Raško Ramadanski [1]
Gradski muzej Bečej
Bečej, Srbija
Sažetak: Ovom prilikom podrobnije predstavljamo izuzetan ranosrednjovekovni pečat Petra, zaštitnika i arhonta Srbije, iz vremena ranog XI veka. Fizička i stilska svojstva ovog predmeta predstavljaju važne poveznice sa zajedničkim istorijskim kontekstom i kulturnim nasleđem šireg regiona. Po značaju ga možemo uporediti sa sličnim i odranije poznatim ranosrednjovekovnim obeležjima vladara iz Duklje, Zahumlja i drugih zemalja. Štaviše, ovaj važan pečat nam dopušta da sagledamo jednu umnogome nedorečenu ali važnu prelaznu epohu iz prošlosti naših prostora.
Ključne reči: Srbija, Vizantija, arhont Petar, rani srednji vek, sfragistika, sigilografija
Na stručnom skupu Srednjovekovne sekcije Srpskog arheološkog društva u Kotoru decembra 2023. godine prvi put je zvanično objavljen jedan izuzetan olovni viseći pečat, u okviru referata naslovljenog „Olovni viseći pečat Petra, zaštitnika i arhonta Srbije“ (Рамадански 2023: 25–26). Naime, ovaj predmet je decembra 2022. godine prodat na inostranoj licitaciji švajcarske aukcijske kuće Leu Nusmatik pod brojem lota 3629 (Sl. 1).[2] Nije zgoreg pomenuti da ova okolnost danas ne predstavlja iznenađenje, kao i da je nažalost sve više značajnih znamenja primećeno na stranim aukcijama, kao što je, primera radi, slučaj sa podosta sličnih bugarskih ranosrednjovekovnih pečata (videti: Nenov 2014: 23–37).
Ovaj primerak jeste uobičajenog kružnog oblika i sadržajem natpisa upućuje na izvesnog Petra sa dvostrukom titulacijom i sa vladarskim dostojanstvom koje možemo povezati sa ranosrednjovekovnom Srbijom. Dodatni značaj predmeta jeste da po svoj prilici predstavalja najraniji nama poznati materijalni trag, izuzev pisanih izvora, na kojem može da se iščita odrednica Srbija (Рамадански 2023: 26). Na aversu se nalazi poprsje Sv. Petra en face, kako drži žezlo u obliku krsta i svitak. S leve i desne strane nalazi se grčki natpis Θ ΠЄ TP O O A ΠO CT Λ (Petar Apostol). S druge strane, na reversu je natpis u pet redova +KЄR ΠЄTPOK MICTHKЄ ARX’CEP BHAC (Bože pomozi Petru komistesu i arhontu Srbije). Prečnik pečata je 25 mm a težina 11,65 grama. Lice i naličje imaju simetričnu orijentaciju, a otisak je relativno dobro centriran, uz neznatno odstupanje od vertikalne ose. Primetna je i šupljina za ukrasnu vrpcu, na kojoj je pečat izvorno visio sa nekog dokumenta. Pokazaće se da analogije, kako iz vizantijske tako i iz južnoslovenske sfragistike, predmet datuju u vreme ranog XI veka.
Objavljeni vizantijski pečati iz ovog perioda čine zaista veliki korpus iz kojeg se možemo poslužiti brojnim analogijama. U tom svetlu, ovom prilikom možemo izdvojiti i pečat Sevata Senaherima, protospatara i stratega teme Servije (Sl. 2), formirane 1000. ili 1001. godine u okviru temeljnih reformi cara Vasilija II (976–1025) (Шандровская 2009: 209–218; Степаненко 2021: 255–258). Ovaj pečat, shodno brojnim sličnostima, pogoduje našem datovanju pečata zaštitnika i arhonta Petra. Na aversu se nalazi poprsje Sv. Grigorija, kako blagosilja i drži Jevanđelje, sa natpisima ГР I ГО Р – T M AP MN (Sveti Grigorije) i okolo +ЄRO (…) UΛ (Gospode pomozi rabu svoemu) (Шандровская 2009: 210). Na reversu se nalazi sledeći petoredi natpis: +CЄRAT ACПAΘAP.S СТРАТIГΘЄ MСЄРRIUO СНАХЄР.М (Sevat Senaherim, protospatar i strateg teme Servije) (Шандровская 2009: 212–213). Naravno, novu vizantijsku temu Serviju, kao i istoimeno episkopsko sedište od IX veka, ni u kom slučaju ne treba poistovećivati sa zemljom Srbijom na severu, jer se radi o dve zacelo različite geopolitičke odrednice, iako zajedničke onomastike. Dalje, iz korpusa naše ranosrednjovekovne sigilografije poznato nam je više važnih paralela ovom pečatu. Naime, Gustav Šlumberže je još u XIX veku objavio olovni viseći pečat Petra, arhonta Duklje (videti: Schlumberger 1884). Na licu pečata nalazi se Bogorodica sa Hristom i monogrami, dok je na naličju natpis u četiri reda +ПЄТРU АРХОNТО СΔIOKΛIA’ AMHN (Petar arhont Duklje Amin). Nažalost, ovom važnom artefaktu se u