{"id":469,"date":"2025-01-29T22:55:41","date_gmt":"2025-01-29T22:55:41","guid":{"rendered":"https:\/\/kontekstikulture.me\/?p=469"},"modified":"2026-02-09T10:38:21","modified_gmt":"2026-02-09T10:38:21","slug":"pretece-akcionarstva-u-boki-prema-ispravama-kotorskih-notara","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/2025\/01\/29\/pretece-akcionarstva-u-boki-prema-ispravama-kotorskih-notara\/","title":{"rendered":"Milko \u0160timac | Prete\u010de akcionarstva u Boki prema ispravama kotorskih notara"},"content":{"rendered":"\n

Milko \u0160timac<\/strong> [1]
Beograd, Srbija<\/em><\/p>\n\n\n\n

Sa\u017eetak: <\/em>Prednosti akcionarstva kao oblika udru\u017eivanja kapitala ispoljavaju se kako u ekonomiji, tako i u dru\u0161tvenim odnosima. Razvijeno i ra\u0161ireno akcionarstvo doprinosi razvoju privrede, te omogu\u0107ava uspostavljanje srednje klase i njeno \u0161irenje. U\u010dvr\u0161\u0107uje i demokratiju kao politi\u010dko ure\u0111enje srednje klase. Akcionarstvo to posti\u017ee prevazila\u017eenjem dva osnovna ograni\u010denja kapitalizacije imovine: odnosa individualnog i korporativnog interesa, i vremenskog ograni\u010denja. Ograni\u010denja su se prevazilazila, istorijski posmatrano, postepeno, onako kako se i akcionarstvo uobli\u010davalo u svoj sada\u0161nji, razvijeni, oblik zatvorenog akcionarskog dru\u0161tva, kojim se javno trguje na organizovanim tr\u017ei\u0161tima kapitala. Rekonstrukciju dela razvoja akcionarstva mo\u017eemo pratiti prou\u010dava ju\u0107i notarska pismena javnih bele\u017enika u srednjovekovnom Kotoru. Iz njih saznajemo da su udru\u017eivanja kapitala ve\u0107 od po\u010detka XIV veka bila na dobrom putu da iz jednokratnih trgova\u010dkih poslova pre\u0111u u trajnija trgova\u010dka dru\u0161tva, sa nekim odlikama koje danas vezujemo za akcionarstvo. \u017diva trgova\u010dka delatnost i interes koji se uz nju razvijao gurali su bokeljske trgovce ka slo\u017eenijim i savr\u0161enijim na\u010dinima poslovnog udru\u017eivanja. Ona se jo\u0161 uvek ne mogu nazvati akcionarstvom, ali ve\u0107 poseduju njegove zna\u010dajne osobine.<\/p>\n\n\n\n

Klju\u010dne rije\u010di<\/em>: akcionarstvo, srednji vek, Kotor, notari, udru\u017eivanje kapitala<\/p>\n\n\n\n

AKCIONARSTVO<\/h3>\n\n\n\n

Akcionarsko dru\u0161tvo je najslo\u017eeniji oblik udru\u017eivanja kapitala. Jednom uspostavljen do kraja, i formalizovan, omogu\u0107io je dodatni zamah privrednom razvoju, ali i postepenu promenu dru\u0161tvene strukture. Akcionarstvo je jedan od ugaonih kamenova nastanka, odr\u017eanja i \u0161irenja srednje klase, \u010diji je politi\u010dki izraz parlamentarna demokratija, a socijalno okru\u017eenje \u2013 otvoreno dru\u0161tvo. Tako je akcionarsko dru\u0161tvo omogu\u0107ilo umnogome tehni\u010dki, ekonomski i dru\u0161tveni na predak organizovanih zajednica, spajaju\u0107i posredno tehnolo\u0161ko usavr\u0161a vanje s dru\u0161tvenim osloba\u0111anjem.[2] <\/sup>Akcionarstvo kauzalno prethodi i pojavi narodnog kapitalizma, jer po\u010diva na sve \u0161irem u\u010de\u0161\u0107u malih, pojedina\u010dnih imovina u kapitalizacijama velikih ekonomskih poduhvata. Time i naj\u0161iri krug pripadnika dru\u0161tva uvla\u010di u igru obrta i profita, \u0161ire\u0107i u koncentri\u010dnim krugovima dobrobit razvoja privrede.[3]<\/p>\n\n\n\n

Pojava akcionarstva bila je postepena. Ono je nastajalo spontano, iz potreba poslovanja trgovaca, pre svega. Da bi se ostvario trgova\u010dki poduhvat, znatan po obimu i vrednosti, ali i po intrinsi\u010dkom riziku, bilo je neophodno raspolagati zama\u0161nim sredstvima. Ta su sredstva bivala tolika da su naj\u010de\u0161\u0107e prevazilazila finansijsku i imovinsku snagu pojedinaca. Logi\u010dno re\u0161enje za organizaciju poduhvata takve vrste bilo je udru\u017eivanje s drugima, odnosno udru\u017eivanje kapitala od vi\u0161e vlasnika.<\/p>\n\n\n\n

