h3>\n\n\n\n

[1] advmimib@gmail.com. <\/p>\n\n\n\n

[2] Vi\u0161e o tome u: \u0421\u0440\u0435\u0434\u045a\u043e\u0432\u0458\u0435\u043a\u043e\u0432\u043d\u0438 \u0441\u0442\u0430\u0442\u0443\u0442 \u0411\u0443\u0434\u0432\u0435<\/em> (\u043f\u0440\u0438\u0440. \u041c\u0438\u0440\u043e\u0441\u043b\u0430\u0432 \u041b\u0443\u043a\u0435\u0442\u0438\u045b \u0438 \u0416\u0438\u043a\u0430 \u0411\u0443\u0458\u0443\u043a\u043b\u0438\u045b, c \u0438\u0442\u0430\u043b\u0438\u0458\u0430\u043d\u0441\u043a\u043e\u0433 \u043f\u0440\u0435\u0432\u0435\u043e \u041d\u0438\u043a\u043e\u043b\u0430 \u0412\u0443\u0447\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b). \u0411\u0443\u0434\u0432\u0430: \u0418\u0441\u0442\u043e\u0440\u0438\u0458\u0441\u043a\u0438 \u0430\u0440\u0445\u0438\u0432 \u0411\u0443\u0434\u0432\u0435, 1988.<\/p>\n\n\n\n

[3] Vi\u0161e o tome u: Statvta civitatis Cathari \u2013 Statut grada Kotora <\/em>(ur. Jelena Antovi\u0107), knj. II. Cetinje: Dr\u017eavni arhiv Crne Gore, 2009.<\/p>\n\n\n\n

[4] U Rimu, u braku bez manusa, miraz koji je \u017eena donela udajom slu\u017eio je mu\u017eu da lak\u0161e snosi tro\u0161kove doma\u0107instva, te ga on nije mogao koristiti za neke druge svrhe, sem za izdr\u017eavanje porodice (\u0411\u0443\u0458\u0443\u043a\u043b\u0438\u045b 2012: 167). <\/p>\n\n\n\n

[5] Glava CLIII Kotorskog statuta ka\u017ee \u201eda \u017eena ne mo\u017ee jem\u010diti svojim mirazom, a ni da slobodno raspola\u017ee, a miraz joj se jedino mogao oduzeti zarad dokazane preljube\u201c. Istu odredbu nalazimo i u Statutu grada Trogira (glava XXIII).<\/p>\n\n\n\n

[6] Statut grada Budve, glava CLXXXX VII.<\/p>\n\n\n\n

[7] Statut grada Kotora, glava C (O silovanju \u017eena<\/em>).<\/p>\n\n\n\n

[8] Statut grada Kotora, glava CCX (O poklonu oca nezakonitim naslednicima i njegovoj vlasti nad njima<\/em>).<\/p>\n\n\n\n

[9] Statut grada Kotora, glava CXXVIII.<\/p>\n\n\n\n

[10] Statut grada Kotora, glava CL.<\/p>\n\n\n\n

[11] Statut grada Kotora, glava CCXXII (O zabrani otu\u0111enja miraza<\/em>).<\/p>\n\n\n\n

[12] Statut grada Kotora, glava LXXXXIX (O udatoj \u017eeni pozvanoj na sud<\/em>) i CI (O protivre\u010dju \u017eene u parnici mu\u017ea<\/em>).<\/p>\n\n\n\n

[13] Statut grada Kotora, glava CXLIX (\u201e… nec etiam Curia si propter offensam aliquam, dictus maritus fuerit conde mnatus, similiter non possit pignora re res mobiles, vel stabiles deperchi vio…\u201c). <\/p>\n\n\n\n

[14] Vi\u0161e o udovi\u010dkom pravu v.: \u0411\u043e\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b 1977: 25\u201326; \u0411\u043e\u0433\u043e\u0458\u0435\u0432\u0438\u045b-\u0413\u043b\u0443\u0448\u0447\u0435\u0432\u0438\u045b 1999: 65\u201368; \u0414\u0438\u043d\u0438\u045b-\u041a\u043d\u0435\u0436\u0435\u0432\u0438\u045b 1974: 115\u2013116; \u041d\u0438\u043a\u0435\u0437\u0438\u045b 1998: 146.<\/p>\n\n\n\n

[15] O etnografskim specifi\u010dnostima Pa\u0161trovi\u0107a, pored ostalih autora, veoma opse\u017eno je pisao Jovan Vukmanovi\u0107 (\u0412\u0443\u043a\u043c\u0430\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b 2002).<\/p>\n\n\n\n

[16] Obaveznost miraza za devojke iz plemenitih porodica odgovara odredbama iz Du\u0161anovog zakonika i ima ih ukuno dve, od kojih se jedna ti\u010de zabrane davanje mu\u0161kog roblja u miraz, a druga mogu\u0107nosti davanja ba\u0161tine u pr\u0107iju (\u0408\u0430\u043d\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b 1953: 7\u20138).<\/p>\n\n\n\n

[17] U Budvi je va\u017eilo pravilo da se odmah po prijemu miraza sa\u010dini i Carta dotis<\/em>. Ona je za Budvanku bila od naro\u010ditog zna\u010daja, jer joj je na lak\u0161i na\u010din omogu\u0107avala da doka\u017ee njegovo postojanje, tim pre \u0161to joj je bilo zabranjeno da protivure\u010di mu\u017eu (\u0411\u0443\u0458\u0443\u043a\u043b\u0438\u045b 1988: 134).<\/p>\n\n\n\n

SEPARAT RADA<\/h3>\n\n\n\n

Separat ovog rada (pdf), objavljenog u prvom broju \u010dasopisa Konteksti kulture: studije iz humanistike i umjetnosti<\/em> (2023), mo\u017eete preuzeti klinom na\u00a0ovaj link<\/a>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mirjana Blagojevi\u0107 [1]Beograd, Srbija Sa\u017eetak: U srednjovekovnoj Boki miraz je bio osnovna ustanova bra\u010dnog imovinskog prava i ujedno glavno obele\u017eje imovinskopravnog polo\u017eaja \u017eene u porodici i dru\u0161tvu. Za nevestu, a kasnije i njenu decu, bio je garant materijalne sigurnosti i naj\u010de\u0161\u0107e jedina njena imovina, kojom se iscrpljivao njen nasledni udeo u porodici, sem kod Pa\u0161trovi\u0107a. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1058,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-467","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-radovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/467","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=467"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/467\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1675,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/467\/revisions\/1675"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1058"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=467"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=467"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=467"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}