međuvremenu izgubio svaki trag. Međutim, relativno nedavno je u tvrđavi Oblun na Skadarskom jezeru pronađen i publikovan još jedan primerak pečata Petra (videti: Zagarčanin 2015: 201–208). Na aversu se nalazi stojeća figura Sv. Đorđa i natpis S ΓЄω – ΓIO (Sveti Đorđe), a na reversu troredi natpis KЄRΘ TωCωI ПЄTΡ (Gospode spasi slugu tvojeg Petra). Za Petra, ili Petrislava, smatra se da je jedan od najranijih vladara Duklje iz vremena druge polovine X veka i pretpostavlja se da je predak Jovana Vladimira (1000–1016). Konačno, poznati su nam i olovni pečati dukljanskih vladara Bodina (1081–1101) i sina mu i naslednika Đorđa (1113–1118/1125–1131) (videti: Cheynet 2008: 89–97; Radoman 2012: 233–237). Na pečatu Bodina nalazi se poprsje Sv. Teodora sa natpisom ΘЄO – ΔωPO О (Sveti Teodor) i okolo +(…)ЄIKωNC(…) INω CЄBACTω (Bože pomozi Konstantinu protosevastu). S druge strane je poprsje Sv. Đorđa sa natpisom ΓЄ – ωРГО i okolo KAIЄZUCIACT ΔIOKΛIAC SCЄPR (I eksusijastu Duklje i Srbije). I na olovnoj plombi kralja Đorđa nalazi se Sv. Đorđe sa grčkim natpisom (…)ГI – ωРГ (Sveti Đorđe), dok se na naličju nalazi latinski natpis GEOR REGIS BODINI FILIVS (Đorđe kralja Bodina sin). Ishodište srpske sfragistike zapravo predstavlja izuzetni zlatni pečatnjak kneza Strojimira iz druge polovine IX veka (videti: Janković 2007: 44–45; Živković 2007: 23–29), na kojem se nalazi motiv patrijaraškog krsta i kružni natpis +KЄVOIΘ STRONMIR (Bože pomozi Strojimiru). Konačno, u ovom kontekstu možda najbolju paralelu pečatu srpskog arhonta Petra za sada predstavlja jedan izuzetan predmet poreklom iz Zahumlja, istorijske srpske zemlje na prostoru od Neretve do Dubrovnika. Naime, odnedavno nam je poznat olovni pečat izvesnog Nikole, arhonta Zahumlja (Sl. 3) i ovaj predmet se datuje u poslednju četvrtinu X veka (videti: Prigent 2019: 144; Хекић 2021: 334). Na licu pečata se nalazi poprsje sveca i kružni natpis +KЄROHΘTωCωΔU, a na naličju natpis u tri reda +NIКОΛ АОАРХОN TZAXΛM (Prigent 2019, 144). Za Nikolu možemo pretpostaviti da je bio naslednik čuvenog Mihajla Viševića.
Ranije pomenuti pečati arhonta Petra, koji su prvobitno bili delovi povelja ili neke važne prepiske, nisu se odnosili na vladara Srbije, već Duklje (Dioklia). Reč je o jednoj od ranosrednjovekovnih kneževina ili arhontija koja se, osim same Srbije (sa Bosnom), prema caru i hroničaru Konstantinu VII Porfirogenitu (913–959) dovodi u vezu sa Srbima, ali ne u tolikoj meri koliko i ostale nesporno srpske kneževine: Travunija, Zahumlje i oblast Neretljana, ili Paganija. Međutim, titulatura na novootkrivenom visećem pečatu odnosi se na Petra, zaštitnika i arhonta Srbije. Iz zvanja zaštitnika (komistes) shvatamo da se radi o vizantijskoj tradiciji koja upućuje na upravitelja teme, i to ne pre vremena cara Vasilija II. Sistem je ponovo reformisan i mnoge teme su rasformirane već 1019. godine (Степаненко 2021: 256), iz čega sledi da pečat ne može biti pozniji od druge decenije XI veka. Na kraju, kada govorimo o upotrebi dve titule na ovom pečatu, izvesno je da se radi o birokratskom potezu i nastojanju legitimizacije nove vizantijske vlasti nad Srbima i to putem povezivanja sa tradicionalnom, iako u ovo vreme najverovatnije sasvim nominalnom titulom arhonta Srbije. Štaviše, nominalnosti titule arhonta u ovom slučaju u prilog ide i činjenica da je u natpisu ovo zvanje skraćeno. S druge strane, u ovom trenutku ne raspolažemo podacima koji bi nam dopustili da povežemo ovu neobičnu okolnost sa eventualnim većim stepenom autonomije Srbije unutar Vizantije na početku XI veka. Konačno, prisetimo se ranije pomenutog pečata iz teme Servije u Grčkoj. S obzirom na to da su upravitelji teme Servije nosili titule patricija, vestarha (sic!), protospatara i stratega (Степаненко 2021: 255), za razliku od stare vladarske titule arhonta, koja je dodeljivana Južnim Slovenima po ustrojavanju prvih preteča državnosti u ranom srednjem veku, pretpostavljamo da je emitent ovog pečata nama ranije nepoznati arhont Petar, vizantijski vazal i vladar Srbije.