Naj\u0161ire shvatano, dakle, akcionarstvo je udru\u017eivanje kapitala. Time mu odre\u0111ujemo \u0161ire polje pripadanja. \u0160ire, jer udru\u017eivanja ima raznih i nije svako udru\u017eivanje akcionarstvo. Ono poseduje odre\u0111ene osobine koje ga odvajaju od ostalih istorodnih pojava, na primer od investicionih fondova ili, istorijski, od dubrova\u010dkih entega ili rimskih collegia<\/em>. Akcionarstvo, dakle, nije bilo kakvo udru\u017eivanje kapitala.<\/p>\n\n\n\n

Akcionarstvo, da bismo ga kao takvo prepoznali, u dana\u0161njem razvijenom obliku, mora da prevazi\u0111e dve vrste interesa. Prvi je pojedina\u010dni interes. Akcionarstvo polazi od pojedina\u010dnog interesa, kao i svaka pri\u010da o kapitalu i njegovoj oplodnji. Ipak, skup pojedina\u010dnih interesa u jednom akcionarskom dru\u0161tvu daje vi\u0161e od pukog zbira, daje novi, sinergetski interes. Gde se onda gubi onaj jedini motivi\u0161u\u0107i interes pojedina\u010dnog akcionara, onaj zbog kojeg se on i pridru\u017eio drugim suosniva\u010dima akcionarskog dru\u0161tva? \u0160ta odr\u017eava akcionare pojedince i dalje na okupu u akcionarskom dru\u0161tvu, ako se njihov pojedina\u010dni interes sta pa u jedan op\u0161ti interes preduze\u0107a?<\/p>\n\n\n\n

Polazna kategorija u procesu preva zila\u017eenja pojedina\u010dnog interesa radi stvaranja sinergetskog korporativnog interesa jeste poverenje. Bez poverenja ne bi bilo ekonomije kakvu danas poznajemo: ne bi bilo kredita, bilo bi nemogu\u0107e organizovati cikli\u010dnu proizvodnju, izme\u0161tati robu s jednog tr\u017ei\u0161ta na drugo… Bilo bi nemogu\u0107e i ustanoviti akcionarsko dru\u0161tvo. 145 Svako akcionarsko dru\u0161tvo po\u010diva na poverenju. Svakako da je za nastanak prvih dru\u0161tava najbitnije bilo poverenje, ako ne u sve, a ono bar u druge klju\u010dne suakcionare. Na tom li\u010dnom poverenju nastaju prva udru\u017eenja u pojedina\u010dne trgova\u010dke poduhvate. Ali da bi se ona odr\u017eala, potrebno je da to li\u010dno poverenje u integritet ostalih akcionara u dru\u0161tvu preraste u novi kvalitet.<\/p>\n\n\n\n

Prerastanje li\u010dnog poverenja u korporativno poverenje nastaje njegovom institucionalizacijom. Iza radnji pojedinci koji se udru\u017euju i onih koji vode udru\u017eene kapitale staju svojim autoritetom institucije: od dr\u017eave i njenih regulatornih organa do sa moreguli\u0161u\u0107ih institucija kao \u0161to su berze. One garantuju, i sankcijama kad je potrebno, da ne\u0107e do\u0107i do naru\u0161avanja interesa pojedina\u010dnih akcionara \u2013 ulaga\u010da u akcionarska dru\u0161tva. Na mesto li\u010dnog poverenja stupa tada poverenje u samu korporaciju, u njenu misiju. Novi akcionari pri stupaju dru\u0161tvu iz razloga poverenja u poslovnu politiku dru\u0161tva, o\u010dekuju\u0107i da \u0107e im ona, srazmerno ulogu, doneti dobit.<\/p>\n\n\n\n

Druga vrsta interesa koju akcionarstvo u svom nastajanju mora da prevazi\u0111e jeste vremenski ograni\u010den interes. Obrt kapitala svakako zahteva odre\u0111eni period od investiranja u posao, bilo da je re\u010d o trgovini bilo o proizvodnji, do profitiranja. Vremenski otklon od po\u010detka posla do njegovog zavr\u0161etka ostavlja posao i njegov eventualno isplativi ishod izlo\u017ee ne riziku. Otuda i razumljiva sklonost da se sve \u0161to mo\u017ee naplati prvom prilikom.<\/p>\n\n\n\n

Akcionarska dru\u0161tva, naprotiv, osnivaju se bez ograni\u010denja u trajanju, ulaganje u njih, u njihovo osnivanje i poslovanje jeste trajno. Imovina koja im je preneta kupovinom akcije ostaje u njihovom posedu. Vremensko ograni\u010denje, kada se jednom ta imovina okupi u kapital preduze\u0107a, nije vi\u0161e osobina samog tog preduze\u0107a, ve\u0107 sklonosti i poslovnog mentaliteta investitora \u2013 vlasnika akcije. On akciju mo\u017ee da proda nekom drugom, ne remete\u0107i time bilanse kompanije.<\/p>\n\n\n\n

Time se posti\u017ee jo\u0161 jedan zna\u010dajan efekat: kapital akcionarskog dru\u0161tva je obezli\u010den, anoniman. Jednokratni interes na taj je na\u010din prevazi\u0111en samom logikom poslovanja. Nije se pretvorio u vi\u0161ekratni interes, kakav postoji kod investiranja u obveznice ve\u0107 u stalni, perpetualni interes. Ak cionar ulazi u investiranje u akcije zato \u0161to veruje u misiju preduze\u0107a na tr\u017ei\u0161tu. On od njega ne o\u010dekuje jasno definisan interes koji \u0107e se ostvariti u odre\u0111enom vremenskom roku, pod ta\u010dno definisanim uslovima. Od preduze\u0107a \u010diju je akciju kupio akcionar o\u010dekuje stalno, perpetualno obavljanje delatnosti, koje \u0107e mu doneti neku dobit, ali koja nije odrediva u smislu odre\u0111enosti kamate na obveznice.<\/p>\n\n\n\n

Dakle, kod akcionara, investitora u akcije, u \u017ei\u017ei je obavljanje delatnosti, a sam interes postaje sekundaran, izveden iz te delatnosti. Tako se i mo\u017ee dogoditi da akcionari na skup\u0161tini glasaju za reinvestiranje dobiti umesto za isplatu dividendi. <\/p>\n\n\n\n

Prevazila\u017eenje oba interesa koji dovode do akcionarstva, i li\u010dnog i jednokratno, me\u0111usobno su uslovljeni. Iste institucije koje garantuju za\u0161titu interesa pojedinaca u akcionarskom dru\u0161tvu, stvaraju\u0107i tako novi korporativni interes, garantuju i stabilnost tr\u017ei\u0161ta, omogu\u0107uju\u0107i na taj na\u010din da se poslovni horizont sve vi\u0161e produ\u017eava, dok se interes iz jednokratnog, preko vi\u0161ekratnog, ne pretvori u stalni.<\/p>\n\n\n\n

I stvarni pojedina\u010dni interes, nastao ulaganjem u jednokratni trgova\u010dki posao, ovim se pretvara u ne\u0161to drugo. Videli smo da je osnovni motiv ulaganja u akcionarsko dru\u0161tvo njegova delatnost, njeno odr\u017eanje i profitiranje na njoj. Na primer, ulog izra\u017een kroz akciju nije vi\u0161e pojedina\u010dni odre\u0111eni deo brodskog tovara koji se vra\u0107a sa udaljenog tr\u017ei\u0161ta. On postaje deo ukupne celine kapitala preduze\u0107a, stavljenog u funkciju njegove osnovne delatnosti. Dakle, akcija i ulog koji ona izra\u017eava posta ju idealni deo kapitala akcionarskog dru\u0161tva, deo koji se ne mo\u017ee vezati za stvarnopravni odnos posedova nja neke stvari iz vlasni\u0161tva predu ze\u0107a. Akcija time postaje znak ide alne vrednosti, depersonalizovana u potpunosti, odvojena od li\u010dnosti ulaga\u010da, svime osim njegovim pose dovanjem. Od akcionara koji je poseduje lako se odvaja \u2013 preno\u0161enjem posedovanja (traditio<\/em>). Tako je akcija, kao znak vrednosti, postala lako prenosiva i podobna za trgovanje. Nje na vrednost odvojena je u tr\u017ei\u0161nom op\u0161tenju od vrednosti dela kapitala firme koji predstavlja. \u010cesto se doga\u0111a da akcije firme, kojoj ne ide najbolje na tr\u017ei\u0161tu, uprkos tome mogu da rastu. One postaju roba, lako zame njiva i utr\u017eiva. U pravnom prometu pona\u0161aju se upravo tako \u2013 imaju sve osobine onoga \u0161to se u pravnoj literature podrazumeva pod pojmom \u201egenera\u201c. Akcija tako postaje roba op\u0161teg karaktera. Ona je takva i po svom nastanku. Kada se emituje, ona predstavlja deo odre\u0111enog kapitala, koji ima vrednost, ali jo\u0161 ne pripada nikome, ne vezuje se za odre\u0111enu li\u010dnost. Akcija je i po nastanku i po prometu depersonalizovani deo kapitala (Dugali\u0107, \u0160timac i Stojkovi\u0107 2021: 171\u2013180).<\/p>\n\n\n\n

Otuda se u sistemima latinskog prava akcionarska dru\u0161tva nazivaju soci\u00e9t\u00e9 anonyme<\/em>. Pravna regulativa ove materije od po\u010detka na tome zasniva definiciju akcionarskog dru\u0161tva. Napoleonov C\u00f4de de commerce<\/em>, od koga se razgranalo ure\u0111ivanje akcionarstva po celom svetu do dana\u0161njih dana, ja sno izdvaja \u201eanonimna dru\u0161tva\u201c kao jedan od tri oblika organizacije preduze\u0107a. Odre\u0111uju\u0107i ih bli\u017ee, zakon prvo daje njihovu negativnu definiciju, odnosno ka\u017ee \u0161ta ona nisu \u2013 ne odre\u0111uje ih ime nijednog od osniva\u010da. <\/p>\n\n\n\n