BIBLIOGRAFIJA
Алексић, Марко. 2020. Српске земљe пре Немањића од 7. до 10. века. Беогpад: Лагунa.
Cheynet, Jean-Claude. 2008. „La place de la Serbie dans la diplomatie byzantine à la fin du XIe siecle“. Зборник радова Византолошког института XLV: 89–97.
Хекић, Бењамин Ф. 2021. „Печати српских средњовековних владара између западних и византијских узора“ (докторска дисертација). Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет.
Janković, Đorđe. 2007. „Mali tipar kneza Strojimira“. Dinar 29: 44–45.
Nenov, Kiril. 2014. „Early Medieval Bulgarian Seals from an Auction“. Bulgaria Mediaevalis 4–5: 23–37.
Prigent, Vivien. 2019. „Bulles de plomb inédites pour l’histoire d’Orikos médiéval“. In: Coninx Hand, Heinrich (ed.). Swiss-Liechtenstein Foundation for Archaeological Research Abroad Annual report 2018. Zürich: Schweizerisch-Liechtensteinische Stiftung für archäologische Forschungen im Ausland. Zürich: Museum Rietberg, 135–161.
Radoman, Aleksandar. 2012. „O novopronađenome pečatu dukljanskoga kralja Bodina“. Lingua Montenegrina V/2 (10): 233–237.
Рамадански, Рашко, 2023. „Оловни висећи печат Петра, заштитника и архонта Србије“. Српско археолошко друштво: jесењи састанак Средњoвeкoвне секције: Котор, 1–3. децембар 2023 године: Програм и апстракти. Подгорица: Друштво археолога Црне Горе; Београд: Српско археолошко друштво, 25–26.
Schlumberger, Gustave. 1884. Sigillographie de l’Empire byzantin. Paris: Ernest Leroux.
Степаненко, Валерий Павлович, Сенахерим, Севата и Фема Сервия. 2021. Χερσωνοσ θεματα: империя и полис: ХIII Международный Византийский семинар, Севастополь – Балаклава, 29 мая-3 июня 2021. Симферополь: ИТ „АРИАЛ“, 255–258.
Шандровская, Валентина Самойловная. 2009. „Неизвестный правитель фемы Сервии“. Античная древность и средние века 39: 209–218.
Zagarčanin, Mladen. 2015. „Novi pečat arhonta Petra“. Nova antička Duklja VI: 201–208.
Живковић, Тибор. 2006. Портрети српских владара (IX–XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Živković, Tibor. 2007. „The Golden Se- al of Stroimir“. Историјски часопис LV: 23–29.
THE SEAL OF PETER, PROTECTOR AND ARCHON OF SERBIA
Abstract: On this occasion, we are presenting in more detail the exceptional early medieval seal of Peter, the protector and archon of Serbia, from the early 11th century. The physical and stylistic properties of this item represent important connections with the common historical context and cultural heritage of the wider region. In terms of significance, it can be compared to the already known early medieval ruler’s markings from Duklja, Zahumlje and other lands. Moreover, this important seal allows us to overview a mostly unknown albeit important transitional epoch in our region’s past.
Keywords: Serbia, Byzantium, Archon Peter, Early Middle Ages, sphragistics, sigillography
ENDNOTES
[1] r.ramadanski@gmail.com.
[2] Koliko nam je poznato, prema nezvaničnom izvoru, pečat je otkupilo jedno fizičko lice i trenutno se nalazi u privatnom vlasništvu.
SEPARAT RADA
Separat ovog rada (pdf), objavljenog u drugom broju časopisa Konteksti kulture: studije iz humanistike i umjetnosti, možete preuzeti klinom na ovaj link.