Time se i pravno defini\u0161e da je preduze\u0107e, sa svojim kapitalom, iznad pojedinci koji je u njega ulo\u017eio. Jasno je povu\u010dena granica koja odvaja individualno od korporativnog, a u slu\u010daju akcionarskih dru\u0161tava korporativno je do najve\u0107e mogu\u0107e ta\u010dke udaljeno od individualnog. <\/p>\n\n\n\n

Na taj na\u010din je normirana \u010dinjenica da pojedina\u010dni vlasnik, akcionar, ne mo\u017ee biti nosilac ukupnog korporativnog interesa. Pojedina\u010dni interes per se<\/em> povla\u010di se pred korporativ nim. Li\u010dni interes pojedina\u010dnih akcionara pretopljen je u sinergetski korporativni interes. On ne prestaje da postoji, ali staranje o njemu nije mogu\u0107e bez vo\u0111enja ra\u010duna o korporativnom interesu.<\/p>\n\n\n\n

Disperzija vlasni\u010dkih interesa, disperzija akcionara, \u010dini nemogu\u0107im dnevno operativno definisanje za jedni\u010dke rezultante tih interesa. To bi bilo tehni\u010dki neizvodljivo. Vlasnicima akcionarima ostavljeno je da se o ukupnom zadovoljenju svojih in teresa staraju kroz zadovoljenje korporativnog interesa.<\/p>\n\n\n\n

Staranje o korporativnom interesu poverava se upravi preduze\u0107a. Tako nastaje i podvojenost na relaciji vlasni\u0161tvo\u2013uprava. Tu podvojenost ne umanjuje ni \u010dinjenica da su vlasnici akcionari upravu izabrali i de facto<\/em> unajmili da vodi preduze\u0107e. Akcionarima je ostavljeno da se o vo\u0111enju preduze\u0107a izra\u017eavaju dvojako: na skup\u0161tinama akcionara ili referendumski, na berzi \u2013 kupuju\u0107i i prodaju\u0107i akcije.<\/p>\n\n\n\n

Anonimnost akcionarskog dru\u0161tva dovodi do logi\u010dne posledice, koja se tako\u0111e koristi u zakonskom definisanju akcionarskih dru\u0161tava. Po\u0161to su vlasnici dru\u0161tva anonimni, oni su predstavljeni samo akcijama, dakle samo delom kapitala koji su kupili. Otuda se njihova odgovornost za poslovanje preduze\u0107a ne mo\u017ee pro\u0161iriti mimo veli\u010dine tog udela izra\u017eenog u akcijama. Druga\u010dije re\u010deno, svaki je akcionar odgovoran za poslovanje dru\u0161tva do visine svog uloga.<\/p>\n\n\n\n

U Trgova\u010dkom zakonu Francuske to se jasno izra\u017eava re\u010dima da oni koji su se udru\u017eili u anonimno dru\u0161tvo ne odgovaraju za gubitak preko sopstvenog uloga u preduze\u0107u.[4] I zakonodavstvo Srbije, prvi put ure\u0111uju\u0107i ovu materiju, prihvatilo je ovu logiku. U \u00a7 31 Trgova\u010dkog zakonika za Knja\u017eestvo Serbiju ka\u017ee se: \u201e\u0434\u0440\u0443\u0436\u0441\u0442\u0432\u043e \u0431\u0435\u0437\u0438\u043c\u0435\u043d\u043e (\u0430\u043a\u0446\u0456\u043e\u043d\u0435\u0440\u0441\u043a\u043e) \u043d\u0435\u043f\u043e\u0441\u0442\u043e\u0438 \u043f\u043e\u0434\u044a \u0437\u0430\u0454\u0434\u043d\u0438\u0447\u043a\u0438\u043c\u044a \u0438\u043c\u0435\u043d\u043e\u043c\u044a, \u043d\u0438\u0442\u044a \u0454 \u043e\u0437\u043d\u0430\u0447\u0435\u043d\u043e \u0438\u043c\u0435\u043d\u043e\u043c\u044a \u043c\u0430 \u043a\u043e\u0433\u044a \u0443\u0447\u0430\u0441\u0442\u043d\u0438\u043a\u0430, \u043d\u0435\u0433\u043e \u043c\u0443 \u0441\u0435 \u0434\u0430\u0454 \u0438\u043c\u0435 \u043f\u043e \u043f\u0440\u0435\u0434\u043c\u0435\u0442\u0443 \u043f\u0440\u0435\u0434\u0443\u0437\u0435\u045b\u0430\u201c. I dalje, u \u00a7 34: \u201e\u0423\u0447\u0430\u0441\u0442\u043d\u0438\u0446\u0438 \u043e\u0432\u043e\u0433\u044a \u0434\u0440\u0443\u0436\u0441\u0442\u0432\u0430 \u043e\u0434\u0433\u043e\u0432\u0430\u0440\u0430\u044e \u0437\u0430 \u0448\u0442\u0435\u0442\u0435 \u0434\u0440\u0443\u0436\u0441\u0442\u0432\u0435\u043d\u0435 \u0441\u0430\u043c\u043e \u0441\u0430 \u0441\u0432\u043e\u0438\u043c \u0443\u043b\u043e\u0433\u043e\u043c\u044a\u201c (\u0412\u0435\u0459\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b 1866).<\/p>\n\n\n\n

U Trgova\u010dkom zakonu za Slovena\u010dku i Dalmaciju, tada u okviru Austrougarske, donetom dve godine kasnije, u Tre\u0107oj glavi, \u201eO akcionarskim dru\u0161tvima\u201c, utvr\u0111uje se bezli\u010dnost akcionarskog dru\u0161tva, samo na ne\u0161to druga\u010diji na\u010din: \u201eTrgova\u010dko je dru\u0161tvo akcionarsko dru\u0161tvo onda kada svi drugari u\u010destvuju samo ulozima, ne odgovaraju\u0107i li\u010dno za dru\u0161tvene obaveze\u201c (\u0417\u0435\u0431\u0438\u045b 1928). U njemu je nagla\u0161eno ono \u0161to proizlazi logi\u010dno iz bezli\u010dnosti akcionarskog dru\u0161tva, a to je da akcionari ne mogu za njegovo poslovanje odgovarati ni\u010dim ve\u0107im od sopstvenog uloga, koji je izra\u017een akcijama.<\/p>\n\n\n\n

Ove dve osobine akcionarskih dru\u0161ta va, od kojih se prva mo\u017ee smatrati diferencijski specifi\u010dnom (diferentia specifica<\/em>), a druga njenom logi\u010dnom posledicom, spojene su u jedno definicijom akcionarskog dru\u0161tva po Zakonu o akcionarskim dru\u0161tvima Kraljevine Srbije, u kojem se u \u010dlanu 1. odre\u0111uje: \u201eAkcionarsko dru\u0161tvo je ono, koje se osniva s glavnicom unapred odre\u0111enom i podeljenom na delove jednake vrednosti \u2013 akcije \u2013 i u kome u\u010desnici sudeluju i odgovaraju samo svojim ulozima.\u201c Dakle, prvo se emituje ka pital, prvo on nastaje, pa se kasnije kupovinom akcija on nominuje. Oni koji kupe akcije, oni na koje se akcije nominuju, odgovaraju za poslovanje firme samo njima i njihovom vredno\u0161\u0107u, a ne svojom ukupnom imovinom. Jo\u0161 jednom, u prvom planu je akcija, kapital, a njegov vlasnik je sekundaran.<\/p>\n\n\n\n

Obezli\u010den pri nastanku, kapital izra\u017een u akcijama tek naknadno biva vezan vlasni\u0161tvom za odre\u0111enu osobu, pravnu ili fizi\u010dku. Dru\u0161tva kapitala koja nisu akcionarska dru\u0161tva ne mogu nastati bez prethodnog imenovanja vlasnika. Ne mogu se ni prometovati bez prethodne identifikacije vlasnika \u2013 udeoni\u010dari dru\u0161tva sa ograni\u010denom odgovorno\u0161\u0107u, na primer, moraju se prethodno saglasiti sa prodajom udela. Otvorena akcionarska dru\u0161tva, me\u0111utim, ne poznaju takva odre\u0111enja.<\/p>\n\n\n\n

UDRU\u017dIVANJE KAPITALA U KOTORU<\/h3>\n\n\n\n

Udru\u017eivanja trgovaca, od starog, preko srednjeg, do novog veka, imala su, me\u0111utim, jednokratni karakter. I Feni\u010dani, isto kao \u0161to su i Dubrov\u010dani i Kotorani, okupljali su se u trgova\u010dke dru\u017eine radi odlaska na udaljena tr\u017ei\u0161ta. Po povratku sa tih tr\u017ei\u0161ta robu bi zatim rasprodali, dobit razdelili, a dru\u017einu razvrgli. Njihovo je udru\u017eivanje ostajalo li\u010dno, vezano za oso bu trgovca i nije stvaralo trajni sinergetski interes.<\/p>\n\n\n\n

Trgova\u010dki interes onih koji zara\u0111uju od obrta tu\u0111ih para i tu\u0111e robe na metnuo je da se trgova\u010dka udru\u017eenja radi pojedina\u010dnih, jednokratnih poslovi ne razvrgavaju. Najstarije ma terijalne dokaze o ovakvim trgova\u010dkim dru\u0161tvima na Balkanu mo\u017eemo na\u0107i u notarskim ispravama srednjovekovnog Kotora. U jednoj od njih (od 4. februara 1333) pi\u0161e da su Tripun Bu\u0107a i Gradislav Gorni \u201esklopili trgova\u010dko dru\u0161tvo\u201c,[5] sa ta\u010dnim iznosima uloga obojice i odredbom da \u0107e \u201edobitak i gubitak dijeliti napola, a ra\u010dun polo\u017eiti dogodine\u201c.[6]<\/p>\n\n\n\n

Poverenje je, vidimo, i dalje vezano za li\u010dnost. No, napravljen je iskorakka njegovoj institucionalizaciji, i to samim \u010dinom solemnizacije kod javnog bele\u017enika. Isprava koju je on sa \u010dinio prakti\u010dno je povelja o osnivanju, sa odredbama koje danas nalazimo u statutima firmi: vrednost pojedina\u010dne ulo\u017eene imovine, odnos prema dobiti i gubitku, te vreme obra\u010duna i isplate. U samom notarskom dokumentu ne govori se ni\u0161ta o vremenskom ogra ni\u010denju dru\u0161tva, koje su Bu\u0107a i Gorni \u201esklopili\u201c, no imaju\u0107i u vidu tada\u0161nje trgova\u010dke prilike, bi\u0107e da su njih dvojica, kod izrade godi\u0161njeg obra\u010duna, odlu\u010divala da li \u0107e glavnicu upla\u0107enog kapitala ostaviti da se obr\u0107e i naredne godine, ili \u0107e je uzeti nazad, s pripadaju\u0107om dobiti. U prvom slu\u010daju, obezbedili bi trgova\u010dkom dru\u0161tvu joj jednu poslovnu godinu.<\/p>\n\n\n\n

Odr\u017eanje udru\u017eenog kapitala u masi i njegovo stavljanje u funkciju ispo\u010detka, odmah po isplati dobiti od prethodnog posla, logi\u010dan je iskorak u organizaciji poslovanja. Ako su prilike povoljne, karavanski ili pomorski putevi srazmerno sigurni, a odjeci ratova jo\u0161 udaljeni, trgovac bi svakako po\u017eeleo da nastavi da posluje. Trgovac \u017eivi od obrta, a ne od tezaurisanja imovine.<\/p>\n\n\n\n

Ostavljanje sredstava u funkciji preduze\u0107a svakako bi ubrzavalo obrt. To bi, sledstveno, bio jo\u0161 jedan iskorak ka institucionalizaciji poverenja, odnosno njegovom prelasku od li\u010dnog ka korporativnom. Kapital sam, us postavljenim nizom poslovnih godina, dobio bi novo lice \u2013 akcionarsko dru\u0161tvo. To bi se dogodilo u trenutku kada se opstanak dru\u0161tva ne bi do vodio u pitanje svake godine, prilikom izrade godi\u0161njeg obra\u010duna, ve\u0107 bi se podrazumevalo da dru\u0161tvo nastavlja poslovanje, a Bu\u0107a i Gordi bi samo odlu\u010divali koji \u0107e deo dobiti da isplate sebi ili kako \u0107e eventualno da pokriju gubitke.<\/p>\n\n\n\n

Poznaju\u0107i tada\u0161nje prilike, ma i povr\u0161no, jasno nam je da bi bilo previ\u0161e o\u010dekivati da se ve\u0107 tada doseglo do anonimnosti, odnosno obezli\u010denja investitora u jedno takvo trgova\u010dko dru\u0161tvo. No, usu\u0111ujemo se da pretpostaviti da se ka tome i\u0161lo, slede\u0107i trgova\u010dke interese i samu logiku poslovanja. Izgleda da je vremensko ograni\u010denje interesa investitora u tada\u0161njem Kotoru bilo prevazi\u0111eno.<\/p>\n\n\n\n

U pismenima srednjovekovnih kotorskih notara mogu se na\u0107i, tako, i ona koja svedo\u010de o isplati dobiti, dakle samo dobiti, po trgova\u010dkom poduhvat. Na primer: \u201eZlatar Pobrat primio je od Tripuna Bu\u0107e 150 perpe ra na dobit od ovoga putovanja; dvije tre\u0107ine dobitka i gubitka idu njega, a tre\u0107a Tripuna, a ra\u010dun \u0107e polagati do godine. Pobratov sin Sabe pristaje\u201c \u2013 od 1. marta 1333. godine (Mayer 1951: 97). To bi trebalo da podrazu meva da je glavnica ostajala netaknu ta, u funkciji daljeg poslovanja. No, u tom dobu o tome nikakvog pisanog dokaza nema. Te\u0161ko da bi se mogao na\u0107i dokaz o postojanju neke organizacije nalik dana\u0161njem akcionarskom dru\u0161tvu. Za to je trebalo sa\u010dekati bar jo\u0161 nekoliko vekova, i to ne na istim prostorima. <\/p>\n\n\n\n

Prvim akcionarskim dru\u0161tvom, u dana\u0161njem zna\u010denju tog pojma, smatra se, prema op\u0161teprihva\u0107enom mi\u0161ljenju, Ujedinjena holandska ovla\u0161\u0107ena isto\u010dnoindijska kompanija.[7] Njen nastanak ilustruje kako je trgova\u010dki interes, prevazilaze\u0107i vremenska ograni\u010denja u obnavljanju poslovanja, uspeo da od terminskog posla stvori trajno dru\u0161tvo kapitala, s neograni \u010denim rokom poslovanja. Prvobitne kompanije, koje su osnivane po holandskim provincijama radi poslovanja isto\u010dno od Rta dobre nade, imale su ograni\u010deno trajanje.<\/p>\n\n\n\n

I nakon samog ujedinjenja tih pro vincijskih kompanija, radi ukrupnjavanje kapitala, u jednu veliku Ujedinjeni isto\u010dnoindijsku kompaniju 1602. godine, kompanija je jo\u0161 uvek bila vi\u0161e trgova\u010dki poduhvat, ograni \u010den na odre\u0111eno trajanje,[8] <\/sup>nego trajno preduze\u0107e. Investitori su u rukama imali dokument koji je svedo\u010dio o ulogu koji \u0107e im biti ispla\u0107en, uz pripadaju\u0107u dobit, posle odre\u0111enog broja godina. Tek posle deset godina od ujedinjavanja, kada je objavljen u da ne\u0107e biti ispla\u0107ivani ulozi ve\u0107 samo dividende,[9] kada to poslovanje dozvoli, dokument koji svedo\u010di o ulaganju postao je ujedno i vlasni\u010dki dokument kao dokaz o trajnom ulogu u jedno trgova\u010dko preduze\u0107e-akcija.[10]<\/p>\n\n\n\n

BIBLIOGRAFIJA<\/h3>\n\n\n\n

Literatura<\/em><\/p>\n\n\n\n

Dugali\u0107, Veroljub, \u0160timac, Milko i Dragan Stojkovi\u0107. 2021. Berzansko poslovanje <\/em>(univerzitetski ud\u017ebenik). Kragujevac: Univerziteta u Kragujevcu.<\/p>\n\n\n\n

Mayer, Anton. 1951. Monumenta Catarensia: kotorski spomenici: prva knjiga kotorskih notara od god. 1326\u20131335<\/em>. Zagreb: JAZU.<\/p>\n\n\n\n

\u0160timac, Milko. 2013. Shareholding and Democracy<\/em>. Washington: Jefferson Institute.<\/p>\n\n\n\n

\u0412\u0435\u0459\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0421\u0442\u043e\u0458\u0430\u043d. 1866. \u041e\u0431j\u0430\u0448\u045a\u0435\u045a\u0435 \u0422\u0440\u0433\u043e\u0432\u0430\u0447\u043a\u043e\u0433 \u0437\u0430\u043a\u043e\u043d\u0438\u043a\u0430 \u0437\u0430 \u041a\u045a\u0430\u0436\u0435\u0441\u0442\u0432\u043e \u0421\u0440\u0431\u0438\u0458\u0443<\/em>. \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u0414\u0440\u0436\u0430\u0432\u043d\u0430 \u0448\u0442\u0430\u043c\u043f\u0430\u0440\u0438\u0458\u0430.<\/p>\n\n\n\n

\u0417\u0435\u0431\u0438\u045b, \u041c\u0438\u043b\u043e\u0440\u0430\u0434, 1928. \u0410\u043a\u0446\u0438\u0458\u0441\u043a\u043e \u043f\u0440\u0430\u0432\u043e<\/em>. \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: [\u043f\u0438\u0448\u0447\u0435\u0432\u043e \u0438\u0437\u0434\u0430\u045a\u0435].<\/p>\n\n\n\n

 Internet izvori<\/em><\/p>\n\n\n\n

C\u00f4de de commerce<\/em>, 1807. https:\/\/www. csassociados.pt\/xms\/files\/v2\/Site_ 2018\/Outros_Conteudos_RPD\/Leis_ Classicas_-e_Projetos_das_Mesmas-\/ 1807CodeCommerce-Franca-.pdf (pristupljeno 18. 10. 2023).<\/p>\n\n\n\n

\u201eOprichting, organisatie en ondergang van de VOC\u201c. Kenniscentrum<\/em>. https:\/\/voc-kenniscentrum.nl\/vocbe gin.html (pristupljeno 17. 10. 2023).<\/p>\n\n\n\n

FORERUNNERS OF SHAREHOLDING IN BOKA ACCORDING TO THE DOCUMENTS OF KOTOR NOTARIES<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Summary: <\/em>The advantages of shareholding, as a form of capital pooling, are manifested both in the economy and in social relations. Developed and widespread shareholding contributes to the development of the economy and enables the establishment of the middle class and its expansion. It also strengthens democracy, as a political system characteristic for middle-class. Shareholding achieves this by overcoming two basic limitations of asset capitalization: the relationship between individual and corporate interest, and the expectations-in-time limit. The limitations were overcome, historically speaking, gradually, as the shareholding took shape in its current, developed, form of an open joint-stock company, which is publicly traded on organized capital markets. We can follow the reconstruction of part of the development of shareholding by studying the notarial documents of public notaries in medieval Kotor. From them, we learn that from the beginning of the 14th century, pooling of capital was well on its way to moving from one-time trading operations to more permanent trading companies, with some features that we associate with shareholdings today. Vibrant commercial activity, and the interest that was developed along with it, pushed Boka Kotorska merchants towards more complex and adequate ways of business association. They cannot yet be called shareholding, but they already possess its significant features.<\/p>\n\n\n\n

Keywords<\/em>: shareholding, the Middle Ages, Kotor, notaries, pooling of capital<\/p>\n\n\n\n

ENDNOTES<\/h3>\n\n\n\n

[1] milkostimac961@gmail.com. <\/p>\n\n\n\n

[2] \u0160ire o akcionarstvu i njegovom uticaju na dru\u0161tveno i ekonomsko v.: \u0160timac 2013.<\/p>\n\n\n\n

[3] Ovde se akcionarstvo posmatra u svom najrazvijenijem obliku, kao otvoreno akcionarsko dru\u0161tvo, \u010dijim se akcijama trguje na organizovanom tr\u017ei\u0161tu kapitala, npr. na berzi. Donekle se po zna\u010daju za ekonomiju i dru\u0161tvo, sa opisanim osobinama akcionarskih dru\u0161tava, po efektima koje izazivaju preklapaju i otvoreni investicioni fondovi. Akcionarska dru\u0161tva, me\u0111utim, sa stanovi\u0161ta formiranja i odr\u017eanja srednje klase, te njenog u\u010de\u0161\u0107a u ekonomskim i dru\u0161tveno-politi\u010dkim zbivanjima, imaju prednost nad investicionim fondovima: ona zahtevaju od investitora ak tivnije u\u010de\u0161\u0107e u odre\u0111ivanju poslovne politike preduze\u0107a, pa time i ja\u010danje svesti i jasno opredeljivanje li\u010dnog in teresa; investicioni fondovi, naprotiv, ne dopu\u0161taju, kao model investiranja, upliv u poslovnu politiku dru\u0161tva za upravljanje fondom, pa je jedino \u0161to investitor mo\u017ee da uradi ako je nezadovoljan poslovnom politikom \u2013 da napusti fond, unov\u010davaju\u0107i svoj udeo.<\/p>\n\n\n\n

[4] C\u00f4de de commerce<\/em>, 1807: 8. https:\/\/www. csassociados.pt\/xms\/files\/v2\/Site_2018 \/Outros_Conteudos_RPD\/Leis_Classicas_-e_Projetos_das_Mesmas-\/1807 CodeCommerce-Franca-.pdf (pristupljeno 18. 10. 2023).<\/p>\n\n\n\n

[5] \u201e… facimus societatem ad inuicem…\u201c (Mayer 1951: 97).<\/p>\n\n\n\n

[6] \u201e… quorum de bono et minus bono me dietas est super me et medietas supereum, de quibus obligor sibi facere rationem usque ad unum annum proxime venturum de presenti viagio…\u201c (Ma- yer 1951: 97).<\/p>\n\n\n\n

[7] Vereenigde Nederlandsche Geoctroyeerde Oostindische Compagnie (VOC).<\/p>\n\n\n\n

[8] Na dvadeset jednu godinu, s pravom investitora da zahtevaju povra\u0107aj ulo\u017eenog novca posle prvih 10 godina.<\/p>\n\n\n\n

[9] Razlog je bio nedostatak gotovine, a ne to \u0161to je neko planski \u017eeleo da osmisli i sprovede stvaranje nove vrste dru\u0161tva kapitala, namenjene velikim i zahtevnim poslovnim poduhvatima. Tako se ponovo potvrdilo da zadovoljenje jednostavnog i pojedina\u010dnog trgova\u010dkog interesa stvara uslove za op\u0161ti napredak.<\/p>\n\n\n\n

[10] \u201eOprichting, organisatie en ondergang van de VOC\u201c. Kenniscentrum<\/em>. https:\/\/ voc-kenniscentrum.nl\/vocbegin.html (pristupljeno 17. 10. 2023).<\/p>\n\n\n\n

SEPARAT RADA<\/h3>\n\n\n\n

Separat ovog rada (pdf), objavljenog u prvom broju \u010dasopisa Konteksti kulture: studije iz humanistike i umjetnosti<\/em> (2023), mo\u017eete preuzeti klinom na\u00a0ovaj link<\/a>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Milko \u0160timac [1]Beograd, Srbija Sa\u017eetak: Prednosti akcionarstva kao oblika udru\u017eivanja kapitala ispoljavaju se kako u ekonomiji, tako i u dru\u0161tvenim odnosima. Razvijeno i ra\u0161ireno akcionarstvo doprinosi razvoju privrede, te omogu\u0107ava uspostavljanje srednje klase i njeno \u0161irenje. U\u010dvr\u0161\u0107uje i demokratiju kao politi\u010dko ure\u0111enje srednje klase. Akcionarstvo to posti\u017ee prevazila\u017eenjem dva osnovna ograni\u010denja kapitalizacije imovine: odnosa individualnog […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1058,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-469","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-radovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/469","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=469"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/469\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1677,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/469\/revisions\/1677"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1058"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=469"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=469"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kontekstikulture.me\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=469"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}